Nisu samo desničari, nego i ono nešto "građanske opozicije" levo ili desno od centra, zapravo pokušali aproprijaciju inicijalnog protestnog pokreta protiv tipa koji je hteo da nam mazne i prisvoji ključeve od stanova i kuća
Znam da je svaki napredak krhak i lomljiv, i znam da se teško dobija, a lako gubi. Ali tako je bilo oduvek, i nikada ne bih izabrala neki drugi istorijski period za život
Šta pokazuju neredi u Beogradu? Kako su postali jedini i najvažniji rezultat izbora od 21. juna? Zbog čega se glas naroda jedino može čuti na ulici? I zašto pendrečenje građana ništa ne može rešiti
Iako nemam iluziju da je hrvatska demokracija čista i bezgrešno začeta, baš naprotiv, mediji naročito tokom izbora imaju priliku da je prikažu u što realnijem svetlu
Podanici diktature su – zaraženi ili nezaraženi – svi već smrtno bolesni i svi već teški pacijenti, jer je osnovna odlika teško bolesnog čoveka baš to: nemoć. Suštinsko neraspolaganje svojim telom, svojim vremenom, svojim životom
Gde je najmoćniji čovek u državi? Zbog čega to ne zanima novinare režimskih medija koji godinama pomno prate svaki njegov korak? Zašto su maske i socijalno distanciranje na naprednjačkoj korona žurci zamenili trubači, kolce, zagrljaji i poljupci? Postoji li išta iritantnije od režimskog izdiranja na građane zbog neodgovornosti? Veruje li još iko išta aktuelnoj vlasti
Ne tako davno "Kurir" je bio u ozbiljnom ratu sa Vučićem pozivajući javnost, ali i kolege, na Prvi Srpski Tabloidni ustanak. Vlast je, opet, optuživala vlasnike da šuruju sa bivšim režimom i da ne plaćaju poreze. Danas stvari izgledaju potpuno drugačije
Ako "duopol" rušiš nekontrolisano, onda ne znaš na koju će stranu ovaj pasti. Na jednoj strani, čeka te zdraviji i zreliji politički pluralizam; na drugoj – monopol
Prvi put sam, nakon svih naših kriza, svih naših ratova, sankcija, poplava, afera, spinova, poluvanrednih i vanrednih stanja, pomislila da smo konačno umrli kao društvo
Svi smo dobili ono što smo tražili. Samo, u ovoj trgovini se daje još nešto, što možda ne piše u ugovoru sa narodom, a to je manje ili veće parče vaše slobode i dostojanstva
Mada sam nije fikcionalan, virus korona je – po načinu na koji preoblikuje ljudsko društvo – već u ovom trenutku dobrim delom podložniji zakonima fikcije nego bilo čega drugog, kamoli epidemiologije
Tko se sve nadao da može preko cenzusa i zbog čega ga nije prešao? Zašto je naprednjačka proslava izborne pobjede izgledala jednako usiljeno kao i doček Nove godine u JNA 1985? Što govori nekontrolirana euforija Marka Đurića? Postoji li vlast u Evropi i nalik na ovu u Srbiji? Može li još itko išta vjerovati Vučiću i zašto mu dva miliona glasova koje je lično on osvojio ništa ne garantiraju
Uprkos izloženosti velikog broja birača raznim ucjenama, neizlazak na predstojeće izbore još uvijek je pitanje ličnog opredjeljenja. Međutim, na nekim narednim, lako bi mogao postati čin izuzetne građanske hrabrosti. Zar ne vrijedi razmisliti o tome, ostati kod kuće i pokazati odgovornost?
Osam godina nakon belolistićarskog larpurlartističkog festivala, ovde od politike kao javne delatnosti u slobodnom pluralističkom okruženju nisu ostale ni froncle
Kao da se oni koji se brinu za javno zdravlje plaše naše bezbrižnosti, plaše normalnog života pa na sve moguće načine pokušavaju naš život i dalje činiti nenormalnim
Pobednik izbora je unapred poznat, bitka će se voditi oko cenzusa za opoziciju, a nemojte se zanositi da će posle izbora kampanja da se stiša. Tek nam sledi medijsko bombardovanje
Mada i dalje duboko nezadovoljno Vučićevim režimom, glasačko tijelo opozicije se umorilo od većine njenih lidera i liderčića. Vrijeme im je isteklo, nisu uspjeli. Neka se vrate svojim profesijama, pišu memoare, učestvuju u rijalitijima i rade sve što žele osim jednog – da više nikad i nikog ne pozivaju da glasa za njih. Da li bi ovo bilo malo?
Verovatno je sve bilo spremno za proslavu pobede nad kovidom-19, ali se virus pokazao kao žilav
Mehanizmi moralne panike ne menjaju se ovde već decenijama. Isto tako se ne menjaju ni lukave zloupotrebe uznemirene (malo)građanske imaginacije
Odista je bio jedan od onih vanredno retkih koji su bili u svom vremenu i ostali u našem vremenu apsolutno moderni. Ta se dinamička nesavremenost odupire opšteprihvaćenom fetišizmu vazdanje sadašnjosti, koje se u ponašanju manifestuje kao pomodarstvo
U današnjoj Srbiji ne samo da su stvarne državne glavešine zaštićene od svake kritike medija u javnom vlasništvu, nego se ta zaštita proteže i na njihove imaginarne parnjake iz umetničke fikcije
