Ko razvije onlajn biznis, nema šta da brine, to je dugo bila teza koja je početkom marta ove godine dostigla svoj vrh, kada su onlajn biznisi zbog pandemije praktično preuzeli primat. Ko nije mogao da radi onlajn bio je pred propašću, pričalo se dok su influenseri blistali verujući da je njihovo vreme zauvek došlo.
Onda su u Americi krenula prva bankrotstva. Prvo su takozvanu zaštitu od poverilaca tražile dve naftne kompanije, Dajmond ofšor i Vajting petroleum. To nije bilo neobično u situaciji kada zbog zaključavanja niko nije vozio kola, niti je preostalo tankera ili rezervoara u koji je mogla da se sipa nafta koju su ove firme crpile. To je bilo u aprilu.
Već u maju na red su došla dva velika trgovinska lanca, Džej Kru i Nojman Markus, kao i globalna mreža teretana Golds džim i Rentakar Herc. Za teretane je bilo jasno, bile su zatvorene, a pravile su trošak. Takođe, niko nije iznajmljivao automobile. Kod trgovinskih lanaca problemi nisu bili novi, već dugo su se borili sa dugovima i problemima, a pandemija ih je bukvalno ostavila bez vazduha.
Međutim, influenseri nisu imali baš neki dobar savet ili čak „jesmo li rekli“ argument. Možda je teško očekivati da neko plaća trenera koji će mu pomagati da vežba kod kuće držeći mu treninge onlajn, teško, mada ne i nemoguće. Problem su fizički prostori i sprave koji su teretanama postali nesavladiv teret. Ali i Džej Kru i Nojman Markus imali su dobre i razvijene veb-sajtove odnosno onlajn prodaju, ali to naprosto nije funkcionisalo. Ili barem ne u meri da firme mogu da opstanu.
Jednostavno, nema potražnje. A to se pokazalo nedavno kada su bankrotirali Bruks braders, CEC (lanac picerija), jedan lanac luksuznih restorana u Njujorku, Sirk de solej (čuveni cirkus) i CMX bioskopi. Nečije usluge su postale nedostupne i besmislene onlajn (cirkus i bioskop), a nečiji proizvodi suvišni. Bruks braders više od sto godina prodaju kvalitetnu mušku odeću, odela, košulje, kravate, koje sada niko ne kupuje jer nema priliku da ih nosi. Inače imaju odličan sajt i vrhunski razvijenu onlajn prodaju.
Dugo se pričalo kako će IT industrija procvetati jer je otporna na korona virus, a sada se pokazuje da bi mogla da doživi sudbinu sličnu gorepomenutim kompanijama. Sve one su koristile i dobro plaćale IT usluge, digitalni marketing i slične stvari. IT sektor je naglo počeo da gubi klijentelu koja ne propada zato što svoje poslovanje nije prilagodila internetu već zato što su njihove usluge postale nepotrebne. Ko želi da mu luksuznu večeru serviraju kod kuće i još je papreno naplate i kako vrhunski kelner da zaradi svoju napojnicu ako nema kontakt sa gostom? To su iskustva koja se ne mogu kreirati virtuelno, barem ne po istoj ceni.
Sada na udar dolaze i video-striming servisi koje je pandemija digla u neslućene visine. Ali posle nekoliko meseci gledaoci su odgledali sve što je bilo u katalogu i traže nove filmove i serije jer zašto bi inače plaćali skupu pretplatu. A mesecima unazad niko ne snima, i kako izgleda neće uskoro ni početi. Ako tako ostane, nemojte biti u čudu ako neki Netfliks ili HBO objave da ne osećaju miris i ukus i da teško dišu.
