Ako želiš da tvoja poruka dođe do mnogih, koristi Fejsbuk. Ako ti je namera da te čuju oni koji će tvoju priču da šire dalje, idi na Tviter. Ali ako imaš nešto da poručiš mlađima od 24, odnosno tek stasalim biračima, onda je Instagram jedina adresa. I ne samo to, Instagram polako preuzima primat od Tvitera kao mesto gde se šire vesti, pokazuje tek objavljeni Digitalni izveštaj Rojters instituta, rađen na osnovu podataka iz 40 zemalja.
Trećina anketiranih rekla je da redovno koristi Instagram, a taj broj se udvostručuje kada se pitaju mlađi od 25, dakle, dve trećine njih koristi Instagram. Čak 11 odsto mladih sa tog društvenog medija saznaje vesti, te u toj starosnoj kategoriji Instagram kao izvor vesti zaostaje tek jedan odsto za Tviterom. Trend pokazuje kako bi uticaj uskoro mogao da se promeni, što činjenicu da je Fejsbuk vlasnik Instagrama čini dodatno interesantnom.
Međutim, tek svaki četvrti korisnik veruje da je ono što pročita na društvenim medijima tačno, dok 59 odsto više veruje novinarima i zvaničnicima, odnosno klasičnim medijima i medijskim i vladinim sajtovima. S tim da tek svaki treći (38 odsto) priznaje da ima puno poverenje u medije generalno, dok nešto manje od pola ima poverenje u određeni medij. Zanimljiv je i podatak da 60 odsto ljudi voli medije koji su neutralni, dok njih 28 odsto veruje medijima koji dele njihov svetonazor.
Izveštaj je rađen u vreme pandemije, što rezultate čini zanimljivijim i korisnijim. Pokazalo se da je televizija imala značajan skok gledanosti, čak 14 odsto, iako je poslednjih godina popularnost televizije u laganom padu, naročito kod najmlađih generacija gde je pad gledanosti drastičan.
Na bogatim tržištima poput SAD i Skandinavije korisnici su spremniji da plate za vesti, ali generalno gledajući, taj trend se nije preterano primio. Interesantno je da raste broj onih koji vesti primaju elektronskom poštom; čak jedna petina Amerikanaca rekla je da imejl biltene čitaju najmanje jednom nedeljno.
Sajtovi lokalnih medija i dalje su glavni izvor vesti iz neposredne okoline, ali se nalaze pod velikim pritiskom Fejsbukovih algoritama. Fejsbuk je naoko besplatan, a isporučuje gomilu vesti o onome što se zbiva u našoj opštini jedući lavovski deo oglašivačkog novca. Tog novca je, zbog pandemije, manje nego što je bilo prošle godine, što za lokalne medije predstavlja novi problem.
U ovogodišnjem izveštaju nema Srbije, ali su tu Hrvatska, Bugarska i Mađarska, te bi se neki zaključci za Srbiju mogli izvesti na osnovu ponašanja njihovih korisnika, naročito onih u Hrvatskoj. Mada se pokazalo da su trendovi kod društvenih medija veoma lokalizovani, posebno kada su vesti u pitanju.
Ono što se u ovom izveštaju poklapa sa istraživanjima u Srbiji pokazuje da su se u prvoj fazi vanrednih mera u celom svetu ljudi okrenuli novinarima i zvaničnim informacijama, i to ih je u proseku držalo nekoliko nedelja. Onda je radoznalost ponovo preuzela primat, pa su se više čitale objave po društvenim medijima, a posete medijskim sajtovima vratile su se na predepidemijske nivoe.
