Ogromna većina ljudi u Srbiji zna da hoće na izbore i zna za koga će da glasa. Otuda možda pomisle da je kampanja nepotrebna, ali to bi bila greška
„Još nisam sreo to mitsko biće koje će izaći na izbore, a lomi se između glasanja za studente ili za Vučića“, kaže Dušan Lj. Milenković, politički konsultant koji se u Sprint insajtu bavi istraživanjima javnog mnjenja.
Od početka studentskih protesta, pogotovo od najave Studentske liste, taj tabor ima konstantno visoku podršku.
Zato nekima deluje da vazduh stoji i da je kampanja – koliko god bilo dreke, izmišljanja „ustaša“, skandala i tabananja po selima – odavno već gotova iako zvanično tek ulazi u finalni deo.
U anketi našeg njuzletera Međuvreme, koja nikako nije reprezentativna, čak 57 odsto čitalaca reklo da je sad jedino bitno spremiti kontrolu izbora.
Od ostalih, 30 odsto kaže da svi već znaju za koga će da glasaju, 8 odsto da kampanja možda ubedi ponekog, a 5 odsto da se u kampanji sve lomi.
Po Milenkoviću, u pravu je ovih 8 odsto jer i reprezentativna istraživanja pokazuju da deo ljudi odlučuje pred same izbore. Ne lomi se između vlasti i opozicionog fronta, nego pre da li da izađe ili ne izađe, ili za koga tačno da glasa.
„Sigurnije je reći da je ogroman broj ljudi odlučio da izađe na izbore. Postoji mali deo ljudi koji se izjašnjava kao neopredeljen – nikad ne znaš da li su zbilja neopredeljeni ili samo tako kažu u istraživanjima“, priča Milenković za „Vreme“.
Foto: 021.rsPredstavnici Studentske liste na mitingu u Novom sadu
Istraživanja kao kampanja
I istraživanja su na neki način deo kampanje. Agencije koje nisu bliske vlasti – poput Sprint insajta – vide studente u prednosti, ali i to je vrlo šareno.
Recimo, Crta je tokom leta dala čak deset odsto prednosti Studentskoj listi, a Nova srpska politička misao dva odsto. Sa druge strane, Faktor plus je objavio da SNS ima apsolutnu većinu, sa čak 16 odsto više od studenata.
Jasno je da, uz sve moguće razlike u uzorcima, neko tu prilično laže. Građaninu ostaje da prihvati da će borba biti neizvesna i da izbegne i euforiju i pesimizam.
Prema Milenkoviću, razliku bi mogle da naprave manje liste kojima je najteže da privuku neopredeljene glasače u uslovima polarizacije. Prosto, zgromljene su između dva velika bloka.
„Ako bi se antirežimski kamp matematički podelio, tako da svi pređu cenzus – i blok oko SSP, i blok oko NPS i onaj oko Novog DSS-a – onda pobeđuje antirežimski front, čak i ako ne uzme neopredeljene“, kaže on.
Šta je spirala ćutnje?
To već postaje igra manjih brojki, gde svaki procenat može da prelomi. I tu u igru ulazi knjiga „Spirala ćutnje“ nemačke istraživačice javnog mnjenja Elizabet Nele-Nojman gde se kriju odgovori vanredno važni za današnju situaciju u Srbiji.
Prema teoriji, potvrđenoj istraživanjima, koju je Nele-Nojman postavila sedamdesetih godina, što se više u javnosti budi utisak da je neki tabor (partija, stav…) jači, to više ljudi iz tog tabora pričaju, pa više ljudi taboru i prilazi.
„Biti na strani pobednika? Verovatno većina ljudi nije tako zahtevna“, piše pak Nele-Nojman. „Od pobede ne mogu očekivati pozicije ni moć. Biće da se radi o nečem skromnijem, što ljude povezuje – nastojanju da se ne ostane u izolaciji.“
Ko (misli da) je u manjini, taj radije drži jezik za zubima. A to onda ima efekat – oni koji pričaju, odaju utisak da ih je više, da pobeđuju, i tako „protivnike“ guraju u spiralu ćutnje, a neodlučne privlače.
Foto: Tanjug/Saška DrobnjakMiloš Vučević na prikupljanju potpisa za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“
Dve realnosti u Srbiji
U Srbiji je njen model samo donekle primenjiv, jer postoje dve paralelne realnosti. Ko, recimo, gleda Informer, mogao bi da pomisli da za Studentsku listu glasaju samo izdajnici i „ustaše“ i da to nikako ne može i ne sme da pobedi.
Ko se informiše drukčije, zaključio bi da je konačno kucnuo čas za pad vlasti i da svako kome je stalo do Srbije mora biti protiv režima.
U političkom marketingu poznat je pojam „sekundarnog kreatora javnog mnjenja“ – to su ljudi koji u svom okruženju, na radnom mestu, u kafani ili komšiluku, ubeđuju druge u svoju stvar.
To je možda jedina moćnija metoda od nesnosne televizijske propagande.
U prevodu, oni koji su već rešili za koga će glasati samom pričom o tome mogu da privuku pokojeg neopredeljenog glasača. I možda će baš to pomeriti neke procente i na kraju prelomiti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ministarstvo spoljnih poslova, iako državna institucija, usred izborne kampanje direktno pokušava da se raspravlja sa jednim od učesnika na izborima - Studentskom listom
Putin priželjkuje pobedu Vučića na izborima, a Robert Fico dolazi na njegov predizborni skup. Da li je po sredi mešanje u unutrašnje pitanje zemlje ili prijateljska podrška kolegi?
Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste. Da li su mogući fer izbori bez političkog pluralizma u medijima?
Informer je objavio da Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, poseduje kuću u Hrvatskoj, ali podaci hrvatskog katastra pokazuju druge vlasnike te nekretnine
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
