Vreme

Intervju: Emina Spahić, studentkinja DUNP

Rastu pritisci, ali raste i otpor

“Trenutna vlast se vodi politikom zavadi pa vladaj. Oni godinama seju mržnju u narodu zbog međusobnih razlika, a te razlike bi trebalo da doživljavamo kao bogatstvo. Na to smo se već navikli, pa se ne obaziremo”

Intervju: Vladimir Janković, bivši policajac

Zašto sam im odbio naređenje

Bolesni mozgovi su očekivali da ću špijunirati svoju majku, suprugu, decu, kumove i prijatelje koji su redovno dolazili pred Valjevsku gimnaziju u 11:52 kako bi odali poštu nastradalima. Teško je ponoviti šta sam im sve tom prilikom izgovorio, ali jedino pristojno što sam rekao bilo je da ću sugrađane sam braniti, ali kao građanin

Organizovani kriminal

Ubistvo pred očima bezbednjaka

Ubistvo pripadnika škaljarskog klana Filipa Ivanovića u Beogradu na vodi otvorilo je niz pitanja za koja se sluti odgovor – umesto da jure kriminalce, policija i bezbednosne strukture su telohranitelji i dadilje licima sa Interpolovih poternica koja utočište pronalaze u najelitnijem delu srpske prestonice

Dosije povodom 35. rođendana nedeljnika “Vreme”: Novinarstvo u sumrak Gutenbergove ere (6)

Žurnalizam i čurnalizam: Otpisana štampa i velika galama

Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba

35 godina Vremena – 1990

Anticivilizacija

Kasno popodnevno avgustovsko sunce u tom spotu ostalo mi je kao trajno obeležje atmosfere u kojoj sam obitavao. Ceo moj život od ’90. naovamo izgleda kao party dugotrajnog opraštanja od života kojim nikad neću živeti

Uz 35 godina “Vremena”, 35 godina računarske tehnologije

Od disketa do ravnozemljaša

Često se dešavalo da novinar preko telefona diktira tekst našoj daktilografkinji, a ona ga unosi u računar. Neki su slali svoje tekstove faksom, ispisane rukom ili otkucane na pisaćoj mašini. Mogućnosti za komunikaciju bile su ograničene, ali zato smo se više družili i bolje poznavali

Navigator

Ko jede softver inženjere

Otkazi u IT sektoru više nisu samo sezonsko “otresanje viška”, već posledica nove industrijske revolucije. Veštačka inteligencija zamenjuje rutinske poslove, menja strukturu timova i menadžere puni iluzijom o beskrajnoj štednji. Pitanje je – koliko dugo će imati koga da zameni.

Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD

Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi

Uprkos dva susreta najviših srpskih zvaničnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom – ministra spoljnih poslova Marka Đurića početkom avgusta u Stejt departmentu, a potom i predsednika Vučića tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku – i najave pokretanja strateškog dijaloga dveju zemalja do kraja godine, sve je nekako, što bi se narodski reklo “na dođem ti”, uz goruće požare koje treba gasiti kao što su ogromne carine na našu robu ili stupanje na snagu sankcija NIS-u

Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja II: Srbija i Nemačka

Jesen jednog stabilokrate

Kancelar Fridrih Merc nije posebno zainteresovan za Balkan – samo da se ne puca. Vučić zato još neko vreme može da figurira kao “faktor stabilnosti”, mada su prošla medena vremena kad je bio najbolji đak Angele Merkel

Cena i posledice politike vrdanja III: Srbija i Turska

Pevanje Osman age uz zujanje dronova na Kosovu

Predsednik Srbije se našao u dvostrukoj klopci. Ako zaoštri odnos prema Erdoganu, rizikuje pad turskih investicija, gubitak radnih mesta, te dodatno i dublje približavanje Prištine Ankari. Ako prećuti i traži “razgovor među prijateljima”, šalje poruku nemoći biračkom telu za koje je Kosovo crvena linija, osetljiva tema i dokaz državne snage

Intervju: Vasko Kelić, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka

Vreme energetske neizvesnosti

“Jedino rešenje za energetsku stabilnost Srbije – u kontekstu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije – jeste nacionalizacija ove kompanije ili prinudno preuzimanje upravljanja nad njom. Vučićeva vlast to izbegava i na taj način podređuje interese građana Srbije – Rusiji. Inače, naša zemlja ima najskuplje naftne derivate u regionu zbog izrazito monopolskog položaja Nisa na tržištu, a posledice sankcija će najverovatnije biti dodatna poskupljenja “, akcenti su iz razgovora sa Vaskom Kelićem, istraživačem u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka i odbornikom Zeleno-levog fronta u beogradskoj opštini Stari Grad

Mitovi o protestu

Ko i zašto priča da Rusi stoje iza studenata

Režimu je potrebna Evropska unija. Kako joj objasniti zašto se studenti bune i zašto to traje toliko dugo, a izbeći pitanja o stvarnim zahtevima protesta? Tako što će spinovati da su protesti dirigovani spolja – a ima li korisnijeg dirigenta od Kremlja? U pokušaje delegitimizacije protesta tvrdnjama da su rezultat “ruskog malignog uticaja” uključio se i deo opozicije. Oni bi da ubede Brisel kako su oni jedina alternativna režimu u Srbiji

Lokalni izbori na Kosovu 2025.

Šta čeka pobednike

Nakon izlaska Srpske liste i Srba iz institucija ovo su prvi lokalni izbori na Kosovu. Za te tri godine tokom kojih su albanski gradonačelnici vladali sa minimalnim brojem glasova, na severu Kosova dogodile su se tektonske promene. Šta građanima mogu da donesu novi lokalni izbori? Kako je izgledalo slavlje sa srpske i albanske strane? Konačno, kakvi su rezultati albanskih, a kakvi srpskih predstavnika?

Sedam meseci Zborbe

Zborci, zborkinje i ostali građani

Postoji ona izreka da je najbolje vreme da se zasadi drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sad. Isto i sa zborovima – možda je najbolje vreme da se pridružite ili da formirate svoj zbor bilo pre sedam meseci, a drugo najbolje vreme je sad

Intervju: Aleksandra Savić Parojčić

Nesrećna deca u “srećnim” porodicama

Krajnje zabrinjava podatak da je u populaciji naše dece uzrasta od 11 do 19 godina utvrđen procenat pokušaja samoubistva od 4,5 odsto. Sve ovo govori o velikoj duševnoj patnji iz koje se izlaz vidi u prekidu života. Bez obzira na kognitivna ograničenja ovog uzrasta i nedovoljnu svest da kraj zaista znači kraj i da posle ovakvog čina nema nazad, uvek se kao društvo možemo zapitati da li je mlada osoba toliko izgubila poverenje u svet odraslih da se nije ni obratila za pomoć

Valjevo: Festival duvan čvaraka

Čik, čik, čik pogodi

Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak

Dosije povodom 35. rođendana nedeljnika “Vreme”: Novinarstvo u sumrak Gutenbergove ere (5)

Žurnalizam i čurnalizam: Otpisana štampa i velika galama

Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba

Nedelja

Novi broj „Vremena“

Otpad medicinski, profit privatni

Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama

Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije

Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama

Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune

Vučićeve Hit tvit pretnje

Pokušaj kroćenja državnih službenika

Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji

Bitka za javni prostor

Laž u politici

Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu

Naftna industrija Srbije

Flota iz senke protiv američkih sankcija

Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a