Vreme

Lični stav

Predsednik Republike i ja – po četvrti put

Naša ekonomska politika, naša privredna a i najšira javnost, pa i veći deo naše akademske zajednice živi u pogrešnom – ova reč je slaba, možda bi više odgovarala izopačenom – uverenju da nam privreda grabi džinovskim koracima sa skoro zadivljujućim stopama rasta, a one su više nego dvostruko uvećane u odnosu na sasvim skromne prave i tačne stope rasta

TV manijak

Imamo predsednika na vezi

Vučič pozvao Trampa u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku

Navigator

Iz Tiktoka u Iks

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi značajno da utiče na tržište pametnih telefona u SAD. Njegov plan da uvede 60 odsto carine na robu proizvedenu u Kini uključuje i Apple uređaje, što bi moglo drastično podići njihove cene i oslabiti poziciju američkog tehnološkog giganta

Mreža Iks i LGBTQ+ populacija

Svakodnevna bujica mržnje

Ukoliko bi se ovogodišnji Prajd uporedio sa nekim od pre deceniju i više, veliki napredak bi bio to što niko nije pretučen, što nije bilo većih napada na učesnike ili policiju, a, na kraju krajeva, i to što je Prajd uopšte održan. Sa druge strane, ukoliko se posmatra atmosfera na društvenim mrežama, koje su kroz godine postale značajan deo života prosečnog čoveka i pokazatelj društvenog raspoloženja i stavova, put do tolerancije i prihvatanja je dugačak

Železnička stanica u Novom Sadu, mi i oni

Šta im je na mestu lica

Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti

Veliki protest u Novom Sadu

Spontani gnev i revolt građana

Tragedija koja je porazila Srbiju

Život i smrt pod nadstrešnicom

Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu

Krizni PR vlasti

Laž kao oružje za samoodbranu od građana

Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima

Novija istorija režimskog beščašća

Koliko života vredi ostavka

Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije

Slučaj Aleksandra Šapića

JKP Gradonačelnik

U trećoj godini svoga mandata Aleksandar Šapić postao je najusamljeniji čovek na svetu. Da nema medija koje proganja na svojim javnim nastupima, niko ne bi ni primetio da se on bilo čime bavi, ali svi osećaju svakodnevno rezultate njegovih aktivnosti

Naprednjačka čvrsta ruka

Svi porazi Srbije njihove su pobede

Svako popuštanje u Srpskoj naprednoj stranci prouzrokuje osećaj poniženja, urušava samo-sliku posebnosti i jedinstvenosti. Svaki poraz smatraju ponižavajućim jer imaju potrebu za potpunom kontrolom i svemoći i jer im on ugrožava osećaj dominacije. Stoga na poraze reaguju ljutnjom i besom, svakako prebacuju odgovornost na druge. Imaju konstantnu potrebu za priznanjem i divljenjem, a bilo kakvo povlačenje, čak i simboličko, stavlja ih u polje nesigurnosti, koje nikako ne podnose. Spremni su da pobede ostvaruju apsolutno svim sredstvima: laganjem, manipulacijama, kršenjem zakona i svih moralnih normi

Šta će biti sa REM-om

Crna rupa za medije

Mandat odlazećeg Saveta pamti se po odsustvu iskrene inicijative da se uredi ovdašnji medijski prostor. Takođe, rokovi za dodelu isteklih TV i ­radio-dozvola su probijeni, a čuvena peta dozvola za nacionalno pokrivanje nije dodeljena. Poslednji njihov potez bio je jednoglasno izglasana dodela regionalne frekvencije televiziji Informer, i to mimo zakona. Dolaze li bolji dani

Predrasude protiv LGBTQ+ populacije

Kako se ruši, a kako se gradi tolerancija

U periodu uoči beogradskog Prajda, desničarskim kanalima komunikacije širile su se brojne poruke mržnje upućene LGBTQ+ populaciji, utvrdilo je “Vreme” prilikom monitoringa društvenih mreža. O ulozi društvenih mreža, ali i ulozi političara u osnaživanju te mržnje, kao i o tome može li se i kako ona iskoreniti, za “Vreme” govori psiholog Vladimir Mihić

Rodna ravnopravnost žena u Srbiji

Malčice je drukčije u praksi

Pored ekonomskih i zdravstvenih aspekata, koji nisu dobili visoke ocene iz opravdanih razloga, dublja analiza i “dobro ocenjenih” oblasti, poput političke moći i obrazovanja, otkriva sporna pitanja. U trenutnom sastavu Vlade Srbije ima deset žena, što predstavlja oko 30 odsto mesta u izvršnoj vlasti, udeo poslanica u Narodnoj skupštini je oko 35 odsto, što je takođe dobar procenat zastupljenosti žena u zakonodavnoj vlasti. Međutim, kolika je zapravo realna moć ministarki i poslanica? Koliko one učestvuju u donošenju važnih odluka i kreiranju javnih politika

Unutrašnji glas

Odgovornost će se tražiti na ulici

Svi smo potreseni pogibijama koje su se dogodile u Novom Sadu. Razlog zbog koga je do njih došlo jeste nedostatak kontrolnih mehanizama i nezavisnih institucija, odnosno nužni rezultat toga u vidu neograničene korupcije i negativne selekcije. Oni direktno odgovorni nisu podneli ostavke i objašnjavaju da s tim “događajem” nemaju ništa. Oni samo pokušavaju da dobiju na vremenu, ne bi li se i na ovu strahotu zaboravilo, znajući da su sve institucije već obesmislili i da nema nikoga ko bi mogao da ih privede pravdi, kao što ga nijednom dosad nije bilo

TV manijak

Lekovito naspram živog blata

Nikada nisam video besmisleniju odluku od trodnevne žalosti u Vojvodini, dok je u ostatku Srbije ona trajala samo jedan dan. Gde to tačno teritorijalno prestajemo da tugujemo – kad pređemo most u Beškoj ili plačemo skroz do Banovaca? Paradoksalno, gledaoci u Vojvodini imaju klasičnu muziku i izmenjen program, dok na kanalima sa nacionalnom frekvencijom cepa veselje

“Afera” Branko Ružić na TV N1

Naprednjačko ponižavanje socijalista

Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni

Sudbina čoveka u Srbiji

Zatočenici tuđih dugova

Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru

Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu

Zakon za odugovlačenje i prebacivanje odgovornosti

“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”

Zakon o oglašavanju

Kladionice jače od države

U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja

LGBTQ+ populacija na meti desničara

Mržnja na mrežama

Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa

Kultura sećanja, Centar u Banji Koviljači

Usputna stanica ka boljem životu

Ovo je priča o ljudima koji beže od muke, od ratova i nezamislivog siromaštva, o njihovom boravku u Srbiji, o nekim prošlim vremenima kada su Rumuni i Čileanci tražili spas u Jugoslaviji, o devedesetim i našim izbeglicama iz Hrvatske koje nisu imale kud, a potom o godinama nakon 2008. kada dolaze ljudi iz nekog dalekog sveta. Svima je jedno zajedničko – želeli su mir i da se skuće

Urbanizam

Betoniranje Beograda

Već treću godinu zaredom u glavnom gradu Srbije se gradi bez usvojenog Generalnog urbanističkog plana po kome bi trebalo da se gradi i razvija do 2041. godine. Zato skoro da više nema veće opštine u Beogradu gde građani nisu stali pred mašine