Džez bez predrasuda

Rodne sezone domaćeg džeza kao da povlađuju stereotipu “umetnost se rađa iz patnje”: mnogi je površni “znalac” tokom najgorih devedesetih procvat džez klubova (bar u Beogradu) poredio s bumom džeza tokom prohibicije u SAD. I danas bi mogao lako zaključiti da je visok prinos izdanja ovdašnjih džezera posledica minimalnih ulaganja u kulturu i prilika onima koji ne duvaju u istu tikvu sa aktuelnom vlasti. No, po običaju, stvari uopšte nisu jednostavne, počevši od činjenice da vremenska podudarnost ne znači i uzročno-posledičnu vezu.

Treća decenija XXI veka, katastrofalno je stanje (ne samo) za kulturu u Srbiji, ali to je kontekst u kojem uzleću mlade džez snage i po svoj prilici taj uspeh dolazi usled sazrevanja domaćeg džeza na potezu od marginalne do samostalne muzike. Pa kako joj bude… a uzdižu je mladi, nadareni i neretko školovani muzičari koji ne pate od predrasuda, poznaju tehnologiju i umeju da posluju, a ne sapliću se o granice i nametnuta pitanja identiteta.

OKOLNOSTI

Decenije socijalističkih privilegija i subvencija (za elitnu kulturnjačku delatnost) nisu dovele do godišnje produkcije jugoslovenskog džeza u kojoj bi imalo smisla praviti redovne izbore naj albuma i sl.; raspad te zemlje i scene uslovio je sezone sa 0–2 izdanja, a pri smeni vekova podrška se smanjivala s izumiranjem diskografa, radio/TV emisija, publikacija itd. Ipak, live izvođenje se žilavo provlačilo kroz razne ambijente, podmlađujući se podalje od reflektora javnosti, ali i na malim festivalima, “osuđenim” prvenstveno na domaće učesnike. Takođe, otvaraju se odseci (u srednjim muzičkim školama) i katedra (na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu) za džez i popularnu muziku, a sve je više mladih džezera odavde odlazilo na odgovarajuće visoke škole po svetu. Postepeno, broj izdanja je rastao, povremeno su pomagali manji izdavači i pre pandemije bilo je godina sa po desetak albuma ovdašnjeg džeza.

S druge strane, 2009. pojavio se sajt jazzin.rs – inicijativa male novinarsko-entuzijastičke grupe koja se već nekoliko godina na internet forumu B92 (da, one stare, prave Devedesetdvojke) bavila uglavnom modernijim džezom, pa samim tim još manje zastupljenim u medijima. Tako smo dobili punokrvni, posvećeni džez medij saobrazan svom vremenu – u međuvremenu, naravno, zastupljen na društvenim mrežama itd. – koji će sasvim prirodno afirmisati novi domaći džez. Na ulasku u treću deceniju ovog veka taj i takav džez proizvodio je i po 20 albuma godišnje! Brojanje “na prste jedne ruke” prestalo je, između ostalog, i zahvaljujući online izdanjima i/ili samizdatima, što obično čini (bar) polovinu te žetve. Ovakva demokratizacija muzičkog izdavaštva svojevrsna je stvaralačko-preduzetnička osveta tradicionalnim diskografima koji su zanemarivali pa čak i ucenjivali muzičare (tražili novac da im štampaju nosače zvuka). Naravno, na B strani iste medalje mlađa publika sve manje mari za fizičke primerke albuma – migrira u virtuelnu sferu, na digitalne platforme (Spotify, SoundCloud, Bandcamp, Tidal, Deezer, old school YouTube) pa zašto juriti tzv. eksterne izdavače? Takođe, “mladi lavovi” džeza iz Srbije sve češće objavljuju albume u inostranstvu, što je još važnije za njihove karijere van domovine.

MEZEI I ŠKORIĆ

Nikola Marković i Zlatan Dimitrijević, već iskusni urednici sajta jazzin.rs, krajem prošle godine pokrenuli su stručni izbor za najbolji domaći džez album. Uz jasne propozicije, glasalo je trinaestoro novinara/autora/urednika koji se (i) domaćim džezom bave u rasponu od knjiga, članaka, kolumni i postova, do sajtova i emisija. Više i o njima možete naći na jazzin.rs, no važnije je da – starosne dobi od tridesetak godina do kasnih šezdesetih – oni jesu poznavaoci glavne struje, ali i otvoreni za novije, drugačije sadržaje. U svojim višestrukim aktivnostima, čak sedam njih oglašava se u brojnim radio-programima javnih medijskih servisa (RTS i RTV), najpoznatiji vam je verovatno Vojislav Pantić, a spolja talasa još samo mladi Dušan Pavlović (internet radio, radioaparat.rs). Među veteranima su i Ivan Blagojević, bolje znan kao prvi čovek festivala Nišvil, i, iskreno, potpisnik ovih redova. Iako ne jedina žena u ovom polju, pozivu za glasanje odazvala se samo jedna predstavnica muzikalnijeg pola, Petra Leona Matiša sa RTV Vojvodine (i svojevremeno iz zanimljivog sastava “Oktatonik”).

I evo o čemu su se izjašnjavali: tokom 2025. džezeri iz Srbije objavili su barem 19 albuma, uz zdravu sumnju da je možda još poneko izdanje promaklo “ispod radara”. Ovaj srazmerno visok broj počiva i na velikom udelu dvojice koji objavljuju bujično: Silard (Szilard) Mezei i Aleksandar Škorić imaju po četiri albuma na ovom spisku. Kompozitor i improvizator, violista/kontrabasista Mezei nekad je i u “čvrstom formatu” u naletima objavljivao po nekoliko svojih ostvarenja, bez obzira na to kad su snimljena, i posle desetina naslova sa brojnim stranim etiketama napravio je pravu eksploziju – Bandcamp nosi oko 180 njegovih samizdata! Nastavljajući svoje saradnje, Mezei je prošle godine objavio duetske radove – studijski (snimljen 2021) sa španskim minimalističkim bubnjarem/perkusionistom Vaskom Triljom Easy To Speak (Lost And Found), i koncertni (2022) sa poznatim britanskim vokalistom Filom Mintonom, Some Other Spring. Slede nešto manje “tvrdi” septetski live If Not So (2022) i pozorišna muzika Observation (2020), koju izvode deo septeta, još duvača i gudača.

...

I bubnjar/perkusionista Aleksandar Škorić je usamljeni samizdavač usredsređen na sopstvene kompozicije/improvizacije. Bandcamp drži i desetine njegovih albuma, a od četiri koncertna iz 2025. samo je Cease fire – Sada se probudi! tandemski, sa tenoristom Džonom Dikmanom, sniman po Zapadnoj Evropi i nosi, pored ostalog, i stihove podrške studentima u protestu. Po cenama znatno umerenijim od Silardovih, svega nekoliko nedelja po snimanju dostupni su postali Towards The One i dva komada Live At DIM. Kako su se ti nastupi protezali kroz godinu, naslovi pojedinih tačaka su postajali svojevrsna stvarnost – rat, genocid, pumpanje – da bi im bili dodati zvučni zapisi (uključujući tišinu) s uličnih protesta. Digitalni samizdat album je očito savršen niskobudžetski format za eksperimentatore i improvizatore, sam-svoj-majstore, a ovoj dvojici uz geografsku/vojvođansku bliskost (Senta/Bački Jarak) zajednički je i temeljit pristup dizajnu omota; prava šteta što će ti radovi biti retko viđani van minijaturnog online “prozorčića”.

ONI KOJI DOLAZE

...

Ipak, na polju domaćeg džeza glavni nosilac pri prelasku na digitalnni džez bio je kolektiv “Horz” iz Novog Sada, s čitavom lepezom postava/izdanja, tek delimično i “opipljivih”. Iz jezgra te ekipe potekla su i dva prošlogodišnja albuma: tenor saksofonista Predrag Okiljević (uz bubnjara A. Škorića) u triju WOS, s Live at UK Miloš Crnjanski (Horz), a trio PALM (Okiljević, i bubnjar Lav Kovač) u ovom izboru visoko se plasirao atmosferičnim albumom Rasanica (SKC Novi Sad). Peto mesto dele s debitantskim ostvarenjem Night Walking (Horz) kvarteta Nikole Miloradovića, koji je – dosledno svom kretanju u glavnoj struji – snimio i jednu od retkih obrada (“Greensleeves”) u celoj ovoj smotri. Samizdat polovinu žetve 2025. dopunjava dinamični novosadski trio (gitara, bubnjevi, harmonika) “Broodmen”, albumom Liminality, takođe pokazujući širinu kojom džez prihvata razne novije vrste muzike. Najmirnije trenutke imaju u (opravdano) naslovljenoj “Badalamenti Gore”.

...

No, da iskoračimo iz Vojvodine: ostali konkurenti su manje ili više mainstream džez, moderniji ili ne, takođe usredsređeni na sopstvene kompozicije. U većini slučajeva saksofoni vode ili su “u prvom redu”, odjekuje Koltrejn na razne načine, a glasovi su baš retki. Nažalost, bila je to i godina diskografskog odsustva inače sve brojnijih domaćih džez muzičarki, kao i već sredovečnih uzdanica ove scene, svakako samo sticajem okolnosti. Recimo, mladi izdavač Bluzika Records – potekao iz jednog od najaktivnijih beogradskih klubova “Bluz i pivo” – zapažen je zbog albuma koje “vuku” saksofon i gitara. Trećeplasirani Bass and Superstructure seksteta Borisa Hložana na svom debiju izbegava da dominira sopstvenim instrumentom (bas), dok The Sound Of Night Đorđa Kujundžića melodično naginje na latino. Pridružite tome jednako topao Danube Sunset (Fekundus Records) kvinteta Fedora Ruškuca, još jednog kontrabasiste iz Novog Sada.

...

Ukupno, ubedljivo je isprednjačio To The Beat Of My Footsteps (AMA) basiste Miloša Čolovića, i kompozitorski i aranžmanski. U malom orkestru je i Rastko Obradović, čiji je album Mandala (AMA) ubedljivo drugoplasiran. Ovi momci ne pate od sujete, polivalentno sarađuju, na primer Ruškuc je u Miloradovićevoj postavi, itd. Ipak, moj favorit je Hammonday (AMA) trija DIL – najprijatnije iznenađenje za starog ljubitelja orguljaških postava (bez basa). Poznatija kao pijanistkinja, Irina Pavlović autorstvo komotnih numera i tečno vezene solo deonice popola deli s gitaristom Dušanom Petrovićem, dok bubnja Luka Jovičić. I, za slučaj da se pitate ko je sve to objavio: Antonio Martino (otud AMA) iz Barija, Italija, (izvršni) producent i izdavač najboljeg džeza iz Srbije.

...

1. To the Beat of My Footsteps (AMA) – Miloš Čolović

2. Mandala (AMA) – Rastko Obradović

3. Bass and Superstructure (Bluzika) – Boris Hložan Sextet

4. Hammonday (AMA) – DIL trio

5. Rasanica (SKC Novi SAD) – PALM / Night Walking (Horz) – Nikola Miloradović Quartet

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!