Izgleda da je deo opozicije shvatio kako je bojkot-zamešateljstvo bio greška. Iz nekih lokalnih samouprava, kao što je recimo Novi Sad, dolaze vesti koje izgleda znače da će opozicija sigurno izaći na ostale lokalne izbore, kad god se oni budu održavali. Najgore od svega je ako odluka o bojkotu bude značila kraj teško stečenog opozicionog jedinstva, koje bi valjalo očuvati i jačati ga po širini i dubini
Za razliku od “beskompromisnih” opozicionara sa Tvitera i društvenih mreža, Vučić ne misli da su “svi isti” (mada to često govori). I i te kako se trudi da – razume se, iz ugla sopstvenih potreba i interesa – detektuje i “pogura” ne samo one koje (in)direktno kontroliše, nego i one koje smatra “manjim zlom”. I to je upravo ono što smo mogli da vidimo na izborima 2022. i 2023. Više se ne trudi da spreči da opozicija uopšte uđe u Skupštinu (niti je to sada moguće), ali nastoji da tu, po mogućstvu, bude što više onih “prihvatljivih”. Pa, ako se slučajno prevari, tj. ako oni “iznevere očekivanja”, Bože moj. Ništa. Promešaće ponovo karte
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
“Za građane Republike Srpske bilo bi poražavajuće da im negiranje ratnih zločina bude preovlađujući detalj za političko opredjeljivanje”, kaže za “Vreme” predsjednik Helsinškog odbora iz Bijeljine Branko Todorović. “Valjda mogu vidjeti kuda ih je ta demagoška i šovinistička retorika dovela – u bijedu, siromaštvo, odlazak. Oni moraju shvatiti da vlast takvom retorikom želi da udalji pažnju javnosti od enormne korupcije, nedostatka novca i lošeg funkcionisanja institucija RS”
Izbori za predstavnike studentskog parlamenta na Fakultetu političkih nauka (na slici) nedavno su završeni. Biće upamćeni po tome što je nakon njih studentska organizacija Evropski studentski forum izgubila dugogodišnju prevlast u parlamentu ovog fakulteta. Studenti su ovu pobedu okarakterisali kao “povratak demokratije na FPN-u”, a period studentsko-političke dominacije ESF-a na biće upamćen po brojnim neregularnostima, kao i stalnim glasinama o različitim finansijskim malverzacijama, kojima je tokom godina Evropski studentski forum punio svoju kasu
Prema Međunarodnom registru Donacija organa i transplantacija (IRODaT), Srbija je na skali stope donora organa u svetu među poslednjima. Nižu stopu imaju Filipini, Nikaragva i Vijetnam. Tokom 2023. godine u Srbiji je urađeno 32 kadaverične transplantacije od 12 donora, a tokom 2022. godine svega dve. Ni 2024. godine nije bolja situacija, urađene su svega dve transplantacije od jednog donora
Prema istraživanju kompanije Gallup World Poll, Srbija je na 37. mestu “najsrećnijih” nacija. eđuMtim, kad se vratimo korak unazad i pogledamo istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” iz 2022. godine, Srbija je na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma. Ako, dakle, ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore
Prošlo je 44 godine od Titovog pogreba, koji se pretvorio u politički događaj svetskog značaja jer je okupio najveći broj državnika koji se ikada do tada sastao na jednom mestu. Na tužan, skaredan način treba podsetiti na to zbog sulude ideje da se poruši grobnica Josipa Broza, spomenik koji je jedan od simbola značaja glavnog grada Srbije
Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces
Na lokalnim izborima 2019. godine u Albaniji, opozicija je bojkotovala lokalne izbore sa sličnim argumentima koje čujemo danas u Srbiji. Izlaznost, prema zvaničnim podacima, bila je nešto manja od 23 posto. I kakvi su bili rezultati bojkota? Nikakvi, Edi Rama i njegovi komintentni na lokalu “drmali su” do kraja kako su hteli. Da li se međunarodna zajednica potresla? Nije. Naravoučenije se nameće samo po sebi
Sudbinu dvogodišnje Danke Ilić saznali smo u četvrtak 4. aprila. Sudbina njenog tela i dalje nije poznata jer osumnjičeni za ubistvo odbijaju da kažu šta su uradili. Za to vreme, predsednik, policija i mediji divljaju po starom, prizivaju smrtnu kaznu i mrze Vlahe
“Sama eksploatacija nije štetna, pitanje je kako će se i gde odlagati jalovina i koliko je ima, jer nje nužno mora da bude. Nema ni jednog rudnika u svetu koji nema jalovinu. Dodatno, jadarit imamo samo mi i niko više u svetu, što znači da ne postoji oprobana tehnologija za njegovu eksploataciju. Ne mogu se kao loši primeri prikazivati rudnici u Portugaliji ili Australiji jer su svi oni sa površinskom eksploatacijom, a ovde je, koliko ja znam, planirana podzemna eksploatacija”
Kada je kamen temeljac za studentski dom kod tehničkih fakulteta u Nišu postavljen 2009, tadašnji studenti Niškog univerziteta su se ponadali da će uskoro biti smešteni u moderni objekat u blizini centra grada. Međutim, izgradnja od tada nije daleko odmakla, a tadašnji studenti davno su diplomirali. Šta se uradilo u poslednjoj deceniji? Kakve su najave? I konačno, koliko se može verovati onome što se u Srbiji najbolje prima – obećanjima vlasti koja, uzgred, posebno bujaju u izbornim godinama
“Ako oduzmete reditelju mogućnost da režira ili bilo kom umetniku da stvara, taj čovek je u velikoj meri samo prividno živ. Iz dana u dan se pojačava osećaj nedostatka smisla. A aktuelna vlast veoma dobro zna nepisano pravilo: ako hoćeš da ubiješ čoveka a da ne snosiš odgovornost, ubedi ga da je beskoristan”
“Ako angažovanost podrazumeva moju nameru da na nešto utičem ili čak menjam, onda ja nisam nimalo angažovana. Pišem ono o čemu razmišljam ili što proživljavam, moglo bi se reći da pišem iz prosto sebičnih razloga. Terapijski. Ali isto tako mi je i drago kad se desi prepoznavanje, a dešava se. I zato, na kraju priče, retroaktivno, mogu da kažem da tu i leži moja angažovanost – sročim i muzički uobličim teme koje dotiču neke ljude, nekad i mnoge ljude”
Stvara se nova, nategnuta, ali ipak većina koja može da kontroliše problematične univerzitete, fakultete, nastavnike i studente. Ako ne uspe tako, tu su druge oprobane metode. Lepo je imati za studenta prorektora Damjana Vakanjca da mimo svih zakona, procedura, ovlašćenja i na osnovu očigledno izmontiranog snimka starog godinu dana, traži otpuštanje profesora čiji mu se stavovi ne sviđaju, koji može da skupi momke spremne da stave lance na vrata Filozofskog fakulteta, organizuje ketering, logističku i političku podršku i u izobilju čeka dalja uputstva. Zgodno je pri ruci imati momke spremne da usred dana stave maske, sednu u auto i bezbrižno bacaju izmontirane i uvredljive flajere ispred Fakulteta političkih nauka tokom Nastavno-naučnog veća. Nije to neki rizik. Znaju oni da nadležne institucije neće reagovati, a da će ih veliki broj medija i odabrani predstavnici vlasti podržati i zaštititi
MUP-u je trebalo nedelju dana od nestanka devojčice da se oglasi na javnom servisu. U međuvremenu, niko nije propustio priliku da nestalo dete ne zloupotrebi za samopromociju. A Danke i dalje nema…
“Postupanje prema Ruskoj Federaciji se toleriše, ali smo u međuvremenu stekli brojne negativne poene kod drugih zemalja što će biti prepreka daljim integracijama. Ljute su baltičke države, Poljska, one koje osećaju opasnost od Rusije. Postoji razumevanje u vezi sa energetskom zavisnošću. Ali prenaglašene izjave protiv Zapada, direktna podrška Rusiji i forsiranje antizapadnog narativa, kao i gestovi poput fudbalskih utakmica, čestitki posle izbora – sve su to stvari koje se beleže i pogoršavaju sprsku poziciju”
Od prvih rezultata izbora održanih 17. decembra prošle godine mediji su se bavili otkrivanjem tajne uspeha Branimira Nestorovića koji je osvojio pet odsto glasova i na republičkom i na gradskom nivou. Danas se čini da je njegov pokret, iako pod sasvim drugim imenom i strukturom, još popularniji nego što je bio pre samo tri meseca. Šta je tome doprinelo
Reporter se predstavi, reče da iz tajkunskog medija, nasta tajac, ministarka Kisić se našminskano razrogači, Brnabić sa odobravanjem klimnu i odgovori da pitanje nije tačno
Alpinista iz Gorske službe spasavanja Bojan Marić kaže za „Vreme" da mnogi ljudi planinare u želji da „urade sve za dobru fotografiju", da preskaču osnovne obuke što može voditi u smrt
“Na pitanje da li se radi na reviziji i kontroli biračkih spiskova, slobodi medija i migratornim prijavama za prebivalište, odgovor je da se ne radi. Mi, kao opozicija vlasti – koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ i koalicija NADA, uputili smo pismeni poziv strankama na vlasti da hitno reaguju na zahteve, ali nismo dobili nikakav odgovor osim nekih vazdušastih reagovanja, ništa napismeno i zvanično. A vreme teče”
Aktuelni režim nastoji da se opoziciono nastrojeni birači obeshrabre i pasiviziraju. Govore im da nema nikakvog smisla bilo kakvo aktivnije učešće u političkom životu – naprednjaci će svakako pobediti i nastaviti sa svojom agendom! U tu svrhu šalju poruku da od izbornih prevara neće odustati ni za korak, a predsednik saopštava i vrlo sumnjive rezultate istraživanja po kojem podrška opoziciji u glavnom gradu – opada
Poznavaoci sektora bezbednosti upozoravaju da je van pameti i zdravog razuma slati ljude u uniformama da sprečavaju terorističke napade. Logičnije je da se to radi kako je uobičajeno – u civilu i bez privlačenja pažnje. Ali u tom slučaju izostali bi političko-marketinški efekti
Umetnički ansambl „Ateljea 212“ poziva kolege da se priključe studentskom protestu u petak ispred RTS-a, podsećajući da je RTS preneo tekst u kome se glumci Srbije izjednačavaju sa Hamasom
Zašto se ogromno nezadovoljstvo u Srbiji ne prevodi u političke poene? I gde je opozicija? To je naslovna tema novog „Vremena“
Izložba fotografija „Staro sajmište 1941 – 1944“ Marije Janković u Galeriji Artget je rekonstrukcija nacističkih zločina i poziv da u ovo vreme aktuelnih revizionizama, o počinjenom, sudimo na osnovu autentičnih poruka i retkih dokumenata
Poruku za nastavnike ponovo ima premijer Srbije Miloš Vučević – školska godina će početi 20. januara, „svi koji budu kršili zakon snosiće konsekvence”
Od prvog januara Rumunija i Bugarska su, nakon 13 godina čekanja, ušle u šengensku zonu. Kako ova promena utiče na saobraćaj u Srbiji
Falanga je grupa ljudi kojoj su svojstveni nasilje, odbrana privatnog interesa diktatora, bespogovorna odanost vođi. Studenti su se pobunili protiv naprednjačke falange. Zašto onda zaziru od opozicije
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Falanga je grupa ljudi kojoj su svojstveni nasilje, odbrana privatnog interesa diktatora, bespogovorna odanost vođi. Studenti su se pobunili protiv naprednjačke falange. Zašto onda zaziru od opozicije
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Na naslovnim stranama režimske štampe ponovo se fotografije „neprijatelja“ obrađuju tako da izgledaju neljudski i zlo, kao zombiji
Bratislav Živković je jedan od prvih Srba koji su uzeli pušku na istoku Ukrajine da pomognu proruskim separatistima. Nikad nije krio šta radi, ali ga je u Srbiji ruka pravde milovala
Još nije kraj požarima u najbogatijem delu Los Anđelesa, ali se uveliko razmenjuju političke optužbe. Kako je moguće da je vatra došla čak i do oaze bogatih
U utorak u ranim jutarnjim satima napadnuti su studenti Pravnog fakulteta. Šestoro njih je sa lakšim telesnim povredama odvezeno u Urgentni centar
Prema rečima Gorana Rogljića, dekana Hemijskog fakulteta, osnovne profesorske plate na Univerzitetu u Beogradu ne prelaze 136.000 dinara. Rogljić je zatražio da predsednik Vučić objasni na koje se fakultete odnose njegove tvrdnje o platama od 520.000 dinara
