Šešeljev politički učenik koji je pred Vladimirom Putinom ponizno mucao ruski i zbog njegovog rasporeda svojevremeno odložio vojnu paradu u Beogradu, konačno je primoran da preseče pupčanu vrpcu sa pravoslavnom ruskom braćom. Za to se postarao Donald Tramp, takođe „veliki prijatelj Srba“ pred kojim je u Beloj kući Aleksandar Vučić čučao na hoklici, uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Pokazalo se da ni Moskva za energetske brige i muke srpskih naprednjačkih prijatelja ne haje i gleda isključivo svoje interese, pa su se građani Srbije u svemu tome našli kao kolateralna šteta.
Apokalipsa po Vučiću
Do sada raspevano proruski orijentisani režimski mediji koji su bljuvali vatru po zlom Zapadu koji u Srbiji raspiruje „obojenu revoluciju“, najednom su obrnuli ćurak i pod oznakom „hitno“ počeli da pripremaju teren za izbacivanje Rusa iz vlasništva u NIS-u – milom ili silom. Ako Srbija to ne uradi, staće fabrike, u bolnicama neće biti grejanja, a u pekarama hleba, prevoz će da stane, strani investitori da pobegnu, pa će i plate i penzije visiti o koncu, poručuje danima režimska medijska pesnica „Informer“.
Pošto mu je informerska baražna paljba pripremila teren i Vučić je na konferenciji za medije u utorak stavio Srbe pred izbor: ili apokalipsa, ili će Rusi otići iz NIS-a – milom ili silom.
To je suština, bez obzira na sve umiljavanje Putinu produžavanjem roka Rusima od 50 dana da nađu za njih pogodno rešenje i najavama da će Srbija, ako treba, da otkupi njihove akcije u NIS-u za cenu veću od bilo kog drugog potencijalnog ponuđača.
Sada najednom oni neki analitačari režimskih medijia ističu do koje mere je Evropska unija ubedljivo najvažniji spoljno-trgovinski partner Srbije, ljubavna veza sa Kinezima i bratstvo sa Rusima ispali su iz etra. Za godinama proruski ustrojenu srpsku javnost priprema se alibi da se Putinu „zabije nož u leđa“.
Hladno evropsko naručje
Pod pretnjom sloma energetskog sektora i cele srpske privrede, Bela kuća je šutnula Srbiju iz ruskog zagrljaja u naručje Evropske unije u kojoj krajnje nepoverljivo gledaju u pravcu Beograda. Srbija je gurnuta u naručje onih, „koji su nas bombardovali i oteli nam Kosovo“, tamo „odakle srpstvu zli centri moći rade o glavi“.
Niti će izbacivanje Rusije iz vlasništva u NIS-u na bilo koji način finansijski uticati na njen vojni pohod u Ukrajini (što je formalni razlog američkih sankcija), niti su u naftnom i gasnom carstvu Gasproma i Gasprom njefta prihodi iz Srbije naročito bitni. Jednostavno je u globalnom poigravanju na red došlo Vučićevo poigravanje na žici između Moskve i Brisela i Vašingtona. Iako se godinama znalo da je ta šizofrena spoljna politika neodrživa, za njenu propast se režim nije pripremio, pa sada kao neposlušno dete koje je izgubilo naklonost oba roditelja i jedne i druge panično cima za rukav.
Da nad Srbijom ne lebdi mač zime, nestašice goriva i poskupljenja, koji joj je nadvila politika Aleksandra Vučića, bilo bi gotovo zabavno gledati kako on, koji tako voli svugde da se trpa i o svemu da odlučuje, najednom u prvi plan gura Vladu Srbije, premijera Macuta i ministarku energetike Đedović Handanović, da oni pokusaju što je on zamesio.
Došlo je vreme da Vučić kaže bolno „zbogom Putine“. A da li će to da košta? Pa koštaće, i to skupo, zbog decenije promašene spoljne politike.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
