TV duele uvek traže autsajderi, oni koji misle da mogu više da dobiju nego da izgube. Vučić se sam autovao kao autsajder, ali mu želja neće biti uslišena. Teorija TV duela upućuje na to da studenti za sučeljavanjem u blatu nemaju nikakve potrebe
Ričard Nikson je dobro govorio. Ali je staromodno odbio šminku jer šta ima „pravi muškarac“ da se šminka. To pod televizijskim reflektorima zna da bude nezgodno. Brzo je počeo da se znoji i briše maramicom.
Prekoputa njega, fotogenični i napuderisani demokrata Džon Kenedi nije imao tih problema.
Do danas se veruje da je utisak te večeri prelomio na Kenedijevu vodenicu na izborima te 1960. godine.
Ove sedmice se navršava 66 godina od tog duela, prvog u istoriji televizije.
Televizijski dueli i dalje imaju mitski prizvuk mada im je značaj pao u hiperprodukciji svačega. I obično su za sučeljavanja zainteresovani autsajderi, oni koji više imaju da dobiju nego izgube.
Odlazeći predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam se autovao kao autsajder kada je ovih dana pozvao na duel nekog sa Studentske liste, recimo kardiologa Iliju Srdanovića koji je prvi na toj listi.
U jednome je Vučić bio u pravu – duela neće biti. Za razliku od svih ranijih koji se nisu desili jer je Vučić petnaest godina u monologu, ovaj se zbilja neće desiti jer „oni“ neće. Iako Vučić hoće.
I za to je sam kriv, kaže Nikola Parun, politikolog i stručnjak za komunikacije. Jer Vučić je privatizovao RTS, o tabloidnim medijima da se i ne priča, i godinama gazio protivnike. Novo je što današnjim protivnicima, Studentskoj listi, taj duel i ne treba.
Prvo, kaže Parun za „Vreme“, Vučić je možda zarđao u sučeljavanjima, ali druga strana u televizijskim duelima nema baš nikakvog iskustva.
Vučić je tokom godina nakupio screen time kojim bi mogao da se podiči i kakav voditelj kojem je posao da bude na televiziji. Verovatno nema političara na svetu koji toliko vremena provodi pred kamerama.
Kod duela, nastavlja Parun, postoje tri grupe gledalaca. Navijači jednog kandidata, navijači drugog kandidata i zainteresovani kolebljivci. Kako god da razgovor prođe, prve dve grupe pričaće da je njihov pulen razbio ovog drugog. Ključna je treća grupa.
Neodlučnih je pred ove izbore manje nego obično, ali bi mogli da budu presudni. A oni ne rasuđuju kao sudije na takmičenjima debatnih klubova – ko je izneo bolje argumente.
„Kod duela je najčešće stvar u utisku – ko zvuči bolje, ko deluje dominantnije, ko ima bolje i upečatljivije neverbalne elemente, to formira utisak“, kaže naš sagovornik.
Ne bi onda za mnoge bilo pitanje da li je neko stručan, pristojan i pošten, nego kako se snalazi. A nema sumnje da bi Vučić paradirao iskustvom u „državnim poslovima“, predstavljajući protivnike kao diletante. „A kolebljive birače u stanju kolebljivosti ne drži vera u vlast, nego upravo strah da će sve da se raspadne ako režim padne“, dodaje Parun.
Drugo i jednako važno, Studentska lista je uspela gotovo nemoguće – da izazove polarizaciju i referendumsku atmosferu bez pristupa velikim medijima. Tako gledano, kaže Parun, oni i nemaju potrebe da se sa Vučićem valjaju u medijskom blatu koje je on mešao godinama.
„Posle dve godine studentske pobune imaju dovoljno kanala, na digitalnim medijima i društvenim mrežama, da se obrate na pravi način svojoj publici i potencijalnoj publici“, priča politikolog.
„Angažman studenata je opozicionom frontu doneo veliki izvor onoga što u marketingu zovemo kreatorima sadržaja. Svaki događaj je pokriven kamerama, režijom, produkcijom i postprodukcijom, koja je veoma efikasna i brzo završava na svim kanalima.“
Ranijih godina bilo je pokušaja, posebno na RTS-u, da se debate formatiraju. Vreme za odgovor kao runda u boksu, vreme za repliku, čak i unapred utanačene teme.
To sve liči na američke debate koliko Beograd liči na Njujork, kaže Parun, delom i zbog voditelja RTS-a i uređivačke politike. „Potrudi se da bude objektivan, ali čim se izađe iz studija, završava se u blatu dnevne politike. Prvo u blatu, onda u kravatu, pa opet u blatu.“
Kaže, može da zamisli priličan broj novinara u Srbiji – čak i vedete režimskih medija – koji bi zanatski mogli da moderiraju debatu. „Ima sposobnih novinara i voditelja, ali malo je neostrašćenih. A neostrašćenost je ovde nužna.“
Bilo je poznatih duela, posebno devedesetih godina. Recimo, sučeljavanje Zorana Đinđića i Vojislava Šešelja u kulturnom centru „Reks“ 1998, koje je vodio Aleksandar Timofejev, tada novinar Radija B92. Postoji rđav snimak na Jutjubu.
Poznato je šta Šešelj misli o Đinđiću, ali je više puta rekao da mu je on omiljeni suparnik u debatama jer se sa njim „moglo i teorijski raspravljati“.
Danas je pitanje da li neki duel može ostati upamćen, kao uostalom i bilo koji momenat sa televizije.
„I kada postoje dueli, brzo se zaborave jer ih pregaze aktuelnosti i hiperprodukcija sadržaja. Verovatno je nemoguće danas napraviti legendaran duel“, kaže Parun. „Poneko se seća duela Borisa Tadića i Tomislava Nikolića i tome ima već petnaest godina. Ali ni ti dueli nisu bili nešto vau, niti zabavni, niti presudni.“
Stvar je, dodaje, prosta – zakon ponude i potražnje. Kada ima više kanala na kojima nešto može da se kaže, onda je manje važno šta će biti rečeno baš tu i tu i tada i tada. Vrednost rečenog pada u bescenje.
Zato je pitanje da li bi hipotetički duel pred izbore išta odlučio pre nego uđe u polje tabloidne obrade, tumačenja i seckanja klipova za Instagram. Samo je sigurno da tog duela neće biti mada bi danas svi kandidati došli napuderisani.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Posle hapšenja dvojice načelnika kriminalističke policije u slučaju „Senjak“, tužilaštvo je u toku večeri pozivalo na razgovore i druge visoke policijske funkcionere. Uporedo kruže nepotvrđene informacije o direktorki Poreske
Ognjen Mrvaljević direktor Pete beogradske gimnazije priveden je nakon što su ga učenici videli kako iz zgrade iznosi kese đubreta i baca ih u kontejner
U srpskom kutku mreže X prostor je naprasno zauzeo šovinistički slogan „Rusi napolje“. Analiza „Vremena“ pokazuje da potiče od anonimnih naloga koji su tokom kampanje često pisali u prilog listi Evropska Srbija
Završeno je ponovljeno glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. Na 53 biračka mesta, odazvalo je 43,6 odsto glasača
Addiko banka, čiji je deo poslovanja u Srbiji preuzela Alta banka, tvrdi da kod njih sve funkcioniše redovno
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
