Vreme

Da li lokalni izbori u Crnoj Gori menjaju njenu političku geografiju

Milova pesma i šavnički duh

Izvesna je dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. I to nema nikakve veze za programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima

Radnici i poslodavci u Srbiji

Ko se skija, a ko krši zakon

Ponovo se priča o problemu lažnog bolovanja, te iznose tvrdnje da oko 40.000 radnika na bolovanje odlazi iako za time nema potrebe. Poslodavci kažu da zato čak unajmljuju privatne detektive – da otkriju ko boluje, a ko se pravi. Kako uopšte proceniti koja su bolovanja lažna? I zašto to predstavlja prelaženje granice

Mediji

On da šefuje, ona da piše

Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama? Sa čim se sve suočavaju? Koliko ima novinarki, a koliko urednica u Srbiji? Šta nam taj podatak govori? Zašto mlade novinarke odlučuju da, uprkos svemu, ostanu u toj profesiji i šta sve stoji protiv njih na tom putu

Kultura sećanja

Petokraka u glavnom gradu

Jugoslovensko rukovodstvo se sa sovjetskim predstavnicima u Krajovi i zapovedništvom 3. ukrajinskog fronta dogovorilo da jedinice NOVJ prve uđu u Beograd. Jugoslovenski politički vrh doneo je odluku da 1. proleterska brigada prva otpočne borbeni prodor u grad. Svakako da je ova činjenica bila uslovljena političkim kontekstom – prvenstvo snaga NOVJ prilikom prodora u Beograd trebalo je da sugeriše da je partizanska strana vojno sposobna da učestvuje u izvođenju jedne složene vojne operacije, pri čemu nije slučajno odabrana najslavnija partizanska jedinica, čiji je prvobitni stroj većim delom bio sastavljen od srbijanskih proletera, uključujući i jedan bataljon koji je nosio ime po glavnom gradu

Nedelja

TV manijak

Džiberizacija

Da li ćete u Dnevniku RTS videti obraćanje predsednika dok u ćošku ekrana stoji Pink ili Informer, pošto se državni zvaničnici mnogo češće viđaju na ovim kanalima, kao gosti jutarnjeg programa ili Kolegijuma u neprestanom sazivu

Navigator

Blago cara Robovana

Prošlonedeljna Teslina promocija dva nova autonomna modela – „sajberkeba” i „robovana” – postala je jedan od najkontroverznijih događaja godine. Ilon Mask uspeo je u jednom danu da obori vrednost kompanije koju vodi za 60 milijardi dolara, čime je nadmašio samog sebe u sumnjivim poslovnim potezima jer je prethodno kupio Tviter za 44 milijarde

Demostat: Istraživanje javnog mnjenja

Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću

Da li će narod većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promene? Mislim da je to malo verovatno dok je vlast ovakva kakva je, dok su opozicione partije ovakve kakve su, a organizacije civilnog društva i društvena elita ovakve kakve su

Stranački život kakav niko nije očekivao

Gubi li Vučić tapiju na kosovsko pitanje

Javlja li se klica političke alternative Srpskoj listi? Da li se opozicija konačno setila da bi mogla da pomogne Srbima na Kosovu? I kako? Kolika je važnost toga? Na koji način režim u Beogradu (ne)reaguje na to što se neko konačno usudio da zagazi u politički zabran predsednika

Prosvetitelji naših dana: Александар Шапић

Opismenjavanje Srba na ulični način

Predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da na Beogradskoj autobuskoj stanici, ali i na tablama sa nazivima ulica budu ćirilica i engleski jezik, otvara mnoga pitanja, a svi mogući odgovori su smejurija. U beogradskoj opštini Zvezdara postoji ulica koja se zove Kisela voda. Hoće li biti prevedena kao “Mineral water” ili “Sparkling water”

Dan mrmota: Jesen 2023. i 2024.

Država koja ne drži reč

Obećanja od kojih je prošlo godinu dana, a za neke i više, nisu održana bez obzira na to što u slučaju prosvetnih radnika postoji potpisan Protokol, a u slučaju poljoprivrednika, samo pre nekoliko meseci potpisan Sporazum. Šta dalje sa protestima prosvetara i poljoprivrednika

Intervju: Verica Marinčić, glavna i odgovorna urednica IN Medija

Ko ne tuži, izdao je SNS i predsednika

Portal IN Medija objavio je da je opština Inđija u paketiće za decu iz karate kluba “Sensei” između ostalog strpala i med za potenciju “Fruškogorski skočko – radost u kući”. Urednica portala Verica Marinčić kaže za “Vreme” da se uskoro gradom pronela vest o “istrazi” koja treba da ustanovi ko je joj to dojavio, te da će se predsednik Vučić u vanrednom obraćanju oglasiti povodom skandala: “Na samom kraju agonije, ucena i pritisaka, roditelji su javili da je doneta odluka da svi roditelji treba da tuže IN Medija, a ko ne tuži time će pokazati da je on taj koji je vest o medu preneo nama”

Prirodna bogatstva – voda

Kopači srpskog bunara

U Beogradu se vodosnabdevanje rešava kombinovano – oko 3427 litara vode koja se koristi svake sekunde je podzemna voda, dok 3460 litara dolazi iz reka. Ovako izbalansiran odnos nije prisutan u ostatku Srbije gde je čak 18900 litara poteklo od podzemnih izvora, 3065 dolazi iz akumulacija, a 4880 iz rečnih tokova. To znači da se više od 70 odsto vodosnabdevanja oslanja na podzemne vode. Otkako se pitanje kvaliteta podzemnih voda bolje i detaljnije nadzire, došlo je do pomaka u njihovom kvalitetu u Evropskoj uniji. U Srbiji je, nažalost, situacija drugačija

Vlast i natalitet

Deca se ne mogu naručiti i platiti

“Novčana pomoć koja se pominje u spotu Ministarstva za brigu o porodici više deluje kao uteha unesrećenom nego kao podsticaj srećnom ocu koji istinski želi više dece”, kaže za “Vreme” sociološkinja Nada Sekulić. A prema istraživanju Centra za mame, navodi Jovana Ružičić iz ovog udruženja, “svaka deseta žena u Srbiji ne želi da više ikada bude majka nakon što proživi akušersko nasilje”

Lični stav

Redukovani srpski identitet ili nacionalistički kuvar

Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive

Istraživanje

Mala srpska šizofrenija: Građani nezadovoljni svime osim životom

Novi nalazi Demostata, o kojima „Vreme“ piše u idućem broju, pokazuju da su građani nepoverljivi prema svim političkim institucijama osim predsednika, da su nezadovoljni svim aspektima vlasti, ali da su, načelno, zadovoljni svojim životom

Intervju: Boško Jakšić

Vučić se igra strpljenjem velikih

“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima

Život u rasturenom društvu

Vladavina dece devedesetih

Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost

Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije

Posvađanim i izolovanim pojedincima lako se vlada

Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)

Život u rasturenom društvu (3)

Normalizacija nenormalnog

O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković

Medijska scena u zemljama bivše Jugoslavije

Sve nijanse crnog

Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji

Jubileji

Vek Radio Beograda

Kako je u godinama osnivanja Radio Beogradu dodeljena misija kulturnog i političkog vaspitanja i približavanja umetnosti, nauke i najznačajnijih dela umetničke i popularne muzike širokom krugu slušalaca i kako je osvojio osnovni novinarski žanr – direktan prenos događaja

Intervju: Milan Kučan

Tempirana bomba u džepu Evrope

Ako uprostim, Jugoslavija je bila zemlja koja je omogućavala da svi Srbi žive istoj državi. Kako se u postojećim uslovima i kroz decenije taj, da ga nazovem, “iskonski interes” može ostvariti, to je drugo pitanje. Način na koji je tadašnje rukovodstvo Srbije to pokušalo doveo je, pored ostalog, do raspada zemlje. I to one jedine, ponavljam, u kojoj su svi Srbi zaista živeli u jednoj državi