Diplomirao novinarstvo u Beogradu i kao student počeo na radiju Studio B. Od 2009. radi za nemački javni servis Dojče vele, a od 2013. piše za "Vreme" gde takođe uređuje njuzleter "Međuvreme". Istraživačke priče je objavljivao za BIRN, "Zidojče cajtung", "De Grune Amsterdamer", "Dejli Maverik". Dobitnik nagrade NUNS-a za istraživačko novinarstvo.
Nakon prodaje N1, Nove S, Danasa i Radara, osnovano je novo preduzeće na Vračaru. Izvori „Vremena“ kažu da su iza toga verovatno pokušaji da se dobije televizijska licenca u Srbiji
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Dok se skoro kao javna tajna tretira da će rektor Vladan Đokić biti nosilac Studentske liste, on je već krenuo u svojevrsnu kampanju. A to je i logično, ocenjuje Đorđe Vukadinović
Vrhuška režima stalno poziva rektora Vladana Đokića da podnese ostavku jer se „bavi politikom“. No, Đokić prema važećim propisima može da bude kandidat na Studentskoj listi i rektor u isto vreme
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će na jesen prvo glasanje za Skupštinu, pa onda za predsednika. Kakvu šansu u tome miriše i šta to znači za protivnike vlasti
Jalovo, letargično, dosadno… tako je Nemačka igrala na ovom Svetskom prvenstvu pa je prvi od favorita kojima je uzet skalp. Mada, pitanje je da li su Nemci bili ikakvi favoriti…
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet zove sve službe – osim hrvatske – da sprovode istrage na tlu Srbije u vezi sa navodnom upotrebom zvučnog topa. Do sada se u istragu uključila samo ruska FSB koja je vršila eksperimente na psima
Dnevnik RTS-a i dalje je ključna informativna emisija na televiziji. A on glavne vesti prećutkuje ili zatrpava propagandom, kaže za „Vreme“ novinarka i istraživačica Mirjana Stevanović koja je detaljno analizirala Dnevnik
Ubedljiva većina zaposlenih u Srbiji bi promenila posao odmah ako može, a njihovi pretpostavljeni žive u zabludi kako je radnicima super, pokazuje novo istraživanje
Desničarska Alternativa za Nemačku je po anketama najjača stranka u zemlji. Kao da sudbinski ide ka vlasti jer su ekonomski i drugi problemi Nemačke dublji nego što se mislilo. U toj atmosferi, ne pomaže ni sanitarni kordon koji ostale stranke prave oko desnice
Utanačena je prodaja N1, Nove S, Danasa i Radara. Ceo cirkus ne bi se pravio da režimu nije baš stalo da ih ućutka. Ako stvarno do toga dođe, to će biti lako vidljivo
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kao što je „Vreme“ prvo najavilo, portugalski fond koji drži Juronjuz blizu je kupovine N1, Nove S, Danasa i Radara. Sada postoji i nacrt ugovora. Kako saznajemo, Dragan Šolak nije želeo da „preko cene“ kupi ove medije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
Evropska komisija je „stavila na čekanje“ milijardu i po evra za Srbiju. Ali, po ministru Nemanji Staroviću, to nije isto što i „zamrzavanje“ para. Kako se lingvistički maskira jedan fijasko
Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije osnovalo je „Komisiju za istorijski ispravan odnos prema rodnoj kući Adolfa Hitlera“ i poverilo joj zadatak da razvije koncept za dalju upotrebu ove istorijski opterećene nekretnine. Komisija se založila za „socijalno-humanitarnu ili administrativno-državnu namenu“.
Oskar Dojč, predsednik Jevrejske opštine u Beču i član pomenute komisije, izjavio je 2023. za DW:
„Uvek se radilo o tome da ova kuća ne postane mesto za okupljanje nacista.“
Dojč je dodao da je mogao da zamisli i druge namene, ali je naglasio „da je ovde predviđena policijska stanica jedne demokratske pravne države, čiji je zadatak, između ostalog, da deluje protiv neonacističkih aktivnosti“.
Međutim, prema anketi iz 2023. godine, samo šest odsto Austrijanaca složilo se sa useljenjem policije.
Istoričar Oliver Ratkolb, takođe član komisije, u pismenoj izjavi za DW objašnjava:
„Kao prvu opciju, jednoglasno smo predložili neku instituciju koja slavi život, kao što je 'Volkshilfe' (humanitarna organizacija), ali su oni to odbili. Zahvaljujući policijskoj stanici, Hitlerovi obožavaoci biće odvraćeni od namere da se fotografišu i prave selfije ispred potpuno preuređene kuće.“
U tu svrhu, država je za oko 20 miliona evra kompletno preuredila zgradu, uključujući i naglašeno jednostavnu fasadu.
Nova fasada neće imati nikakvu informacionu tablu. Štaviše, stručna komisija je preporučila da se spomen-kamen, koji se nalazi ispred kuće i potiče iz Mauthauzena – najvećeg koncentracionog logora u Austriji – premesti na neko drugo mesto u Braunauu. Na njemu piše: „Za mir, slobodu i demokratiju. Nikada više fašizam. Milioni mrtvih opominju.“
Mračna istorija policije u doba nacizma
Građani Braunaua na konačni rezultat gledaju sa pomešanim osećanjima.
„Ovde je propuštena jedinstvena istorijska šansa da se rodna kuća najvećeg masovnog ubice u istoriji čovečanstva iskoristi na trajan i istorijski odgovoran način“, kaže za DW Evelin Dol, rođena u Braunauu i portparolka lokalne građanske inicijative „Diskurs Hitlerhaus“.
„Naravno da grad ne snosi odgovornost za to, ali Braunau se u celom svetu povezuje sa činjenicom da je ovde rođen najveći masovni ubica čovečanstva – i to će uvek tako ostati.“
„U poslednjih više od 25 godina bilo je dovoljno ideja i inicijativa da se ova kuća iskoristi kao mesto susreta za mir, slobodu, demokratiju i toleranciju. Dakle, sve poruke koje su i sada izuzetno važne za budućnost“, objašnjava Evelin Dol. „Međutim, sve te ideje su odbijene i sada je ovde useljena policijska stanica, što je kritikovano iz više aspekata.“
Pod tim se misli i na ulogu policije tokom nacionalsocijalizma: nakon što je Hitler 1936. imenovao Hajnriha Himlera za „šefa nemačke policije“, policija i SS su sve više radile ruku pod ruku. Posebno se Tajna državna policija – Gestapo, razvila u centralni instrument terora ovog režima i bila ključna u progonu političkih protivnika, kao i u drugim nacističkim zločinima.
„Živimo u demokratskoj pravnoj državi i policija je jedan od njenih instrumenata. Sve dok policija može da odgovara za loše ponašanje i dok policajci završavaju na sudu, načelno nezadovoljstvo i nepoverenje prema instituciji policije nije na mestu.“
Što se tiče rešenja za Hitlerovu rodnu kuću, on za DW kaže: „Vlasnik, Republika Austrija, jednostavno je tako odlučio“.
I u Hitlerovoj zgradi u Minhenu smeštena je policija
I na poslednjoj Hitlerovoj prijavljenoj adresi u Nemačkoj smeštena je policija. Zgrada na adresi „Prinzregentenplatz 16“ u minhenskom kvartu Bogenhauzen pripadala je Hitleru sve do njegove smrti je u razne administrativne svrhe.
Od 1998. tamo je policijska inspekcija. Odnedavno je otvorila svoja vrata za odabrane događaje kako bi pokazala da je na tom mestu sa teškom prošlošću danas dom za demokratske vrednosti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Policija onde gde je bila Hitlerova kolevka',
pubdate: '2026-07-22 07:51:07',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Policija onde gde je bila Hitlerova kolevka',
'pageContent': 'Od ove srede (22. jul) policija u austrijskom Braunauu na Inu ima novi dom: policijska stanica i okružna policijska komanda sada se nalaze na adresi „Salzburger Vorstadt 15“, piše Dojče vele.
To je vest koja bi retko koga zanimala da na tom mestu, u aprilu 1889. godine, svetlost dana nije ugledao Adolf Hitler. Samoproglašeni „vođa“ (firer) Trećeg rajha je Evropi i svetu doneo Drugi svetski rat sa desetinama miliona žrtava i bio je glavni odgovorni za Holokaust, sistematsko ubistvo oko šest miliona Jevreja.
[caption id="attachment_5006451" align="aligncenter" width="505"] Adolf Hitler[/caption]
Hitlerovi roditelji, koji su tu živeli u iznajmljenom stanu, odselili su se posle samo nekoliko meseci. Danas ova zgrada iza sebe ima veoma burnu istoriju:
Posle pripajanja Austrije Trećem rajhu marta 1938. godine, nacistička partija NSDAP otkupila je Hitlerovu rodnu kuću i u njoj osnovala svoj kulturni centar.
Posle rata, objekat je vraćen starim vlasnicima, a država je postala zakupac, pa je zgrada služila kao biblioteka, kao škola, i na kraju i kao radionica za osobe sa invaliditetom.
Od 2011. godine zgrada je prazna. Republika Austrija je 2016. godine donela odluku o eksproprijaciji nekretnine – kako bi sprečila neonaciste da to mesto prisvoje za svoja hodočašća. Cilj je bio „neutralizacija celog mesta“.
Austrija je rodnu kuću Adolfa Hitlera u Braunau am Innu prenamijenila u policijsku stanicu, koja će biti otvorena 22. jula. pic.twitter.com/w6AarlYSFQ
Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije osnovalo je „Komisiju za istorijski ispravan odnos prema rodnoj kući Adolfa Hitlera“ i poverilo joj zadatak da razvije koncept za dalju upotrebu ove istorijski opterećene nekretnine. Komisija se založila za „socijalno-humanitarnu ili administrativno-državnu namenu“.
Oskar Dojč, predsednik Jevrejske opštine u Beču i član pomenute komisije, izjavio je 2023. za DW:
„Uvek se radilo o tome da ova kuća ne postane mesto za okupljanje nacista.“
Dojč je dodao da je mogao da zamisli i druge namene, ali je naglasio „da je ovde predviđena policijska stanica jedne demokratske pravne države, čiji je zadatak, između ostalog, da deluje protiv neonacističkih aktivnosti“.
Međutim, prema anketi iz 2023. godine, samo šest odsto Austrijanaca složilo se sa useljenjem policije.
Istoričar Oliver Ratkolb, takođe član komisije, u pismenoj izjavi za DW objašnjava:
„Kao prvu opciju, jednoglasno smo predložili neku instituciju koja slavi život, kao što je 'Volkshilfe' (humanitarna organizacija), ali su oni to odbili. Zahvaljujući policijskoj stanici, Hitlerovi obožavaoci biće odvraćeni od namere da se fotografišu i prave selfije ispred potpuno preuređene kuće.“
U tu svrhu, država je za oko 20 miliona evra kompletno preuredila zgradu, uključujući i naglašeno jednostavnu fasadu.
Nova fasada neće imati nikakvu informacionu tablu. Štaviše, stručna komisija je preporučila da se spomen-kamen, koji se nalazi ispred kuće i potiče iz Mauthauzena – najvećeg koncentracionog logora u Austriji – premesti na neko drugo mesto u Braunauu. Na njemu piše: „Za mir, slobodu i demokratiju. Nikada više fašizam. Milioni mrtvih opominju.“
Mračna istorija policije u doba nacizma
Građani Braunaua na konačni rezultat gledaju sa pomešanim osećanjima.
„Ovde je propuštena jedinstvena istorijska šansa da se rodna kuća najvećeg masovnog ubice u istoriji čovečanstva iskoristi na trajan i istorijski odgovoran način“, kaže za DW Evelin Dol, rođena u Braunauu i portparolka lokalne građanske inicijative „Diskurs Hitlerhaus“.
„Naravno da grad ne snosi odgovornost za to, ali Braunau se u celom svetu povezuje sa činjenicom da je ovde rođen najveći masovni ubica čovečanstva – i to će uvek tako ostati.“
„U poslednjih više od 25 godina bilo je dovoljno ideja i inicijativa da se ova kuća iskoristi kao mesto susreta za mir, slobodu, demokratiju i toleranciju. Dakle, sve poruke koje su i sada izuzetno važne za budućnost“, objašnjava Evelin Dol. „Međutim, sve te ideje su odbijene i sada je ovde useljena policijska stanica, što je kritikovano iz više aspekata.“
Pod tim se misli i na ulogu policije tokom nacionalsocijalizma: nakon što je Hitler 1936. imenovao Hajnriha Himlera za „šefa nemačke policije“, policija i SS su sve više radile ruku pod ruku. Posebno se Tajna državna policija – Gestapo, razvila u centralni instrument terora ovog režima i bila ključna u progonu političkih protivnika, kao i u drugim nacističkim zločinima.
„Živimo u demokratskoj pravnoj državi i policija je jedan od njenih instrumenata. Sve dok policija može da odgovara za loše ponašanje i dok policajci završavaju na sudu, načelno nezadovoljstvo i nepoverenje prema instituciji policije nije na mestu.“
Što se tiče rešenja za Hitlerovu rodnu kuću, on za DW kaže: „Vlasnik, Republika Austrija, jednostavno je tako odlučio“.
I u Hitlerovoj zgradi u Minhenu smeštena je policija
I na poslednjoj Hitlerovoj prijavljenoj adresi u Nemačkoj smeštena je policija. Zgrada na adresi „Prinzregentenplatz 16“ u minhenskom kvartu Bogenhauzen pripadala je Hitleru sve do njegove smrti je u razne administrativne svrhe.
Od 1998. tamo je policijska inspekcija. Odnedavno je otvorila svoja vrata za odabrane događaje kako bi pokazala da je na tom mestu sa teškom prošlošću danas dom za demokratske vrednosti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-22 07:51:07',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
