Epska konfuzija Epskog besa

Američko-izraelski rat protiv Irana dodirnuo je zemlje od Omana do Kipra, od Libana, koji je ponovo u plamenu i gde je raseljeno više od 800.000 ljudi do Turske, Azerbejdžana i juga Iraka. Persijski zaliv je u omči straha zbog blokade puteva nafte koja steže čitav svet. Teheran je danonoćno pod bombama, a milion Izraelaca svakodnevno beže u skloništa. Broj civilnih žrtava raste, kao i troškovi rata koji emeričke poreske obveznike košta skoro dve milijarde dolara dnevno.

Sjedinjene Države i Izrael zasipaju Iran eksplozivnim punjenjem svojih raketa, ali Islamska Republika nije doživela kolaps kako su Donald Tramp i Benjamin Netanjahu priželjkivali.

PRETPOSTAVKE I PLANOVI

Iran nije Venecuela, ako izuzmemo površne analize koje insistiraju da se radi o dvema zemljama izvoznicama nafte sa istorijom neprijateljskih odnosa sa Vašingtonom. Kidnapovanje Nikolasa Madura pojačalo je Trampove apetite prema Iranu, ali Islamska Republika ima ozbiljne rezervoare ideološkog, institucionalnog i vojnog otpora.

Režim je demantovao predviđanja o svom brzom slomu. Uprkos ozbiljnim štetama državnih institucija, ubistvu vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hemneija, desetina visokih zvaničnika i komandanata Islamske revolucionarne garde (IRCG), bombardovanju nuklearnih postrojenja, raketnih baza, oštećenim vojnim komunikacijama i pogođenim naftnim depoima, iransko rukovodstvo u velikoj meri nije načeto, sačuvalo je koheziju i nema rizika od njegovog kolapsa u skorijoj budućnosti. To su potvrdili i američki ekperti bezbednosti, a izraelski zvaničnici su u privatnim razgovorima saglasni sa ovom procenom.

Novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei je, tvrde, ranjen i nije viđen u javnosti otkako je izabran da nasledi oca Ali Hamneija, ali njegov uspon potvrđuje najgore strahove agresora da će dosadašnja konzervativna vlast postati još tvrđa pod rukovodstvom IRCG. SAD i Izrael ostavljeni su da se nadaju da će “ponosni iranski narod”, kako ga je nazvao Tramp, sam promeniti vlast, što je posredno priznanje da jedan od ciljeva agresije nije ostvaren.

“Čak i oni veći od Vas ne mogu da eliminišu iransku naciju”, upozorio je Trampa Ali Laridžani, šef iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. “Pazite da Vi ne budete eliminisani!”

Predsednik Masud Pezeškijan, smatran za umerenog reformistu, nudi izlaz i kaže da je Teheran spreman za kraj rata – pod uslovom da Iran od Amerikanaca dobije čvrste garancije da neće biti ponovo napadnut. Pregovori bi mogli da se razdvoje na dva koloseka: sporazum o sprečavanju nove agresije koji bi vodio prekidu vatre, a kasnije, u vreme i na lokaciji koju odredi Teheran, razgovori o nuklearnom programu.

Tramp je odbio ponudu i kaže da “uslovi nisu dovoljno dobri”. Zaoštrio je intervenciju i posle više od 3.000 gađanih ciljeva na metu je postavio ostrvo Harg u Zalivu preko koga ide 90 odsto izvoza iranske nafte. Pentagon tvrdi da su svi vojni ciljevi na ostrvu uništeni. Ovo je Trampov odgovor na iransku strategiju rata iznurivanja, iznenađujuće efikasnih udara po energetskoj strukturi regiona koji izazivaju šokove na svetskim finansijskim i tržištima nafte.

Iran nastavlja da gađa po zemljama Persijskog zaliva koje su njegovi veliki trgovinski partneri – na Emirate je u prvim danima ispaljeno više raketa i dronova nego na Izrael – a plan Teherana počiva na pretpostavci da će blokada puteva u Persijskom zalivu ne samo lansirati cenu nafte, već može da vodi berzanskim krahovima, globalnoj recesiji i inflaciji.

Saobraćaj tesnacom Ormuz, kojim prolazi petina svetske nafte, smanjen je za 80 odsto i faktički je blokiran. Mnogi tankeri su u plamenu. Zapaljena je rafinerija u Saudijskoj Arabiji i oštećen je energetski hab u Emiratima. Katar je morao da obustavi proizvodnju tečnog gasa. Irak je produkciju nafte smanjio za 60 procenata.

TANKERI U PLAMENU

Iran će nastaviti sa blokadom, kaže se u poruci koja se pripisuje Modžtabi Hamneiju. “Spremite se za barel po ceni od 200 dolara jer cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti, koju ste destabilizovali”, poručio je jedan iranski zvaničnik.

Napadima na teritorije petro-monarhija koje su redom američki saveznici, Teheran kalkuliše da bi one mogle da izvrše pritisak na Trampa da prekine rat, čak i da pregovara sa režimom koji je nameravao da obori. Tramp deluje nepokolebljivo. Poziva saveznike da pošalju ratne brodove za Persijski zaliv. Sprečavanje nuklearnog Irana je važnije od cena nafte, poručuje predsednik, ali brzina kojom se kriza prenela na poligon energetike lansirajući cenu nafte na više od 100 dolara po barelu navela je Međunarodnu agenciju za energiju (IAE) da upozori tržišta kako su suočena sa “najvećim poremećajem snabdevanja u istoriji”.

IAE i njene 32 članice oslobodile su iz svojih strateških rezervi 400 miliona barela, što je količina nezabeležena u istoriji organizacije osnovane 1974. Kada je izbio rat u Ukrajini, IAE je distribuirala 182 miliona barela.

Iranski nuklearni program je uništen, ostvarena je “istorijska pobeda”, poručivali su posle dvanaestodnevnog združenog napada juna 2025. i Tramp i Netanjahu. Sada ponavljaju istu rečenicu. Ako je to ovoga puta tačno, ostaje pitanje šta će biti sa oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma koji je i dalje negde sakriven. Hoće li Amerikanci, kako je obazrivo nagovešteno, poslati vojnike da ga traže na prostranstvu koje je veliko kao Britanija, Nemačka, Francuska i Španija zajedno?

Uranijum u rukama Iranaca znači da američko-izraelski duet može da priča samo o Pirovoj pobedi. Tramp je zahtevao “bezuslovnu kapitulaciju”, a pošto je nije dobio, sada ponavlja da su vazdušni udari praktično porazili Iran.

“Pobedili smo”, kaže slabodobitno Tramp, a njegove reči podsećaju na Džordža V. Buša koji je, posle samo nešto više od mesec dana od invazije Iraka, na palubi nosača aviona “Abraham Linkoln” 1. maja 2003. izjavio: “Mission accomplished”. Rat je posle trajao duže od decenije. Tramp je protiv Irana okupio najveću vazdušnu i pomorsku armadu od tog vremena, i kao i Buš želi brzu pobedu obećavajući da će da “završi posao”, ali on svojim kontradiktornim izjavama o povodima rata, njegovim ciljevima ili načinima okončanja, nastavlja da širi maglu po Vašingtonu i svetu.

Ciljevi nisu precizno utvrđeni i stalno su se menjali. Izlazna strategija ne postoji. Tramp tvrdi da je rat “gotovo završen”, a u sledećoj rečenici kaže da tek treba dovršiti posao. U isto vreme, Ministarstvo rata saopštava da je “borba tek počela”. Da bi zbrka bila potpuna, upitan da komentariše ova kontradiktorne stavove, Tramp je izjavio: “Mislim da možete da kažete i jedno i drugo”.

Operaciju “Epski bes” od početka okružuje epska konfuzija. Kažnjavanje teheranskih vlasti zbog obračuna sa demonstrantima u januaru, nuklearni program, balističke rakete, promena režima – sve su to bili ciljevi dok Tramp nije ustanovio da je lakše promeniti plan nego režim.

VAŠINGTON, TEL AVIV, MOSKVA

Državni sekretar Marko Rubio nudi svoj narativ. Kaže da su SAD reagovale jer je Izrael planirao vojnu akciju, što je Amerikance navelo da preventivno krenu. To znači da je premijer Netanjahu ostavio Trampa bez izbora. Fait accompli. Šef Bele kuće promptno reaguje da neko ne bi pomislio da Izraelac vodi njegovu spoljnu politiku ili da podleže njegovim pritiscima.

Američke i izraelske vizije se ne podudaraju pa se već naziru razlike u stavovima. Tramp bi, bez većinske podrške Amerikanaca, da što pre proglasi pobedu i izađe iz rata čiji bi produžetak mogao da oslabi šanse njegovih republikanaca na novembarskim izborima za polovinu Kongresa.

Netanjahu ima iza sebe masovnu podršku Izraelaca i želi da na tome kapitališe uoči izbora koji ga čekaju ove godine. Premijeru je potreban rat, ali i američke rakete čiji se stokovi ubrzano troše. Njegov ministar odbrane Izrael Kac poručio je trupama da se pripreme za dugotrajne operacije u Libanu.

Da operativna koordinacija između Vašingtona i Tel Aviva popušta moglo je da se utvrdi povodom izraelskih napada na iranske depoe goriva koji su dodatno uznemirili globalno tržište nafte. Američka reakcija bila je neuobičajeno oštra. Zvaničnici strahuju da bi Izrael mogao da tumači rat kao blanko ček i da unilateralno bira svoje ciljeve, poput energetskih koji su izuzetno osetljivi.

Situaciju dodatno usložnjavaju eksplicitno verska opravdanja rata. Netanjahuove uobičajene biblijske reference su očekivane, ali počinje da ih koristi i sekretar za rat Pit Hegset, godinama poznat po ekstremnim stavovima prema Iranu i njegovoj teokratiji. Predstave o verskom ratu rizikuju da jedan geopolitički sukob prenesu na opasan teren.

Tramp je međunarodni kredibilitet SAD načeo još 2018. kada je unilateralno raskinuo dogovor Irana i šest svetskih sila, a neko ko se protivio američkim intervencijama i “glupim ratovima” dodatno ga je urušio jer se ispostavlja da je sa Teheranom pregovarao u vreme kada je već bio određen datum napada.

Od kada su prvi američki projektili pali na Iran, u Rusiji se pitaju da li pregovori sa Amerikom uvek moraju da se završe raketama.

“Moskovski komsomolec”, list blizak Kremlju, piše da dok insistira na postizanju mirovnog sporazuma za okončanje rata u Ukrajini, Tramp “proždire” ruske saveznike jednog po jednog i “uspavljuje nas bajkama o neviđenim izgledima rusko-američke saradnje”.

Dosadašnji tok rata potvrđuje da je Tramp svaki problem koji je nameravao da reši učinio još složenijim.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!