Evropski sud za ljudska prava u Strazburu potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je odbio zahtev pravnog tima bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika za uvođenje privremene mere.
Tom merom se tražilo zaustavljanje primene sudskih odluka u Bosni i Hercegovini, na osnovu kojih mu je oduzet mandat predsednika entiteta Republike Srpske, navodi RSE.
U odgovoru za RSE se navodi da je zahtev za privremenu meru, u skladu sa Pravilom 39 Suda, razmotren i odbijen, bez dodatnog izjašnjavanja o njegovom sadržaju.
Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija presudom Suda Bosne i Hercegovine, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Sud je utvrdio da je Dodik, kao tadašnji predsednik RS, svesno potpisivao i primenjivao zakone koje je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit prethodno poništio.
Apelacija Milorada Dodika protiv Bosne i Hercegovine podnesena je u januaru 2026. godine, nakon čega je zatraženo i izricanje privremene mere.
Dodikov pravni zastupnik Goran Bubić nije želeo da komentariše odluku Evropskog suda za ljudska prava za Radio Slobodna Evropa.
Istovremeno, vršiteljka dužnosti agentkinje Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava Monika Mijić potvrdila je za RSE da Bosna i Hercegovina u ovom trenutku još nije dobila predmet od suda u Strazburu.
Odluka o privremenoj meri ne prejudicira ishod Dodikove apelacije, o kojoj će Sud u Starzburu eventualno odlučivati u narednim fazama postupka, nakon što predmet bude dostavljen i BiH, te se izjasne sve strane u postupku.
Iz Evropskog suda za ljudska prava nisu za RSE pojasnili u kojoj je trenutno fazi Dodikova apelacija.
Šta je Pravilo 39?
Privremene mere se pred Evropskim sudom za ljudska prava mogu zatražiti na osnovu Pravila 39 Poslovnika suda.
Reč je o vanrednom mehanizmu koji se primjenjuje isključivo u izuzetnim okolnostima, kada postoji neposredan i ozbiljan rizik od nenadoknadive štete po neko od prava zaštićenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Prema službenim pojašnjenjima Suda dostavljenim RSE, privremene mere se najčešće izriču u predmetima koji se odnose na deportacije, izručenja ili druge situacije u kojima bi podnosilac zahteva mogao biti izložen opasnosti po život ili nečovečnom i ponižavajućem postupanju.
Sud veoma retko primenjuje Pravilo 39, a odluke o privremenim merama donose se bez prejudiciranja kasnije odluke o prihvatljivosti ili meritumu predmeta.
U dosadašnjoj praksi, Evropski sud je više puta naglašavao da Pravilo 39 nije namenjeno za zaustavljanje izvršenja redovnih sudskih presuda ili političko-institucionalnih odluka, osim u izuzetnim situacijama.
Za šta je Milorad Dodik pravosnažno osuđen?
Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen presudom Suda Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Na osnovu pravosnažne presude, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine 6. avgusta 2025. godine donela je odluku o prestanku mandata Dodiku na funkciji predsednika Republike Srpske.
Sud BiH je 18. avgusta 2025. godine odbio žalbu njegovih advokata, čime je odluka CIK-a postala konačna i izvršna.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u novembru odbio apelaciju Dodika na izrečenu presudu, te dodatno pojasnio da je Dodiku mandat predsednika Republike Srpske prestao 12. juna 2025. godine, odnosno danom nastupanja pravosnažnosti presude Suda BiH.
Dodatno je pojasnio i da nakon tog datuma nije imao ustavno ovlašćenje da obavlja predsedničku funkciju.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
