Protesti
Dvadesetak belih tendi na raskrsnici pred zgradom Vlade Srbije, vozači sirenama pozdravljaju okupljene, ali mnogi i negoduju što im je zatvoren put.
Tako je, pred zaključenje ovog broja “Vremena”, izgledala raskrsnica Nemanjine i Kneza Miloša u Beogradu. Skup na raskrsnici se uredno prijavljuje svakog dana, a univerzitetski profesori kažu da ne mrdaju do ispunjenja zahteva.
Profesori su u ponedeljak otpočeli protest zbog zakona i uredbe o visokom obrazovanju i zato što još nema kvota za upis naredne generacije iako se prijemni ispiti obično održavaju krajem juna.
Vlasti planiraju zakone prema kojima bi i privatni univerziteti bili subvencionisani i otvorila bi se vrata stranim fakultetima bez akreditacije.
“Nikome od nas nije bila želja da blokiramo ulicu, sedimo pod šatorima, ne držimo nastavu, odnosno sad već u ovo vreme ispite”, rekao je profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković tokom blokade za “Vreme”. “Vlast nam ovo radi da bi nam se ili svetila ili da bi se sistematski uništilo obrazovanje na duži rok.”
Vlast se oglasila u svom maniru: “Njih šačica kampuje ispred Vlade Republike Srbije, ono je sramotno. To je fašistička ideologija na koju pojedini ljudi ćute, a mediji podržavaju”, rekla je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
S druge strane, zvanično je poručeno da je skup “studenata koji žele da uče” između Predsedništva i Skupštine sasvim legalan jer je prijavljen. I da oni tamo mogu da ostanu do mile volje. To prati i neviđena bizarnost. Naime, posle napada na studenta Miloša Pavlovića, “frontmena” tog kampa, jednom od navodnih napadača izrečena je sudska mera zabrane prilaska – Pionirskom parku. Jer, kako se navodi u rešenju, to je trenutno Pavlovićevo “boravište”. “Samo totalno lud čovek može da režira sve ovo, da natera ‘ćacija’ da živi u Pionirskom parku, da to ludilo pravosudne institucije konvalidiraju kao realnost i normalnost i da čovek mora 50 metara da zaobilazi javnu površinu u gradu u kome živi i studira”, napisao je advokat Ivan Ninić, koji je objavio ovo rešenje.
Kriminal
Još se nije ni smračilo kada su beogradskom Ulicom Gavrila Principa odjeknuli pucnji prošlog petka (6. jun).
Tabloidi su objavili i video-snimak sačekuše – dvojica mladića prilaze automobilu i pucaju. Muškarac star 24 godine smrtno je pogođen. U takvom stanju je dao gas i svojim lendroverom se zakucao u gradski autobus. Pomoći mu nije bilo.
Vest je osetljiva ne samo zato što se u Beogradu ne puca svakog dana pre mraka, nego i zato što je jedan od ubica – šesnaestogodišnjak. Drugom je 20 godina. Koristili su pištolje “crvena zastava” i “valter” PPQ45.
“Očigledno je da su plaćeni i da su ljudi koje su planirali da ubiju sedeli zajedno u lokalu, a jedan od dvojice je ubijen”, kazao je ministar policije Ivica Dačić.
Osumnjičenima je određen pritvor. Kao motiv istraga uzima koristoljublje, ali je zapanjujuće malo podataka procurelo u medije. Maloletniku mora odvojeno da se sudi.
Stručnjaci su navodili da je angažman maloletnika za teška krivična dela postao praksa u kriminalnom svetu. Njih čekaju blaže kazne, a često nisu ni svesni mogućih posledica. U pomenutom slučaju, dvojica ubica uhapšeni su u roku od sat.
Iako je Dačić iskoristio priliku da pomene kako je stopa ubistava četiri puta manja nego pre dve decenije, statistika kaže da u Srbiji sve više maloletnika ubija.
In memoriam
Matija Dedić, jedan od najpoznatijih džez muzičara u regionu, preminuo je u rodnom Zagrebu 8. juna u 53. godini.
Sin velikih umetnika Arsena Dedića i Gabi Novak razvio je sopstveni stil spajajući klasičnu i džez muziku. Mlađi Dedić je studirao klavir u Gracu, dobitnik je više nagrada, uključujući Porin – najprestižniju hrvatsku muzičku nagradu. Godine 2002. bio je finalista takmičenja mladih džez-pijanista na festivalu u Montreu. Na albumu Matija svira Arsena na dirljiv način obradio je očevu muziku.
Dugo se borio sa alkoholizmom i o tome javno pričao. Uspeo je da se izbori.
Muzički kritičar Petar Peca Popović je u oproštaju od prijatelja napisao: “Njegovo sviranje je s vremenom postalo ritual nezaboravljanja božjeg sveta i svetovnog porekla”.
Grad i korupcija
Tramvaji turske proizvodnje koje je za velike pare pazario Beograd – preširoki su za beogradske ulice. Prvi takav tramvaj testiran je u maju i već su mu oštećeni retrovizor i spoljna kamera.
“Širina ovih tramvaja je takva da, kada budu nailazili iz suprotnih smerova, neće moći istovremeno da prođu na svim raskrsnicama”, prenela je eKapija reči izvora iz GSP-a.
Inženjeri kažu da će i oštrija krivina biti problem za glomazni tramvaj ukoliko se šine ne postave drukčije.
Tramvaji turske firme Bozankaja široki su 2,4 metra, dok je širina starih beogradskih tramvaja 2,2 metra, a čuvenih “švajcaraca” 2,3 metra. Ali, Grad Beograd je tenderom tražio baš tako široke tramvaje.
“Zato što je tender bio crtan za Bozankaju, pa su tehničke specifikacije bukvalno prepisane iz njihovog kataloga”, kaže za “Vreme” Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
On tvrdi da je posao urađen kako bi se dobila “što veća margina za korupciju”. Beograd je poručio 25 tramvaja, svaki košta 2,7 miliona evra bez PDV-a. Grad Temišvar je iste tramvaje plaćao 1,9 miliona evra po komadu.
Može li Beograd da vrati vozila? Jovanović kaže da su male šanse. “Neka odgovorna gradska vlast vratila bi te tramvaje, ali ne i naša, zato što su uzeli provizije. A i mi smo te karakteristike naveli u tenderu.”
Prava putnika
Javnost je skoro zaboravila let JU324 od Beograda do Diseldorfa iz februara prošle godine. Ali, 106 putnika ga se itekako seća jer tada umalo nisu poginuli.
Tek ovih dana je Er Srbija delu putnika isplatila novac za vansudsko poravnanje, saznaje “Vreme”.
Pedesetak putnika angažovalo je zajedničkog advokata tražeći od Er Srbije da im vansudski nadoknadi nematerijalnu štetu zbog pretrpljene traume i posledica. Dogovor je postignut krajem prošle godine. Prema izvorima “Vremena”, u pitanju je suma od oko milion dinara po putniku.
“Možda smo mogli da dobijemo i veću sumu, ali bi na sudu trajalo ko zna koliko. Tako da smo od toga odustali. Nismo baš zadovoljni, ali bolje nego maltretman pred sudom”, kaže naš izvor. O ovome niko neće govoriti pod imenom i prezimenom jer sporazum zabranjuje da se priča javno. Ostali putnici, koji nisu bili deo ove grupe, nisu dobili ništa osim rutinske odštete od dvestotinak evra zbog otkazanog leta. Upućeni u slučaj ponašanje Er Srbije nazivaju “bahatim”, a sama kompanija ćuti na upite “Vremena”.
Umalo kobni udes dogodio se kad je pilot Maraton erlajnsa – od kojeg je Er Srbija najmila avion i posadu – izašao na pogrešan deo piste, prekasno uzleteo i zakačio antenu. Oko sat je kružio nad Beogradom i, solidno oštećen, bezbedno sleteo.
Jedna putnica je tada ispričala za naš njuzleter Međuvreme kako je doživela trenutke posle udarca u antenu. “Ugasili su svetla i stjuard je baterijskom lampom gledao ima li oštećenja iznutra. Ni deca u avionu se nisu čula. Kao da su svi udružili mentalne snage da se to dobro završi. Ne bih to opisala kao strah za sebe, ali jesam pomislila: da li je to to? Hvala Bogu, dete mi je odraslo”, rekla je ona.
Posle udesa pokrenute su istrage Centra za istraživanje udesa u civilnom vazduhoplovstvu (CINS), kao i beogradskog tužilaštva. Suđenja nije bilo, a izveštaj CINS-a još se čeka.
Sjedinjene Američke Države
Dve hiljade gardista, sedamsto marinaca, specijalni agenti FBI… Tom silom američki predsednik Donald Tramp hoće da “zavede red” u Los Anđelesu gde su izbili nemiri zbog privođenja oko hiljadu “ilegalnih migranata”.
Pravi razlog je, ako pitate kritičare, to što Tramp želi da demonstrira tvrdu antiimigrantsku politiku koju je najavljivao u kampanji.
“Ovo su dela diktatora, a ne predsednika”, rekao je demokratski guverner Kalifornije Gevin Njuzom. Država Kalifornija i grad Los Anđeles oštro se protive Trampovim potezima, i pokušavaju da ih spreče sudski.
Prvi put u šest decenija šef Bele kuće nekuda šalje Nacionalnu gardu bez odobrenja guvernera.
Tako već nedelju dana na ulicama Los Anđelesa traje mali rat. Lete kamenice s jedne strane, policija i garda koriste gumene metke, biber-sprej, suzavac. Desetine ljudi su pohapšene.
Kritičari kažu da egocentrični predsednik razara zajednicu Los Anđelesa smeštanjem migranata u pritvor.
Grad anđela opravdava ime kada je u pitanju odnos prema nedokumentovanim migrantima. U ovom gradu, procenjuje se, živi skoro milion ljudi bez dokumenata, mahom iz Latinske Amerike.
Egzit je počeo kao glas pobune, a izgleda da se njime i završava. Festival koji je rođen iz studentskih protesta 2000. godine, ove godine će simbolično zatvoriti svoje kapije zauvek – upravo zbog podrške studentima
Ko i kada sme da nosi fantomku? Kada i zašto policija ćuti, a kada bije? Ko im naređuje, odnosno čija je odgovornost za scene kojima prisustvujemo? Napadaju li građane kriminalci u uniformama? Ko je ko među partijskom policijom? Kako je SNS promenio krvnu sliku policije?
Predsednik Srbije misli da su pobunjeni građani u stanju da nekog nagovore da ode i da se ubije. Manje bi zabrinulo da laže, odnosno, da ne veruje u ono što je rekao. Jer, ako zaista veruje da je ovo moguće, onda je on političar spreman da nekom svom da kantu benzina i upaljač pod izgovorom da to treba Srbiji
Za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA
Slučaj privedenog studenta Lazara Klačara pokazao je da su studenti i građani, čak i pored miroljubive situacije u Kragujevcu, spremni da reaguju na jedan poziv nekog od njih. I to zajedništvo se vidi na svakom koraku
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
