Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste. Da li su mogući fer izbori bez političkog pluralizma u medijima?
Preduslov za fer izbore je da su građanima dostupne raznovrsne i relevantne informacije, kako bi mogli da donesu odluku za koga će glasati.
Ako uzmemo u obzir da su se kandidat za premijera Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) na javnom medijskom servisu pojavljivali 35 puta više od svog glavnog političkog protivnika, Studentske liste, da li je ovaj uslov ispunjen?
Bivši predsedcnik Srbije je imao 78 odsto ukupnog vremena posvećenog političkim akterima na pet televizija, u periodu od 11. do 30. septembra, pokazao je monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Na televizijama RTS 1, Pink, Prva, B92 i Hepi, Vučić je bio prikazivan čak 3.650,5 minuta u pomenutom periodu.
SNS je imala je 585,5 minuta prikazanosti, Studentska lista 291 minut, SPS 65,5 minuta, Autentična desnica 51 minut, a Evropska Srbija 39 minuta.
Vučić i SNS zajedno su imali 4.236 minuta, što je više od 90 odsto ukupnog vremena koje je posmatrano.
Studentska lista imala je svega oko 6,2 minuta.
BIRODI navodi da to znači da je Vučić imao više od 12 puta veću zastupljenost od Studentske liste.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić za „Vreme“ kaže da pravog medijskog pluralizma u Srbiji nema godinama, te da ovi podaci nisu iznenađenje.
„Možemo da imamo 2.500 registrovanih medija, niko nikom ne brani da osnuje bilo koji mediji. Ali suštinski to nije pluralizam. Važan je pluralizam medijskog sadržaja. To ne znači samo da ima dovoljno dokumentarnog, kulturnog ili bilo kog drugog programa. Reč je o ravnomernoj zastupljenost svih važnih društvenih činilaca i političkih opcija. Kada govorimo o broju medija, prividno su stvari u redu. Ali kada je reč o internom pluralizmu, veoma dugo analize medijskih istraživača i relevantnih međunarodnih organizacija pokazuju da medijski pluralizam, naročito politički pluralizam u Srbiji ne postoji”, kaže Krstić.
Od Vučićevih 3.650,5 minuta, 1.296 minuta emitovano je na Pinku, 868,5 na RTS1, 711,5 na Prvoj, 649,5 na B92 i 125 minuta na Hepiju.
Na RTS 1, Vučić i SNS imali su 35 puta više vremena od Studentske liste – Vučićevih pomenutih 868,5 minuta i SNS-ovih 106,5, naspram 24,5 minuta koje je pripalo studentima.
Kako navodi BIRODI, podaci su mereni na osnovu vremena vidljivosti, a ne kvaliteta, tonaliteta ili sadržaja izveštavanja, zbog čega se iz minutaže ne može automatski zaključiti da je svako pojavljivanje predstavljalo političku promociju.
„Pluralizma ima u naznakama, kada se analiziraju pojedinačne emisije u informativnim programima. Vi onda možete da kažete da, u pojedinim emisijama, postoje dve ili tri strane i da je dat ravnopravan odnos određenim političkim učesnicima. Ali kada gledate program u globalu i kada se analizira celokupan informativni program televizija sa nacionalnim pokrivanjem, jasno je da je celu deceniju dominantan jedan politički akter”, zaključuje Krstić.
Pre samo dva dana (30. septembra), BIRODI je pozvao Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da utvrdi okolnosti pod kojima je 20 televizija istovremeno prenosilo govor Vučića na predizbornom skupu u Jagodini, te da ispita da li je time ugrožen medijski i politički pluralizam.
Televizija ima pravo da prenese politički govor, to nije sporno. BIRODI pita da li je sistematsko distribuiranje istog političkog sadržaja, uz odustvo suprotnih stavova, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i dovoljno za građane da naprave informisanu odluku na vanrednim parlamentarnim izborima 25 oktobra.
Profesorka Krstić kaže da su građani u Srbiji „selektivno informisani”.
„Znamo da se najveći broj političkih informacija crpi sa televizije kao najdominantnijeg medija za stariju grupu stanovništva, a mladi se uglavnom informišu putem društvenih mreža. Na televizijama, koje imaju obavezu da ravnomerno, ravnopravno i pluralistički prenose sve ono što se dešava i da daju prostor svim političkim akterima, dešava se da mnoge odlučuju da neke teme namerno skrajnu, da o nekim temama nikad ne izveštavaju, da neke teme prećute, a da nauštrb toga iznesu druge stvari u fokus”, objašnjava Krstić.
Iz Biroa podsećaju da Zakon o elektronskim medijima među načelima uređivanja oblasti medijskih usluga navodi afirmaciju i zaštitu slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma i propisuje da pružalac medijske usluge treba da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, kao i raznovrsnost sadržaja.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
