Lutkarsko pozorište u Srbiji
Tajni život lutaka
Lutke, kao i pozorišta u kojima žive, uprkos uslovima, rade najbolje što mogu i osećaj zadovoljstva zbog toga šta rade prenose drugima
Next Page
Novi libanski strip
Roman
Ekova knjiga kraljeva i budala
Svojim Praškim grobljem Umberto Eko je želeo da ispriča postmodernističku varijaciju na bulevarske ežensijevske romane, bestselere s kraja devetnaestog stoleća (što je i vreme radnje Praškog groblja), dokazujući istovremeno još jedanput "da nema ničeg fantastičnijeg od stvarnosti"
Knjige – Zoran Panović, Biti Milito (Dan Graf, Beograd, 2011)
Ekskurzija koja traje
Panović bira novinsku kolumnu da kaže šta ima. Menja joj status svakidašnje potrošne robe, i iz profanog premešta je u zonu posvećenog
TV manijak
Trostruka izborna noć
Intervju – Roberto Espozito, filozof
Nasilje i moć
"Verujem da odgovor na ekonomsku, socijalnu, političku krizu koja se odvija mora da prevaziđe kako liberalni koncept tako i staru socijalističku postavku. Tačno je da su reakcionarne ideje dobile na snazi – ne u smislu fašizma, već u smislu hiperliberalizma, koji, počev od osamdesetih godina, dobija sve više prostora i koji još uvek dominira onim realnim i onim imaginarnim našeg društva"
Pozorište
Kud plovi ovaj brod
Dva rivalska pozorišta u Minhenu, Rezidenc teatar i Kameršpile, imaju nove direktore – Martina Kušeja i Johana Simonsa. Obojica su otvorila sezonu predstavama u sopstvenoj režiji, a rezultat je ilustrativan za dva estetski različita pristupa pozorištu
Knjiga – Godina prođe, dan nikad Žarka Lauševića
Njegova, naša priča
Lauševićeva knjiga najavljena je kao autobiografija. Ona to ipak nije, bar ne u smislu na koji smo navikli. Ona je zbirka zapisa posle kojih vam nije dobro – kako zbog sudbine jednog vanserijskog čoveka tako i zbog svega i svih koji okružuju i vas, i njega
Knjige – Početak bune protiv dahija i Mein Kampf
Istorija usoljenih glava
Najveća vrlina ovih Basarinih knjiga je piščeva razobručena imaginacija, bespoštedan ironijski naboj, vatromet uvrnutih poređenja i "fantastičarskih" ispada koji izvanredno podvlače zaumnost "stvarnosti"
Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam
Bliži suncu nego ikad
"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"
Intervju – Stiven Grinblat, šekspirolog
Pisanje Šekspira
"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"
Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah
Rođenje tragedije iz duha globalizacije
Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Roman Mišela Uelbeka Karta i teritorija (Plato, Beograd, 2011, prevod Ivana Misirlić)
Biljni svet trijumfuje u potpunosti
Uporedimo li Kartu i teritoriju sa prethodnim Uelbekovim romanima, moglo bi nam se učiniti da je ove ranije pisao mnogo besniji i mnogo nervozniji pisac
Intervju – Zoran Živković, pisac
Čudo pisanja
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Strip priče Nine Bunjevac
O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
Pozorište – 1973
Pravo u sećanje
Na LIMIT – Live Art Festivalu, održanom prošlog vikenda u beogradskom Domu omladine, prikazana je predstava 1973 Masima Furlana, neobična rekonstrukcija izbora za pesmu Evrovizije 1973. U predstavi se, naravno, pojavio i Zdravko Čolić sa svojom pesmom Gori vatra. On, doduše, u predstavi nije izustio ni reč. Ali, dok je na sceni izvodio svoju numeru vatra je gorela u – svima nama
TV manijak
Dan republike
Koncert – Arsen i Matija Dedić na Kolarcu
Nauk o odlasku
Prisutna mrva njegove ukupne publike ga je nakon nastupa na "Kolarcu", prisno i pristojno, ispratila jugom stajaćih aplauza
Intervju – Masimo Furlan, reditelj
Evrovizija 1973. u Beogradu 2011.
"Volim da evociram populističke ikone, kao Supermena, popularne pevače, fudbalere. U "1973" sam pokušao da razumem zašto određene stvari volimo kao deca a ne volimo ih kad odrastemo"
Izložba – "Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. do 1945", Muzej grada Beograda
Ružičasti trougao
Cilj izložbe je da korišćenjem autentičnih dokumenata predstavi istorijske činjenice, kako bi informisala i suočila javnost sa stereotipima o LGBT osobama i promovisala toleranciju prema manjinama
TV manijak
Zidne novine
Knjige
Fizolofska termitologija
Predrag Krstić: Asocijativni filozofski rečnik
Krajina plus, Banja Luka 2011.
Intervju – David Albahari, pisac
Beg u stvarnost
"Sada u Srbiji ne mogu da odluče koju varijantu istorijske istine o Drugom svetskom ratu da proglase za stvarnu. To je apsurdno, jer stvarnost rata ne može da se promeni, komunisti su taj rat dobili. Ceo svet to vidi, nije u pitanju nikakav diktat sa strane. Jednostavno – da nije bilo uloge ruske strane u tom ratu, on bi bio nešto sasvim drugo. Poricati to da bi se napravila neka nova verzija istorije, da bi se neki ljudi, koji su tada bili na drugoj strani, amnestirali od krivice, to je strašno. U tom stalnom povratku u prošlost mi zapravo vršimo jedno veštačko usporavanje istorije"
