Proteklog vikenda imali smo priliku da virimo preko komšijskog plota i pratimo parlamentarne izbore u Hrvatskoj.
Osim izbornih rezultata, mene je, kao TV manijaka, jednako zanimalo medijsko praćenje izbora, prvenstveno na javnom servisu iliti HRT-u. Svaka moguća analogija sa nedavnim izborima u Srbiji je nezaobilazna.
Jedna od ključnih odluka je očigledno bila tajming. U Srbiji, ali i u Hrvatskoj, vlast je odlučila da kapitalizuje rezultate borbe protiv korone. Plenković i Vučić su kapitalizovali „borbu protiv nevidljivog neprijatelja“, uz spasavanje ekonomije, u Hrvatskoj doduše uz ozbiljnu pomoć iz fondova EU. Kod nas je taj posao odradila vlada sa minimalcima i sa 100 evrića.
Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj loša izlaznost nije bila tema iako je ovoga puta bila samo 46,62 odsto. HRT je u studiju tokom izborne noći imao praktično isti tim stručnjaka iz oblasti politike i komunikologije koji je pratio predsedničke izbore. Tako sam mogao da se uverim kako isti ljudi, bez pristrasnosti, u jednom slučaju hvale dobru strategiju ili nastup Milanovića iz SDP-a, dok su sada objašnjavali odličan, gotovo istorijski uspeh HDZ-a koji će biti u stanju da samostalno formira vladu.
Ruku na srce, HDZ je još odavno „pročistio“ uredništva HRT-a, ali se poštuju elementarni standardi profesionalnog izveštavanja. HRT se takođe nije poveo za predizbornim analizama koje su davale prednost SDP-u, naročito posle izlaznih anketa odmah nakon zatvaranja birališta. Ovaj tip istraživanja, koji se pokazuje kao prilično tačan, kod nas ne postoji, a sastoji se u anketiranju birača nakon glasanja. Rezultati ovih anketa mogu se objavljivati tek pošto se birališta zatvore da ne bi uticali na tok izbora. Tako se, kao i u Srbiji, pobednik znao odmah po zatvaranju birališta.
U „stožerima“ su bili reporteri koji su, za razliku od naših izbora, imali priliku da postave vrlo neprijatna pitanja sagovornicima. U Srbiji se do objave konačnih rezultata i obraćanja predsednika stranke reporteri dovijaju kako da popune vreme tokom uključenja jer niko ne sme da daje izjave. U Hrvatskoj unutar stranaka postoje različiti glasovi, ali i mnogo manji kult vođe. Iako nije bilo unutarstranačkog „cipelarenja“, u SDP-u su otvoreno govorili o greškama i odgovornosti za loše izborne rezultate, a već sutradan je Davor Bernardić ponudio ostavku na mesto šefa SDP-a.
Čini mi se da je glavna izborna priča u Hrvatskoj, koju je HRT najdoslednije pratio, bila klackalica između levice i desnice. HDZ je praktično zaustavio rast ekstremne desnice, koju predstavlja Miroslav Škoro i njegov Domovinski pokret. Sećate se, to je onaj što bi preorao Jasenovac i onaj estradni umetnik koji savetuje silovanim ženama da se konsultuju sa partnerom i porodicom ako žele da abortiraju. Antikampanju su povele žene različitih političkih orijentacija, fotografišući se sa dignutim srednjim prstom. Izgledalo je da u Hrvatskoj imate desnicu u najrazličitijim oblicima, pa je tu i koalicija Most koja je, kažu, pod značajnim uticajem crkve.
Lepa vest je uspeh Leve i zelene koalicije „Možemo“, koja je preuzela veliki broj glasova od SDP-a. Za mene je, recimo, bitno da će se u Saboru kao zastupnik iz ove koalicije možda pojaviti Mile Kekin, frontmen pank benda Hladno pivo.
U Saboru će se naći i razni eksperti iz grupacije Stranka sa imenom i prezimenom, Pametno, Fokus. U pitanju su uspešni pojedinci koji imaju političke ambicije, uglavnom reformske, što znači van podele na ustaše i partizane.
U Hrvatskoj manjinama sleduje osam garantovanih mesta, a tu su i tri mandata iz dijaspore, koji su mnogo značajnije uključeni u izborni proces.
Kao što rekoh, oko svega je u studiju HRT-a, koji je imao i famoznu 3D animaciju, baš kao i na RTS-u bilo skladno i jednoglasno. Naravno, osim oko teme Srba. Pušten je zaista kreativan spot za Samostalnu srpsku demokratsku stranku, koji nabraja sve teorije zavere vezane za Milorada Pupovca. On je, kao u pesmi Vojka V, gotovo isključivi krivac za sve probleme u Hrvatskoj, od ekonomske krize, preko Korone do 5G mreže. Svi se nasmejaše, ali iste te izraze ste tokom večeri mogli čuti iz tabora Miroslava Škore. Dakle, nije baš toliko smešno. Takođe, svi eksperti za politiku i medije složni su u oceni da je tri mandata za Srbe, ili osam za „manjince“ baš mnogo, i gde to još u Evropi ima? Oni su uvek uz vlast, pa što im davati mandate kada se mogu inkorporirati unutar drugih političkih institucija. Eto kako se 2020. na HRT-u govori o asimilaciji. Uvek na izborima nekom omrkne, ovoga puta je to višedecenijski Hercegovac u Zagrebu, večiti gradonačelnik, purgerski Palma takoreći – Milan Bandić. Njegova stranka je nosila suludo ime koje više liči na šifru za derivate sa benzinske pumpe – MB365!?
Pre ponoći sve je bilo gotovo. Generalni utisak za mene je bio stepen integriteta medijskog servisa, jer nisam nijednom prilikom čuo da je bilo ko od političara imao potrebu da zamera novinarima zbog pitanja, komentara ili konstatacija. Iako nemam iluziju da je hrvatska demokracija čista i bezgrešno začeta, baš naprotiv, mediji naročito tokom izbora imaju priliku da je prikažu u što realnijem svetlu. Kao i svi ljubitelji serije „Novine“, tokom izborne noći sam imao utisak da gledam bonus epizode na HRT-u, ali nisam imao onaj stepen nelagode koji sam imao tokom „Upitnika“, kada je Predsednik imao potrebu da se obračuna prvo sa voditeljkom, pa zatim sa celim javnim servisom. Tu seriju još snimamo.
