Diplomirao novinarstvo u Beogradu i kao student počeo na radiju Studio B. Od 2009. radi za nemački javni servis Dojče vele, a od 2013. piše za "Vreme" gde takođe uređuje njuzleter "Međuvreme". Istraživačke priče je objavljivao za BIRN, "Zidojče cajtung", "De Grune Amsterdamer", "Dejli Maverik". Dobitnik nagrade NUNS-a za istraživačko novinarstvo.
U vreme kada je počinio teroristički napad u Berlinu, nemački državljanin Abdul B. je bio pod policijskom istragom kao potencijalno opasan islamski ekstremista. Da li su institucije potpuno zakazale?
Berlinska policija traga za Abdulom B. (21), osumnjičenim za smrtonosni napad automobilom tokom parade ponosa. Jedna osoba je poginula, a 16 je povređeno
Interpol i zapadne države neće više da hapse ljude optužene za „rušenje države“ po poternicama iz Srbije. A sve je počelo sumanutim slučajem „vođe ustanka“ koji je pretio Vučiću „tucanjem dok ne pozeleni“. O tome ovaj novinar, na sreću ili nažalost, zna sve iz prve ruke
“Ne želim da ja, kao predsednik opozicione stranke, uđem na studentsku listu. Ako su studenti završili listu, to nas ne sprečava da budemo saveznici, da imamo neophodnu koordinaciju”, kaže za “Vreme” poslanik Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Nakon prodaje N1, Nove S, Danasa i Radara, osnovano je novo preduzeće na Vračaru. Izvori „Vremena“ kažu da su iza toga verovatno pokušaji da se dobije televizijska licenca u Srbiji
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Dok se skoro kao javna tajna tretira da će rektor Vladan Đokić biti nosilac Studentske liste, on je već krenuo u svojevrsnu kampanju. A to je i logično, ocenjuje Đorđe Vukadinović
Vrhuška režima stalno poziva rektora Vladana Đokića da podnese ostavku jer se „bavi politikom“. No, Đokić prema važećim propisima može da bude kandidat na Studentskoj listi i rektor u isto vreme
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će na jesen prvo glasanje za Skupštinu, pa onda za predsednika. Kakvu šansu u tome miriše i šta to znači za protivnike vlasti
Jalovo, letargično, dosadno… tako je Nemačka igrala na ovom Svetskom prvenstvu pa je prvi od favorita kojima je uzet skalp. Mada, pitanje je da li su Nemci bili ikakvi favoriti…
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet zove sve službe – osim hrvatske – da sprovode istrage na tlu Srbije u vezi sa navodnom upotrebom zvučnog topa. Do sada se u istragu uključila samo ruska FSB koja je vršila eksperimente na psima
Dnevnik RTS-a i dalje je ključna informativna emisija na televiziji. A on glavne vesti prećutkuje ili zatrpava propagandom, kaže za „Vreme“ novinarka i istraživačica Mirjana Stevanović koja je detaljno analizirala Dnevnik
Ubedljiva većina zaposlenih u Srbiji bi promenila posao odmah ako može, a njihovi pretpostavljeni žive u zabludi kako je radnicima super, pokazuje novo istraživanje
Desničarska Alternativa za Nemačku je po anketama najjača stranka u zemlji. Kao da sudbinski ide ka vlasti jer su ekonomski i drugi problemi Nemačke dublji nego što se mislilo. U toj atmosferi, ne pomaže ni sanitarni kordon koji ostale stranke prave oko desnice
Utanačena je prodaja N1, Nove S, Danasa i Radara. Ceo cirkus ne bi se pravio da režimu nije baš stalo da ih ućutka. Ako stvarno do toga dođe, to će biti lako vidljivo
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kao što je „Vreme“ prvo najavilo, portugalski fond koji drži Juronjuz blizu je kupovine N1, Nove S, Danasa i Radara. Sada postoji i nacrt ugovora. Kako saznajemo, Dragan Šolak nije želeo da „preko cene“ kupi ove medije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
„Znamo da je počinio brojna krivična dela, da je simpatisao terorizam, da je bilo i jedne presude koja je preinačena u uslovnu i da se državno tužilaštvo žalilo na tu odluku“, nabrajao je ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.
A onda je upitao ono što pitaju mnogi: kako neko tako opasan može da bude na slobodi?
Hteo da se priključi Islamskoj državi
Abdul B. je, naime, bio na listi „potencijalno opasnih osoba“ gde završavaju oni kod kojih se sumnja na toliku radikalizaciju da bi mogli da počine najteža teroristička dela, iako konkretni planovi još ne postoje ili nisu otkriveni.
Jer, B. je prošle godine pokušao da se priključi terorističkoj Islamskoj državi u Siriji. Uhapšen je u Libanu gde je tri meseca proveo u zatvoru.
Priveden je odmah po povratku avionom u Nemačku i bio je u pritvoru sve do 12. maja ove godine kada ga je Sudsko veće za maloletnike i mlađe punoletnike osudilo na 22 meseca zatvora. Jedna od tačaka bila je priprema teškog nasilnog dela protiv države – dakle, terorizam.
[caption id="attachment_5007415" align="aligncenter" width="1440"] Polaganje cveća na mestu terorističkog napada u Berlinu[/caption]
Sud je pak za šest meseci odložio odluku da se B. pusti na uslovnu slobodu, što je moguće u maloletničkom pravu, kako bi se videlo da li će se počinilac „popraviti“.
Na konačnu odluku je ovaj trebalo da dočeka van zatvora jer, po objašnjenju suda, „istražni pritvor prevashodno služi obezbeđivanju krivičnog postupka i ne predstavlja kažnjavanje unapred“.
Protiv toga je državno tužilaštvo podnelo žalbu, tražeći žešću kaznu, tako da je Abdul B. na kraju umro bez pravosnažne presude.
„Igranje“ oružjem
Abdul B. je bio pod prismotrom službi, ali ona nije bila 24-časovna. Početkom jula je izvršen još jedan pretres na njegovoj adresi u berlinskoj četvrti Šeneberg, nakon što je na društvenim mrežama pozirao sa naizgled oružjem. Kako je saopštilo tužilaštvo, nađeno je samo oružje-igračka.
Prema izvorima iz istrage, B. je ovog ponedeljka (27. jul) trebalo da se pojavi na trećem „dobrovoljnom terminu“ u savetovalištu za deradikalizaciju.
Onde još nisu bili formirali konačno mišljenje u njemu. U protokolima se navodi da je na prva dva sastanka delovao prijateljski i prilagođeno, ali savetnici nisu bili uvereni da svemu pristupa ozbiljno.
I berlinski gradonačelnik Kaj Vegner (CDU) bio je začuđen postupcima sudova. „Ne želim da dajem ocene, u pitanju je nezavisnost pravosuđa, ali ostao sam bez reči“, rekao je on za berlinski javni servis RBB.
Prema istraživanju javnih servisa NDR, WDR i lista Zidojče cajtung, Abdul B. je na radaru nemačkih službi još otkako je bio petnaestogodišnjak. Bio je aktivan u islamističkom miljeu u Berlinu. Kao dečak je kažnjavan zbog fizičkog nasilja, krađe i iznude.
[caption id="attachment_5007416" align="aligncenter" width="1440"] Odgovor na mržnu: Berlin je grad slobode[/caption]
Rasprava o maloletničkom pravu
Stručnjak za terorizam Peter Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu kaže da je nemački krivični zakonik isuviše blag kad su u pitanju dela povezana sa terorizmom.
„Povrh toga, mi imamo drugačije krivično pravo za maloletnike i mlađe punoletnike, a navodni napadač je baš pod to potpadao“, rekao je Nojman za drugi program nemačke televizije. Kaže, misao-vodilja je da vaspitni aspekt bude u prvom planu, ispred zaštite javnosti od mogućih dela. O tome, kaže Nojman, valja razmisliti.
U Nemačkoj deca mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Na grupe od 14 do 17 kao i od 18 do 20 godina primenjuje se blaže maloletničko pravo, iako se na mlađe punoletnike ne primenjuju sve odredbe. Odlučujuće je koliko godina je počinilac imao pri izvršenju dela, bez obzira kada mu se sudi.
[caption id="attachment_5007417" align="aligncenter" width="1440"] Kancelar Fridrih Merc i članovi njegove Vlade[/caption]
Baš je pravo za maloletnike sada predmet žestokih debata. Nadalje, sve su jači glasovi koji traže više deportacija iz Nemačke, premda bi kod Abdula B, koji je nio nemački državljanin, to bilo nemoguće.
„Nije ovog puta manjkalo saznanja“, piše list Rajncajtung. „Nema apsolutne bezbednosti – ali ne sme postati normalno da opasni ljudi poznati policiji budu propušteni. Inače će dalje padati poverenje u institucije. Baš tome se nadaju ekstremisti.“
Istragu o napadu u Berlinu preuzelo je Savezno tužilaštvo zbog sumnji na terorizam. Iako i za mrtve važi pretpostavka nevinosti, zločin je počinjen kombijem koji je B. iznajmio na svoje ime, a u vozilu je navodno nađen i njegov telefon.
Prema rečima ministra Dobrinta, vodi se istraga o tome da li je bilo saučesnika. A biće, rekao je, i ispitano i da li su nemačke institucije zakazale u slučaju Abdula B.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Terorista iz Berlina: Zašto islamski ekstremista nije bio u zatvoru?',
pubdate: '2026-07-27 11:36:34',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Berlin,Prajd,Teroristički napad,Islamski ekstremizam",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Terorista iz Berlina: Zašto islamski ekstremista nije bio u zatvoru?',
'pageContent': 'Malo je reći da je Abdul B. (21), nemački državljanin libanskog porekla, „bio poznat policiji“.
Ubijen u nedelju (26. jul) u akciji policije u baštenskom vikend-naselju u četvrti Špandau pošto je dan ranije u centru Berlina, tokom Parade ponosa, kombijem usmrtio jednu ženu i povredio 29 osoba.
„Znamo da je počinio brojna krivična dela, da je simpatisao terorizam, da je bilo i jedne presude koja je preinačena u uslovnu i da se državno tužilaštvo žalilo na tu odluku“, nabrajao je ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.
A onda je upitao ono što pitaju mnogi: kako neko tako opasan može da bude na slobodi?
Hteo da se priključi Islamskoj državi
Abdul B. je, naime, bio na listi „potencijalno opasnih osoba“ gde završavaju oni kod kojih se sumnja na toliku radikalizaciju da bi mogli da počine najteža teroristička dela, iako konkretni planovi još ne postoje ili nisu otkriveni.
Jer, B. je prošle godine pokušao da se priključi terorističkoj Islamskoj državi u Siriji. Uhapšen je u Libanu gde je tri meseca proveo u zatvoru.
Priveden je odmah po povratku avionom u Nemačku i bio je u pritvoru sve do 12. maja ove godine kada ga je Sudsko veće za maloletnike i mlađe punoletnike osudilo na 22 meseca zatvora. Jedna od tačaka bila je priprema teškog nasilnog dela protiv države – dakle, terorizam.
[caption id="attachment_5007415" align="aligncenter" width="1440"] Polaganje cveća na mestu terorističkog napada u Berlinu[/caption]
Sud je pak za šest meseci odložio odluku da se B. pusti na uslovnu slobodu, što je moguće u maloletničkom pravu, kako bi se videlo da li će se počinilac „popraviti“.
Na konačnu odluku je ovaj trebalo da dočeka van zatvora jer, po objašnjenju suda, „istražni pritvor prevashodno služi obezbeđivanju krivičnog postupka i ne predstavlja kažnjavanje unapred“.
Protiv toga je državno tužilaštvo podnelo žalbu, tražeći žešću kaznu, tako da je Abdul B. na kraju umro bez pravosnažne presude.
„Igranje“ oružjem
Abdul B. je bio pod prismotrom službi, ali ona nije bila 24-časovna. Početkom jula je izvršen još jedan pretres na njegovoj adresi u berlinskoj četvrti Šeneberg, nakon što je na društvenim mrežama pozirao sa naizgled oružjem. Kako je saopštilo tužilaštvo, nađeno je samo oružje-igračka.
Prema izvorima iz istrage, B. je ovog ponedeljka (27. jul) trebalo da se pojavi na trećem „dobrovoljnom terminu“ u savetovalištu za deradikalizaciju.
Onde još nisu bili formirali konačno mišljenje u njemu. U protokolima se navodi da je na prva dva sastanka delovao prijateljski i prilagođeno, ali savetnici nisu bili uvereni da svemu pristupa ozbiljno.
I berlinski gradonačelnik Kaj Vegner (CDU) bio je začuđen postupcima sudova. „Ne želim da dajem ocene, u pitanju je nezavisnost pravosuđa, ali ostao sam bez reči“, rekao je on za berlinski javni servis RBB.
Prema istraživanju javnih servisa NDR, WDR i lista Zidojče cajtung, Abdul B. je na radaru nemačkih službi još otkako je bio petnaestogodišnjak. Bio je aktivan u islamističkom miljeu u Berlinu. Kao dečak je kažnjavan zbog fizičkog nasilja, krađe i iznude.
[caption id="attachment_5007416" align="aligncenter" width="1440"] Odgovor na mržnu: Berlin je grad slobode[/caption]
Rasprava o maloletničkom pravu
Stručnjak za terorizam Peter Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu kaže da je nemački krivični zakonik isuviše blag kad su u pitanju dela povezana sa terorizmom.
„Povrh toga, mi imamo drugačije krivično pravo za maloletnike i mlađe punoletnike, a navodni napadač je baš pod to potpadao“, rekao je Nojman za drugi program nemačke televizije. Kaže, misao-vodilja je da vaspitni aspekt bude u prvom planu, ispred zaštite javnosti od mogućih dela. O tome, kaže Nojman, valja razmisliti.
U Nemačkoj deca mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Na grupe od 14 do 17 kao i od 18 do 20 godina primenjuje se blaže maloletničko pravo, iako se na mlađe punoletnike ne primenjuju sve odredbe. Odlučujuće je koliko godina je počinilac imao pri izvršenju dela, bez obzira kada mu se sudi.
[caption id="attachment_5007417" align="aligncenter" width="1440"] Kancelar Fridrih Merc i članovi njegove Vlade[/caption]
Baš je pravo za maloletnike sada predmet žestokih debata. Nadalje, sve su jači glasovi koji traže više deportacija iz Nemačke, premda bi kod Abdula B, koji je nio nemački državljanin, to bilo nemoguće.
„Nije ovog puta manjkalo saznanja“, piše list Rajncajtung. „Nema apsolutne bezbednosti – ali ne sme postati normalno da opasni ljudi poznati policiji budu propušteni. Inače će dalje padati poverenje u institucije. Baš tome se nadaju ekstremisti.“
Istragu o napadu u Berlinu preuzelo je Savezno tužilaštvo zbog sumnji na terorizam. Iako i za mrtve važi pretpostavka nevinosti, zločin je počinjen kombijem koji je B. iznajmio na svoje ime, a u vozilu je navodno nađen i njegov telefon.
Prema rečima ministra Dobrinta, vodi se istraga o tome da li je bilo saučesnika. A biće, rekao je, i ispitano i da li su nemačke institucije zakazale u slučaju Abdula B.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-27 11:36:34',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
