Keln potresa afera oko 471 osobe sa Zapadnog Balkana koje su se našle na spisku za mogući povratak iz Nemačke. Kritičari tvrde da su gradske službe usporavale deportacije, dok iz Kelna poručuju da provera nije pokazala da su one sistematski sprečavane
Desetak ubistava i nanošenja telesnih povreda, silovanja, stotine ili hiljade delikata sa drogom, prevara, provala, pljački, džeparenja…
Ukupno oko 12.000 istražnih postupaka vodilo se ili se vodi protiv oko 2.100 stranaca iz Iraka i balkanskih država koji već imaju rešenje da treba da napuste Nemačku ili budu deportovani, piše Dojče vele.
To je objavio kelnski list Štat-ancajger pozivajući se na podatke Zavoda za borbu protiv kriminala u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji. Podaci se odnose na 6.800 stranaca koji bi trebalo da napuste Nemačku i to iz registra samo dva centra za strance u Uni i Koesfeldu.
Iz podataka se ne zna koliko istraga je preraslo u krivične postupke i koliko je ljudi na kraju osuđeno.
List se posebno bavi istragama protiv ljudi koji žive na prostoru metropole Kelna i navodi da pojedini pripadnici „klanova“ imaju po 150 krivičnih prijava. „U to se broje i bagatelni delikti poput vožnje bez karte ili kršenja javnog reda i mira.“
Pikantno je što postoje sumnje da je služba za strance u Kelnu namerno otezala ili čak sprečavala deportacije pojedinih počinilaca.
Naime, centralna služba u Koesfeldu – zadužena za odbijene tražioce azila sa Zapadnog Balkana – u novembru 2024. poslala je službi u Kelnu listu sa 471 imenom stranaca koji bi trebalo da napuste zemlju. Svi su poreklom iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i sa Kosova.
Koesfeld je ponudio pomoć da se izdaju privremene putne isprave onima koji nemaju pasoše, kako bi bili deportovani.
Iz Kelna je stigao jedino odgovor iz odeljenja koje je zaduženo za 218 stranaca koji imaju perspektivu ostanka. Napisali su da pomoć oko putnih isprava nije nužna, već da razmatraju kako da ljudima omoguće ostanak u Nemačkoj.
U međuvremenu je 40 osoba sa te liste, bez javnog objašnjenja, sklonjeno sa spiska onih kojima se otvara perspektiva ostanka.
Kada je kelnski list ovog avgusta obznanio postojanje liste, slučaj je politički snažno strefio Keln. „Kritičari su prebacili gradskoj upravi da svesno sprečava deportacije i ignoriše važeće pravo“, piše berlinski list Tagescajtung.
Podseća se da je Detlef Zajf, poslanik vladajućih demohrišćana kancelara Fridriha Merca, prebacio nadležnima u Kelnu „eklatantno nepoštovanje saveznih smernica“.
Tabloid Bild je ovog utorka (1. septembar) javio: „Umesto da ih protera, grad Keln je radije hteo da ih ‘integriše’ – i očito je stavio listu u fioku. Neverovatni skandal institucija!“
Mnogi od ljudi sa liste imaju ili su imali „duldung“ – trpljeni status. To znači da nisu priznati kao izbeglice ili azilanti, već se za sada toleriše njihov boravak u Nemačkoj.
Organizacije koje se zalažu za njihov ostanak upozoravaju da je na listi masa istraga zbog sitnih krivičnih dela, a ne najtežih koja bi, po zakonu, mogla da vode deportaciji.
Prva provera kelnske službe za strance pokazala je da niko u Kelnu nije paušalno odbacio deportacije kao mogućnost niti ih sprečavao. Ali, kako piše Tagescajtung, ipak je nejasno zašto niko iz Kelna nije centralno i obuhvatno odgovorio na upit iz Koesfelda.
Kao što nije jasno ni u koliko slučajeva je deportacija uopšte pokušana. Da bi uspela, moraju se poklopiti brojne kockice – zemlja porekla mora da prihvati povratak, a policija, uostalom, mora naći ljude onda kada je planiran deportacioni let.
Kelnski Štat-ancajger još piše da su u prethodne dve godine – od slanja liste – čak 152 osobe sa nje (opet) bile meta istraga zbog mogućih krivičnih dela.
Pojedini mediji navode da se radi maltene isključivo o Romima iz Srbije i susednih zemalja. Konzervativni list Velt tvrdi tako da je Keln sprečio deportaciju „Roma koji su počinili krivična dela i obavezni su da napuste zemlju“.
Ruždija Sejdović iz organizacije Rom e.V, koja se u Kelnu zalaže za ostanak migranata, pretpostavlja da veliki deo ljudi zbilja ima romsko poreklo i dodaje da takvo izveštavanje prate sa brigom jer se žigošu svi Romi.
Ove srede se slučajem ponovo bavi gradsko veće u Kelnu, a pravnici iz gradske uprave češljaju celu listu. Uzbuna je podignuta i u pokrajinskoj Vladi u Diseldorfu gde koaliciju čine Demohrišćani i Zeleni.
Na dužem štapu, slučaj je politički britak u vreme jačanja desničarske Alternative za Nemačku čija su glavna tema upravo „ilegalni migranti“ i navodna nespremnost vlasti da ih proteraju iz zemlje.
Sa područja Kelna je prošle godine deportovano 245 osoba, a ove godine do sada 115 – više od polovine njih vode se kao počinioci krivičnih dela. Oko trećine tih ljudi vraćeno je u države Zapadnog Balkana.
Nejasno je koliko njih se poklapa sa spornom listom koja ovih dana izaziva potres u javnosti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ruski državljanin Mihail Nikolajevič Šabunjanin, osumnjičen za trostruko ubistvo na strelištu u Danilovgradu, izvršio je samoubistvo nakon što ga je policija opkolila u šumi iznad Herceg Novog. Šta se zna o njegovim ranijim dolascima u Crnu Goru, kretanju pre zločina i policijskoj potrazi
Državljanka Srbije Enisa Leković, koja se vodila kao nestala tokom katastrofalnih poplava u Nepalu, pronađena je i nalazi se na bezbednom, potvrdila je njena ćerka Ines Todorović
Britanska odluka da Ukrajini ustupi licencu za proizvodnju raketa „Storm šedou“ izazvala je oštre reakcije Moskve, ali od licence do serijske proizvodnje put nije kratak. Kijev će morati da obezbedi čitav lanac proizvodnje, od motora i sistema za navođenje do bojeve glave i navigacionih komponenti.
Pregled medicinskih kartona, iskaza i pravnih podnesaka pokazuje da je rolerkoster X2 kompanije Siks Flegs povezan sa više od desetak prijava ozbiljnih povreda i hospitalizacija tokom skoro dve decenije
Dok Balkan „čami“ na klupi i moli za ulazak, Island je odbio da uopšte počne da pregovara o ulasku u EU. Zašto im se ne da da se priključe?
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
