Zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”? Zašto su zaposleni u ovoj ustanovi na ivici egzistencije? Ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama? Da li je adekvatno lečenje u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama privilegija imućnih
U političkim sistemima kakav je crnogorski najveći test nije hapšenje jednog čoveka. Najveći test je trenutak kada institucije pokažu da mogu da funkcionišu bez obzira na to čije se prezime nalazi u predmetu. Promena vlasti je politički događaj. Promena sistema je mnogo sporiji proces. Crna Gora se danas nalazi upravo između ta dva trenutka
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Maja 1907, pisalo je u novinama, kralj Petar I učinio je najvišu milost jednog evropskog vladara prema svojim jevrejskim podanicima u hiljadugodišnjoj istoriji ovog naroda: “svojoj braći Srbima Mojsijevcima” položio je kamen temeljac nove sinagoge
Od bečkih salona s početka 20. veka do umetničkih krugova u egzilu, život Alme Maler bio je neraskidivo vezan za najistaknutije stvaraoce svog vremena. Muza, supruga i ljubavnica kompozitora, slikara i arhitekata, ostala je upamćena kao figura koja je istovremeno inspirisala i izazivala, ostavljajući za sobom pitanje koje i danas intrigira: šta je to u njoj osvajalo genije?
Tramp i Netanjahu očekuju odlučujući pobedu kako bi pokazali da su posle 47 godina neutralisali svog najvećeg neprijatelja na Bliskom istoku. Na drugoj strani, cilj vlasti u Teheranu je da prežive prvobitni šok, sačuvaju dovoljno vojne i političke kohezije i da nastave da uzvraćaju
Uvek postoji opcija da se režim na vlasti zadrži nasiljem, to jest da iz autokratije preraste u potpunu diktaturu pa čak i u fašizam. Ne mogu da procenim čemu smo bliži, ali je ključna determinanta daljeg razvoja – otpor većinske Srbije. Ne mislim samo na otpor na ulicama već na kolektivni napor i motivaciju da se demokratija vrati u Srbiju
Bezistan, nekadašnji simbol centra grada je kontrolisanim rušenjem ostao bez plafona jer nije bio bezbedan. Šut koji je tada pao na klupe i beton ostao je na istom mestu i u istom stanju do danas, a ceo prostor je ograđen zaštitnom ogradom koja je razvaljena i udubljena
Ponovljeno glasanje je rezultiralo time da struja “tužilaca koji hoće da rade” bude jača za još dva člana u Visokom savetu tužilaštva – jednog na nivou osnovnog i jednog na nivou viših tužilaštava. Kako?
Problem s patrijarhatom mora biti to što je pounutren, što deluje u nama i iz nas, a mi ga (više?) ne prepoznajemo kao strano telo. Kao da bi svaka žena morala da ruši ne samo kaveze koji je okružuju već i one unutrašnje, zbog kojih ni sama ne uspeva da u potpunosti poveruje da je vredna slobode, poštovanja, ravnopravnosti...
Prva vožnja kroz Čikago bila je vatreno krštenje. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da skrenem u usku ulicu, svestan da iza sebe vučem “sto” tona tereta. Znoj mi se slivao niz leđa, a srce je udaralo u ritmu motora. Ali čim bih izašao na otvoreni put, na čuveni Interstate, osetio bih neopisivu moć. Moja kabina postala je moj novi dom, moj jedini sigurni prostor u celoj Americi
Posle vrlo dugog perioda razmišljanja, priznajem da iz ove fudbalske glavolomke nisam izašao nimalo pametniji. Uz sve Dejove finte i lucidnost, Piksijev fantastičan pregled igre i, u širem smislu, izrazitu fudbalsku inteligenciju obojice, ova dilema mi ostaje bez pobednika. Nedavno je u odličnoj emisiji “Mojih top 11 sa Nebojšom Petrovićem” Slaviša Jokanović, kada je zamoljen da sastavi idealan tim od svih igrača sa kojima je igrao u karijeri, između ostalog rekao: “Njih dvojica neka podele minutažu i neka nose kapitensku traku po poluvreme. Dva igrača vanserijske klase. Kod njih je i zvuk drugačiji kad udare loptu. Kontrola, vizija, pobednički karakter”. Mislim da je perfektno sažeo moju, ali i dilemu mnogih drugih ljubitelja fudbala.
A šta vi kažete, ko je vaš izbor?
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Piksi ili Dejo',
pubdate: '2026-03-18 23:26:45',
authors: authors,
sections: "Vreme uživanja",
tags: "Dragan Stojković Piksi,Svetsko prvenstvo u fudbalu,Dejan Savićević",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Piksi ili Dejo',
'pageContent': 'Bila je druga polovina 90-ih i pratio sam kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. u Francuskoj. Igrao se meč protiv Slovačke u Beogradu, koji je tadašnja SR Jugoslavija rešila u svoju korist sa 2:0, a prvi gol postigao je Dejan Savićević, za svakog ljubitelja fudbala već decenijama poznat kao Dejo. Mijatović centrira sa ivice šesnaesterca, Jugović kači glavom dovoljno da usmeri do Savićevića, koji je za korak ispred lopte. U izazovnoj poziciji on ipak uspeva da se vrati za pola koraka unazad i iz prve gađa donji desni ugao gola. “Tako to rade majstori”, reče komentator u mikrofon.
[caption id="attachment_4980943" align="alignright" width="200"] ...[/caption]
Godinu dana kasnije, sada kao učesnici pomenutog prvenstva, plavi igraju važan meč u grupi protiv Nemačke. Posle dobrog poluvremena, silovito se ulazi u nastavak meča, a nakon jedne takve akcije, uz malu pomoć feleričnog golmana Kepkea, Dragan Stojković Piksi u padu ubacuje loptu u mrežu. Gol! Jugoslavija vodi sa 2:0. Ove utakmice biće tek dve od mnogo njih u kojima ću spoznati lucidnost i majstorstvo dvojice junaka ovog teksta.
Njih dvojica, Lenon i Makartni jugoslovenskog/srpskog fudbala, protutnjali su zelenim terenima na samom kraju prošlog veka, a sticajem okolnosti, imao sam posredan dodir sa jednim od njih u najranijem uzrastu. Odrastao sam u okruženju partizanovaca (što nije ostavljalo dilemu u izboru klupskih boja), sa izuzetkom strica zvezdaša. Nemam sećanja na sam taj događaj, ali rekli su mi da je za moj drugi rođendan rešio da mi pokloni Zvezdin dres, sa Classic (upokojena Duvanska industrija Niš) reklamom preko grudi, broj 10, uz reči: “Miki će navijati za najbolji klub na svetu”. Kasnije ću saznati da je vlasnik tog broja bio Dejan Savićević. Pokušaj prevođenja u crveno-beli tabor nije uspeo, ali ostala je zanimljiva priča iz porodične istorije, a sa njom i dres u porodičnoj kući u Dimitrovgradu.
S godinama će moja fascinacija igračkim veštinama njih dvojice samo rasti. Bilo da je reč o utakmicama u TV prenosu ili snimcima starih mečeva na Jutjubu, bila je prava poslastica gledati Piksijeve slobodnjake, Dejove driblinge i još gomilu finesa po izboru. Više sam puta u životu odgledao Piksijev čuveni gol protiv Španije na Mundijalu 1990. u Italiji. Zlatko Vujović centrira u šesnaesterac, Srećko Katanec glavom nabacuje loptu Piksiju, a junak ove akcije povlači vanredno inteligentan potez: umesto da odmah šutira na gol, takozvanim “lažnjakom” lomi španskog beka u stranu, a loptu lagano šalje iza leđa golmana. Koliko još fudbalera na svetu znate koji su na taj način postigli gol? Tako je, ne znam ni ja. Koliko god puta da taj snimak odgledate, prosto morate da zanemite i skinete kapu pred takvom fudbalskom lucidnošću.
Što se tiče Savićevića, mislim da ni sam algoritam Jutjuba ne zna koliko puta sam gledao detalje sa finalne utakmice Lige šampiona 1994. u Atini između Milana i Barselone, čiji je ubedljivo najbolji akter bio upravo Dejo. Neočekivano ubedljivih 4:0 za “rosonere” počelo je sa dve Dejove asistencije. Kod trećeg gola lopta stiže do njega, Barsin golman Zubizareta je bio dovoljno daleko od gola da ga ostavi na vetrometini nebranjenog, Dejo ga lagano lobuje i... eto gola! Jedan od pet najboljih koje sam u životu video, a bilo ih je. Kasnije sam saznao da je proglašen jednim od sto najboljih golova u istoriji Lige šampiona. Zasluženo.
Na ovom mestu nije zgoreg spomenuti i razlike u odnosu prema fudbalu kao profesiji između njih dvojice. Piksi kao fudbalski radoholik, posvećen treninzima i sa željom da se ide do kraja u toku utakmice. S druge strane, Dejo kao otelovljenje stereotipa o lenjom Crnogorcu, o čemu živopisno svedoči anegdota iz perioda kada je igrao za Crvenu zvezdu: prema svedočenju svog saigrača, golmana Stevana Stojanovića, jednom prilikom je prvenstvena utakmica pomerena sa nedelje za subotu, a Dejov komentar je glasio: “Čekaj, bre, fudbal se igra nedeljom, kakva subota”. Tu su i sada već legendarne povrede primicača, što je ostao sinonim za izvlačenje od obaveza. Ali dobro, velikani u svim oblastima su uvek bili na svoju ruku. Nije džabe u Italiji zaradio nadimak “Genije”.
Posle vrlo dugog perioda razmišljanja, priznajem da iz ove fudbalske glavolomke nisam izašao nimalo pametniji. Uz sve Dejove finte i lucidnost, Piksijev fantastičan pregled igre i, u širem smislu, izrazitu fudbalsku inteligenciju obojice, ova dilema mi ostaje bez pobednika. Nedavno je u odličnoj emisiji “Mojih top 11 sa Nebojšom Petrovićem” Slaviša Jokanović, kada je zamoljen da sastavi idealan tim od svih igrača sa kojima je igrao u karijeri, između ostalog rekao: “Njih dvojica neka podele minutažu i neka nose kapitensku traku po poluvreme. Dva igrača vanserijske klase. Kod njih je i zvuk drugačiji kad udare loptu. Kontrola, vizija, pobednički karakter”. Mislim da je perfektno sažeo moju, ali i dilemu mnogih drugih ljubitelja fudbala.
A šta vi kažete, ko je vaš izbor?
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-18 23:26:45',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
