Nuspojave
Jelek, anterija i SmakovciHoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Dobro je što će posle toliko decenija na Starom sajmištu, valjda, početi nešto da se gradi. Ne znam da li su već iseljeni privatnici koji su se tamo bili proširili. Tamo je bilo i jedno od sedišta stranke čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Bio je i jedan restoran koji je, pored svega, služio i krvave bifteke
Neko drugi bi se lako zaneo televizijskom slavom, ali Branko Cvejić je odlično razumeo ono što jeste suština rada, pa ako hoćete, i života u pozorištu: prepoznati i razumeti trenutak, razumeti koji je tvoj zadatak ovde i sada, delovati u skladu sa tim tako da pomeriš granice očekivanog
Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
U mutnoj vodi ovdašnje politike, ne fali povlaštenih poslova, korupcijskih usluga i protivusluga, a sve pod širokim kišobranom Službe. Zato se i ova toksična baruština toliko ustalasala čim je Jelena Zorić usmerila reflektor na pravo mesto – Jovanjicu kao mafijaško-bezbednjački „državni posao“
Pošto gradonačelnik Beograda “zna” da je Ratko Mladić branio srpski narod po Bosni i sprečio njegov pogrom mogao bi da pokrene inicijativu da konačno dobije Bulevar u Beogradu, ili bar neko sokače na Dedinju, što se Aleksandar Vučić nije usudio otkada je došao na svekoliku vlast
Izložen batinama i s leve i s desne strane, liberalizam se okrenuo sebi i iz sebe porodio ono što se, danas, naziva neoliberalizmom, dakle liberalizmom koji isključuje leve ideje iz sebe. Liberalizam bez levih ideja, međutim, nije liberalizam, kao što ni leve ideje bez liberalizma nisu drugo do savršena podloga za teror
Ako zakoni i društvene norme ne vrede za one koji bi trebalo da ih sprovode, zbog čega moraju da važe za bilo koga drugog; ako ljudi poput Slobodana Milenkovića ili Aleksandra Obradovića – uzbunjivača iz Krušika – izvlače deblji kraj, čemu poštenje i moral
Možda bi bilo bolje da pustimo sve datume na slobodu? Da ni jedan i nigde ne bude zabranjen za pesmu, za pozorište, za proslavu sportske pobede ili bilo šta drugo? U (kakvom-takvom, bolji nemamo) slobodnom svetu se baš tako živi
Da li je more simbol slobode, povezanosti sa svetom, bega od televizije, medija i manipulacije, svojevrsni beg od predsednika Srbije, neka vrsta medijske detoksikacije? I da li ga baš zbog toga on ne voli
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma