Ako kažemo da su takvi akcidenti mogući, zašto nismo spremni da na njih reagujemo adekvatno? Zbog čega već prvog dana kada se to dogodilo nismo imali 100 spremnih cisterni, različite zalihe u bolnicama i vrtićima
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
“Moramo odbiti izraelski narativ. Okupacija je nezakonita – to je činjenica priznata širom sveta, uključujući najviši pravni autoritet na svetu, Međunarodni sud pravde”
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Gospa Nola, režija Sonja Petrović;
Zašto se smeje?, režija Đorđe Nešović;
Šine, Milan Nešković
Dame i gospodo, Leonard Koen, režija Donald Briten i Don Oven;
Elroj protiv Los Anđelesa, režija Frančesko Cipel;
Vrtoglavica Kim Novak, režija Aleksandar O. Filipi;
Srce kuca dva dva, režija Ivan Mandić
Blaine Reininger, Steven Brown, Tuxedomoon jam; Dom omladine, Beograd (26. maj 2026)
Pre više od dvadeset godina obnovljeno je Pozorište na Terazijama. Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog, Beogradskog dramskog, pozorišta “Pinokio”, kao i drugih ustanova kulture već je bila završena iako tada nije bilo više para nego danas
“Često idem na Baniju. Tamo je siromaštvo veliko i stvarno. Ulazim u svaku tu kuću ili prije kontejner – a ljudi i dalje žive u kontejnerima nakon potresa, što sve govori o politici – ulazim s poštovanjem za njihove priče, s ljubavlju. Nisam ja ništa bolja ili veća od njih. Nikad bila, niti ću biti”
Profesora Mićunovića su uglavnom zvali Mićun – i novinari, i stranačke kolege, i studenti, i kolege u Institutu i akademskom svetu, i prijatelji, i politički protivnici. Tako je to kada je čovek iznad svake titule i zvanja koje ima. U doba jednostranačkog političkog sistema, kada je Ustavom to bilo zabranjeno, sa svojim prijateljima i kolegama Mićun je napravio Demokratsku stranku. Postoji anegdota o tome kako se, kada je trebalo izabrati prvog predsednika Demokratske stranke, odnosno onoga ko će biti odgovoran za kršenje Ustava i zakona, Mićun nametnuo kao logično rešenje. Kako reče jedan njegov tadašnji saborac, Mićun je bio na Golom otoku i već se navikao na zatvor
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
Drago Mažar, Dva kurira,
Srpsko narodno vijeće iz Zagreba i Arhiv Republike Srpske iz Banjaluke, 2025.
Ovogodišnji, 19. Međunarodni filmski festival dokumentarnog filma Beldocs, ponudio je više od sto filmova različitih vidova i metraža. Za čitaoce “Vremena” izdvajamo ostvarenja koje bi valjalo videti
Leksikon fenomenologije Edmunda Husserla; uredio Hans-Helmuth Gander; s nemačkog preveo Željko Pavić; Breza, Zagreb, 2026.
Nostalgija je sećanje na bezbrižna vremena. Iako su naše generacije prošle kroz ratove i siromaštvo, ipak su to bili eksterni faktori. Održavali smo nekakvu stabilnost i viziju budućnosti. Bojim se da generacije koje odrastaju sa toliko unutrašnje nesigurnosti neće imati period kojem bi se kasnije mogle vratiti kroz nostalgiju
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Košenje trave deluje kao dosadan i rutinski posao, nešto što se mora obaviti jer priroda ne pita za naše planove. Ali između motornog trimera, engleskog vrta i subotnjeg jutra sa slušalicama u ušima krije se neočekivano zadovoljstvo: prilika za razmišljanje, stvaranje i prihvatanje prolaznosti
Širok front može da okupi samo borba protiv korupcije jer ona nagriza birače vlasti i opozicije, prozapadne liberale i proruske nacionaliste, vernike i ateiste, urbane i ruralne, mlađe i starije, obrazovane i polupismene
Srbija se, usled relativno niskih cena života, dobrog provoda, ukusne hrane i jakog interneta, plasirala u sam vrh evropskog utočišta za digitalne profesionalce. Međutim, u pozadini ove idile krije se jedan od najsofisticiranijih pravnih i ekonomskih “eksperimenata”
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
Iako se stvarna brojka ne zna, po vjerodostojnim i pomnim procjenama Vladimira Žerjavića, pobijeno je oko 50 tisuća ljudi, uglavnom pripadnika vojske NDH, ali i civila stradalih u koloni za vrijeme bitaka između ustaša i partizana, kao i svih onih koji su nakon zarobljavanja pobijeni u osvetničkom gnjevu
