Vreme

(Re)rekonstrukcija, draga praksa vlasti

Nemoj da ideš mojom ulicom

Koji su razlozi za odugovlačenje radova i debelo probijanje rokova prilikom rekonstrukcija beogradskih ulica i trgova? Kakav je kvalitet tih radova? Kome odgovara neprestana rekonstrukcija jedne te iste ulice?

Kultura sećanja

Serijal “Kraljevska igra”

Šah ima viševekovnu tradiciju, a procena je da ga trenutno takmičarski, ili iz zabave, igra oko 600 miliona ljudi. Brojne ličnosti, klubovi, događaji, vrhunski rezultatski dometi, časopisi i edicije doprineli su tome da drevna igra u protekla dva veka i u našoj zemlji stekne veliku popularnost i uvažavanje. Razvoj šaha u našoj zemlji zato je tema serijala “Kraljevska igra” autora Dušana Mirkovića

Nedelja

Protesti protiv kopanja litijuma

Mitinzi, pouke i posledice

Politika Aleksandra Vučića i on sam našli su se u žestokoj manjini uprkos danonoćnim propagandnim aktivnostima. Sam je sebe uvukao u riotintovsku klopku, zavadio se sa rođenim biračkim telom, pa čak ni neki njegovi stranački dužnosnici nikako nisu srećni zbog rudnika litijuma. Govore to novinarima off the record. Praktično je uspeo da okrene protiv sebe i šumskog čoveka Emira Kusturicu, a za to se baš valjalo potruditi

Protestni skupovi u unutrašnjosti Srbije

Mogu li promene krenuti sa lokalnog nivoa

Najveći protest protiv kopanja litijuma, prema oceni Arhiva javnih skupova, održan je u Kniću, gde se okupilo oko 300 građana, što bi bilo kao 191.000 u Beogradu. Ipak, najveće iznenađenje bio je skup u Rači, mestu u kome su na decembarskim izborima učestvovale samo dve liste – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije – i u kome opozicije nema ni u tragovima. Tamo se protiv litijuma okupilo oko 400 ljudi

Državno zastrašivanje

Samo oštro po studentima

U ponedeljak se obeležavao Svetski dan mladih. U tom trenutku, Ivan Bijelić, Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević su u zatvoru “Padinska skela”; nekoliko dana ranije, premijer Vučević je napao studentkinju Milu Pajić, koja je govorila na protestu u Novom Sadu, iznevši niz uvreda na njen račun

Strani radnici u Srbiji

Rad, znoj i obespravljenost

Izveštaj o radu Inspektorata za rad za 2023. godinu pokazao je da su inspektori rada prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora zaticali na radu “na crno” strane državljane. U kakvim uslovima rade i koliko često inspekcija rada proverava status stranih radnika

"Ekranizam", izazov novog doba

Oslobađanje dece iz virtuelnog sveta

Da li uobičajeni izazovi roditeljstva mogu da se sažmu u onih pet minuta u kolima kada, posle posla, skupljate snagu pre nego zakoračite ka vrtiću da pokupite svoje dete? Ili u onom brzom ispijanju kafe, kada se pravi plan kako sve da se stigne, a da se dovoljno posvetite deci? Ili u neprestanom strahu da li ih dobro odgajate? A tu je još jedan krupan izazov – čitav paket koji donosi novo doba, oličen u digitalnim uređajima i eri ekrana, društvenim mrežama i igricama

Košarkaški turnir na Olimpijskim igrama

Imali su šta i da slave

Kao i sve velike ekipe, Srbija je najbolju partiju odigrala u pravo vreme. To nije bilo dovoljno za pobedu (91:95), ali jeste za gotovo 37 minuta vođstva protiv jednog od najjačih timova u istoriji košarke, u jednoj od najboljih utakmica u istoriji košarke. “Počastvovan sam što sam bio deo ove utakmice. Ovo je bila jedna od najboljih utakmica u mom životu.” Ako takvo nešto izjavi selektor američke reprezentacije Stiv Ker, nama ne preostaje ništa drugo nego da se složimo sa čovekom koji je osvojio pet NBA titula kao igrač i četiri kao trener

Doček olimpijaca u Beogradu

“Veseli se, srpski rode…”

Skandiranje, vatromet, porodice i na kraju – “Rio Tinto, marš iz Srbije”

Nedelja

Korupcija

Sve Vulinove afere: Nakon tetke iz Kanade pod lupom i supruga Nataša

Potpredsednik Vlade „ministar korupcije” Aleksandar Vulin , ponovo se našao u centru pažnje. Nakon američkih sankcija, svima dobro poznate “tetke iz Kanade” i ostalih mrlja u njegovoj biografiji, sada su otkriveni sumnjivi državni poslovi njegove supruge Nataše Vulin

Olimpijske igre

Vive la révolution!

Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti

Košarka: Srbija – SAD

Moglo je i bolje – uz pouku

Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)

Legenda

Jaša Bakov, olimpijac, osobenjak, svetski a naš

Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda

Sport i život: Olimpizam, amaterizam i grčko poreklo Evrope

Srebrni pehar vodonoše Spiridona Luisa, prvog maratonca

Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani

Druga strana Olimpijskih igara

Ko sabotira francuske pruge

Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?

Intervju: Dragan Popović

Populizam odvlači i pasivizira ozbiljne ljude

Opoziciji nije lako da upravlja pitanjem litijuma. A ono jeste izuzetno važno i ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine nego i na strateško opredeljenje Srbije prema novoj energetskoj revoluciji. Morate da imate ozbiljnu politiku koja je razumljiva građanima a istovremeno predstavlja branu populizmu. Dobar deo opozicije se tu ne snalazi najbolje. A to je zato što ponavlja stare greške – traži prečice. Vrlo se lako zakači na populizam umesto da nudi argumentovane i promišljene alternative. Čini se, ponekad se previše udvara radikalima, a manje misli na većinu građana

Junakinje našeg doba: Milica Đurđević Stamenkovski

Ministarka za ventilatore i globalnu agendu

Nama je na čelu Ministarstva za brigu o porodici žena koja ne veruje u akušersko nasilje, koja podržava restriktivne zakone o reproduktivnim pravima, a sve to u vreme dok ekipa oko Donalda Trampa sprema “Projekat 2025” koji, između ostalog, treba da u potpunosti ukine pravo na abortus i ograniči pristup kontracepciji

Istraživanje: Propaganda na mreži Iks

Digitalna politika Aljbina Kurtija

Dominantni narativi tokom perioda istraživanja mreže uključuju potenciranje srpskih ratnih zločina na Kosovu, konstantne provokacije, kritiku i vlasti i opozicije u Srbiji, istorijski revizionizam, korišćenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici da se Srbi okarakterišu kao genocidan narod, promociju albanskih ratnih zločina iz rata na Kosovu, negiranje zločina OVK-a, ali i napadanje albanskih pripadnika civilnog društva na Kosovu koji nisu pristalice Kurtijevog Samoopredeljenja (na slici)

Intervju: Zoran Kostić Cane, muzičar i pesnik

Piramidalna štednja mozga i druge priče

“Neorgansko vreme stvara neorganske ljude. Neorganski ljudi stvaraju neorganska mišljenja. Znači, mi sad živimo u jednom veštačkom, neorganskom svetu. U jednoj velikoj tehnološkoj devoluciji. Ma koliko nam se činilo kako čovek sad ide kud hoće, da imamo tu veštačku inteligenciju – mi sad živimo u devolutivnom vremenu. Svaka ljubav i sva osećanja prognani su iz sistema koji vlada sada. Jer, to pokazuje slabost, a čovek koji ima slabost nije potreban nikome. Ovde su potrebni čvrsti ljudi, koji će lako da žive tuđe direktive”

Intervju: Mark Tomson, fizičar, Univerzitet u Kembridžu

Uzbudljivo otkrivanje nepoznatog

“Razlog za to što Evropa može i dalje da bude najbolja i da se takmiči leži u 70 godina istorije u Cernu. To nije samo vreme. Cern ima ovaj divan kompleks akceleratora, ne samo LHC, to su svi prstenovi koji vode u LHC, to je 70 godina ulaganja, što je teško reprodukovati. Teško je reprodukovati i to što CERN ima oko 2500 zaposlenih, uglavnom inženjera i tehničara, i oni su apsolutno briljantni i imaju ogromno znanje. Zahvaljujući osoblju u Cernu, kada CERN nešto izgradi, to radi”

Nedelja