Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Fudbalska reprezentacija Grčke je nakon Srbije (2:1) pobedila i Nemačku (1:0) u Auzburgu i tako ciklus u A Ligi nacija otvorila sa dve pobede. Tako postepeno na naplatu dolazi sistemski rad grčkog saveza.
Grčka je bila prvak Evrope 2004. kada je s rudimentarnim fudbalom došla do titule. Od tada su Grci bili učesnici samo dva Evropska prvenstva i dva Svetska prvenstva. Poslednjih godina dešava im se preporod pod vođstvom srpskog trenera Ivana Jovanovića.
Ko je Ivan Jovanović
Jovanović je kao igrao za Loznicu i Rad, a u Grčku je otišao krajem osamdesetih, u Iraklis. Početkom 21. veka počeo je trenersku karijeru u Grčkoj. Tokom 25 godina trenerskog rada najvećim delom bio je u grčkoj sferi fudbala, računajući i kiparski APOEL, s kojim je igrao četvrtfinale Lige šampiona.
Kao trener je radio i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je trenirao Al Nasr i selekciju UAE od 2013. do 2020. godine.
Foto: AP Photo/Matthias SchraderSelektor, Ivan Jovanović
Po povratku u Grčku preuzeo je Panatinaikos, s kojim je 2023. osvojio trofej Kupa Grčke, što ga je preporučilo da preuzme nacionalni tim u avgustu 2024. godine.
Renesansa grčkog fudbala
Grčka je krajem prethodne decenije uvidela da joj je potrebna reforma fudbala. Grčki fudbalski savez je odlučio da se uloži u trenerski kadar, koji će raditi s mlađim kategorijama. Taj poduhvat nazvali su „renesansa“. O tome svedoči podatak da je u sezoni 2019/20. bilo 665 trenera s UEFA licencom za rad sa decom, a do 2023. taj broj je porastao na 1886 trenera.
Cilj je bio da se standardizuje nivo rada i da deca od šest do 14 godina steknu dovoljna znanja o fudbalskim osnovama – razvoju tehnike i brzini donošenja odluka. Umesto da se razvoj mladih fudbalera prepusti klubovima i pojedincima, ideja je bila da se podigne standard rada u celoj zemlji.
AP Photo/Matthias SchraderPala Nemačka
Rezultati takvog pristupa ne mogu da se pojave odmah. Potrebne su godine da generacija koja je prošla kroz novi sistem stigne do seniorskog fudbala. Grčka sada ulazi upravo u period u kojem se efekti takvog rada mogu videti na reprezentativnom nivou.
Rezultati ulaganja
Pored razvoja reprezentativnog fudbala, koji je podstakao savez, paralelno se dešavao i razvoj klupskog takmičenja. Grčko prvenstvo je dugo važilo za nekvalitetno.
Dugo su ga pratile afere vezane za nameštanje utakmica, huliganizam i nizak kvalitet fudbala. Olimpijakos je dominirao, a na evropskoj sceni nijedan klub nije beležio uspehe.
Od 2011. Olimpijakos je osvojio sedam uzastopnih titula. Bio je to rezultat krize grčkog fudbala i velikog ulaganja grčkog kontroverznog biznismena Evangelosa Marinakisa. On je uložio u rekonstrukciju i modernizovanje klupskog trening centra, stvorivši tako bolju podlogu za razvoj mladih fudbalera.
Rezultat tog ulaganja video se 2024. kada je Olimpijakos osvojio dva evropska trofeja. Najpre su igrači do 19 godina osvojili omladinsku Ligu šampiona, a potom je seniorski sastav osvojio Ligu konferencija.
Bio je to prvi evropski trofej za neki seniorski grčki klub.
Konkurencija na srpski pogon
Paralelno s podizanjem nivoa kvaliteta u Pireju, i konkurencija je bivala kvalitetnija. Atinski AEK je 2018. prekinuo dominaciju Olimpijakosa nakon sedam godina, potom je titulu osvajao i solunski PAOK. U oba kluba važnu ulogu su imali srpski internacionalci.
Marko Nikolić je trener atinskog AEK-a, koji je aktuelni šampion Grčke i učesnik Lige šampiona. Najbolji strelac AEK-a prethodne sezone bio je srpski napadač Luka Jović.
Pored Jovića, za AEK su tokom prethodnih sezona nastupali Marko Grujić i Mijat Gaćinović, koji je pre AEK-a igrao za Panatinaikos pod vođstvom Ivana Jovanovića.
S druge strane, kapiten PAOK-a je Andrija Živković, koji već šest godina nastupa za solunski klub, s kojim je osvojio jedno prvenstvo Grčke.
U Panatinaikosu su, pored Gaćinovića, nastupali i srpski reprezentativci Filip Đuričić, Nemanja Maksimović i Filip Mladenović.
Hit leta 2026.
Tokom renesanse grčkog fudbala, koja je bila potpomognuta planskim radom Saveza i podizanjem kvaliteta grčkog prvenstva, izrasla je generacija kvalitetnih fudbalera.
Posebno je zanimljivo da se efekat razvoja ovog leta može pratiti kroz tržište. Grčki fudbaleri više ne čekaju priliku u većim evropskim ligama, već sve više njih prelazi direktno u klubove koji se bore za najviše ciljeve.
U sastavu Grčke koji je nastupio u Beogradu u četvrtak bio je fudbaler prvaka Engleske i vicešampiona Evrope Hristos Colis (24), koji se nametnuo u Arsenalu i prva je opcija trenera Mikela Artete na levom krilu. On je ponikao u PAOK-u, a pre Londona je igrao u Noriču, Tventeu i Klub Brižu.
Ovog leta su takođe Grci pojačali vicešampiona Nemačke Borusiju Dortmund. U nemački klub došli su Janis Konstantelias (23) i Konstantinos Karecas (18). Obojica su dovedena s velikim očekivanjima, ali je Konstantelias doživeo povredu koja ga je udaljila s terena na nekoliko meseci.
AP Photo/Matthias SchraderNada Milionera
To nisu izolovani slučajevi. Još jedan pokazatelj širine generacije je činjenica da je Hal Siti, novajlija u Premijer ligi, ovog leta doveo dvojicu Grka. Hrvatski trener Sergej Jakirović se letos odlučio da dovede Konstantinosa Colakisa, golmana koji je najzaslužniji za pobedu Grčke nad Nemačkom, i veznjaka Olimpijakosa Hristosa Muzakisa (19).
Takođe, Roma je dovela Grka Konstantinosa Kuliarakisa (22), štopera koji je pojačao rimski klub, koji ove sezone važi za potencijalno iznenađenje u italijanskom prvenstvu.
Dugodišnji trend
Pored zvezda prelaznog roka ovog leta, Grci već godinama predstavljaju bitne šrafove lisabonskih klubova. Tako je najbolji strelac Benfike Vangelis Pavlidis (27), dok su starteri u Sportingu Fotis Ioanidis (26) i Grigoris Vajanidis (25).
Strelac pobedničkog gola protiv Srbije, Anastasios Duvikas (27), od prošlog leta nastupa za Komo, koji se prethodne sezone prvi put plasirao u Ligu šampiona. Takođe, i Haralampos Kostulas je prethodnog leta iz Olimpijakosa stigao u Premijer ligu, u Brajton, gde je već postao važan deo napadačkog sastava.
Pored novajlija na najvišem nivou koji će tek doći do vrhunca, Jovanović može da računa i na iskusne fudbalere poput Konstantinosa Mavropanosa (28), igrača Vest Hema, i asistenta za pobednički gol protiv Srbije, Konstantinosa Cimikasa (30), koji godinama nastupa za Liverpul.
Upravo je u tome možda i najveća promena u odnosu na prethodne decenije. Grčka više nema samo jednu generaciju koja je napravila izuzetan rezultat, kao što je to bio slučaj 2004. godine. Sada ima sistem koji proizvodi igrače, klubove koji ih razvijaju i fudbalere koji sve ranije dolaze do najvećih evropskih scena.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
