U ugostiteljskom objektu na Vračaru izbio je požar u noći između utorka i srede. Kako su preneli mediji, sumnja se da je požar bio „podmetnut“, tačnije da je nepoznati muškarac, navodno, razbio staklo i po lokalu prosuo zapaljivu tečnost, posle čega je kafić planuo.
Samo ove godine, napadi na ugostiteljske lokale već su u dvocifrenim brojkama, a činjenica da ih sve povezuje sličan metod napada, može ukazivati na to da je reč o fenomenu, a ne o izolovanim slučajevima.
Molotovljevi kokteli i drugi napadi
Lokali u centru Beograda su najčešća meta. Uglavnom se događaju u toku noći, a kao najčešće oružje koristi se Molotovljevi kokteli.
Nazvani po ministru spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslavu Molotovu, ova eksplozivna sredstva, korišćena su na lokalima u Srbiji više puta ove godine.
U aprilu je, na primer, jedan koktel bačen na restoran „Staro Užice“ na Autokomandi, u kojem su se navodno ranije već dešavali mafijaški obračuni.
Istu sudbinu doživeo je i jedan lokal na Obilićevom vencu početkom jula, a onda je par sedmica kasnije u roku od nekoliko dana po jedan Molotovljev koktel bačen na još dva ugostiteljska objekta na Vračaru.
Molotovljev koktel je krajem jula bačen i u ulici Vojvode Stepe.
Jedan restoran u Požeškoj na Banovom brdu bio je meta napada dva puta u razmaku od nedelju dana, takođe Molotovljevim koktelima.
Na Vračaru je jedan kafić zapaljen i tokom radnog vremena, oko 22.25 časova, kada je muškarac ušao u lokal pun ljudi sa bakljom.
Letos su čak u istoj noći bačene eksplozivne naprave na dva lokala u gradu, na Topčiderskom parku i na Žarkovu, prenose mediji.
Moguće reketiranje
Molotovljevi kokteli su relativno dostupno oružje i mogu se napraviti u prosečno opremljenoj kuhinji, tako da se u kriminalnim krugovima smatraju praktičnim za ovakav vid „akcije“.
Osim koktela, u ovim napadima pojavljuje se još nekoliko paterna.
Napadači uglavnom na mesto zločina dolaze sa kapuljačama, razbijaju staklo lokala, bacaju zapaljivu flašu i potom beže.
Uglavnom se paljenja dešavaju u toku noći, što ukazuje na to da je cilj nanošenje isključivo materijalne štete. Upravo je to osnovni metod reketiranja, koji se u pričama istraživačkih novinara o beogradskim kriminalnim grupama, često pominje kao jedan od unosnijih „poslova“ kriminalaca.
Bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije Dejan Radenković, rekao je letos za „Blic TV“ da motivi mogu biti različiti.
„Možda je u pitanju pregrupisavanje nekih snaga koje žele da zauzmu nečije tržište – da li je u pitanju prevlast u oblasti obezbeđenja, ili prevlast u oblasti poslovanja, ili pak, u žargonu rečeno, reketiranje vlasnika tih objekata kako bi na neki način neka određena kriminalna grupa ili pojedinac imao veći uticaj i na taj način dolazio do novca“, rekao je on.
