Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste. Da li su mogući fer izbori bez političkog pluralizma u medijima?
Preduslov za fer izbore je da su građanima dostupne raznovrsne i relevantne informacije, kako bi mogli da donesu odluku za koga će glasati.
Ako uzmemo u obzir da su se kandidat za premijera Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) na javnom medijskom servisu pojavljivali 35 puta više od svog glavnog političkog protivnika, Studentske liste, da li je ovaj uslov ispunjen?
Bivši predsedcnik Srbije je imao 78 odsto ukupnog vremena posvećenog političkim akterima na pet televizija, u periodu od 11. do 30. septembra, pokazao je monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Postoji li politički pluralizam u srpskim medijima
Na televizijama RTS 1, Pink, Prva, B92 i Hepi, Vučić je bio prikazivan čak 3.650,5 minuta u pomenutom periodu.
SNS je imala je 585,5 minuta prikazanosti, Studentska lista 291 minut, SPS 65,5 minuta, Autentična desnica 51 minut, a Evropska Srbija 39 minuta.
Vučić i SNS zajedno su imali 4.236 minuta, što je više od 90 odsto ukupnog vremena koje je posmatrano.
Studentska lista imala je svega oko 6,2 minuta.
Foto: Tanjug / Oliver BunjićVučić je imao 78 odsto ukupnog vremena posvećenog političkim akterima na pet televizija
BIRODI navodi da to znači da je Vučić imao više od 12 puta veću zastupljenost od Studentske liste.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić za „Vreme“ kaže da pravog medijskog pluralizma u Srbiji nema godinama, te da ovi podaci nisu iznenađenje.
„Možemo da imamo 2.500 registrovanih medija, niko nikom ne brani da osnuje bilo koji mediji. Ali suštinski to nije pluralizam. Važan je pluralizam medijskog sadržaja. To ne znači samo da ima dovoljno dokumentarnog, kulturnog ili bilo kog drugog programa. Reč je o ravnomernoj zastupljenost svih važnih društvenih činilaca i političkih opcija. Kada govorimo o broju medija, prividno su stvari u redu. Ali kada je reč o internom pluralizmu, veoma dugo analize medijskih istraživača i relevantnih međunarodnih organizacija pokazuju da medijski pluralizam, naročito politički pluralizam u Srbiji ne postoji”, kaže Krstić.
Nejednako i na javnom medijskom servisu
Od Vučićevih 3.650,5 minuta, 1.296 minuta emitovano je na Pinku, 868,5 na RTS1, 711,5 na Prvoj, 649,5 na B92 i 125 minuta na Hepiju.
Na RTS 1, Vučić i SNS imali su 35 puta više vremena od Studentske liste – Vučićevih pomenutih 868,5 minuta i SNS-ovih 106,5, naspram 24,5 minuta koje je pripalo studentima.
Foto: Fonet / RTSStudio RTS-a
Kako navodi BIRODI, podaci su mereni na osnovu vremena vidljivosti, a ne kvaliteta, tonaliteta ili sadržaja izveštavanja, zbog čega se iz minutaže ne može automatski zaključiti da je svako pojavljivanje predstavljalo političku promociju.
„Pluralizma ima u naznakama, kada se analiziraju pojedinačne emisije u informativnim programima. Vi onda možete da kažete da, u pojedinim emisijama, postoje dve ili tri strane i da je dat ravnopravan odnos određenim političkim učesnicima. Ali kada gledate program u globalu i kada se analizira celokupan informativni program televizija sa nacionalnim pokrivanjem, jasno je da je celu deceniju dominantan jedan politički akter”, zaključuje Krstić.
Selektivna informisanost
Pre samo dva dana (30. septembra), BIRODI je pozvao Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da utvrdi okolnosti pod kojima je 20 televizija istovremeno prenosilo govor Vučića na predizbornom skupu u Jagodini, te da ispita da li je time ugrožen medijski i politički pluralizam.
Televizija ima pravo da prenese politički govor, to nije sporno. BIRODI pita da li je sistematsko distribuiranje istog političkog sadržaja, uz odustvo suprotnih stavova, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i dovoljno za građane da naprave informisanu odluku na vanrednim parlamentarnim izborima 25 oktobra.
Foto: VremeBIRODI pozvao Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da reaguje
Profesorka Krstić kaže da su građani u Srbiji „selektivno informisani”.
„Znamo da se najveći broj političkih informacija crpi sa televizije kao najdominantnijeg medija za stariju grupu stanovništva, a mladi se uglavnom informišu putem društvenih mreža. Na televizijama, koje imaju obavezu da ravnomerno, ravnopravno i pluralistički prenose sve ono što se dešava i da daju prostor svim političkim akterima, dešava se da mnoge odlučuju da neke teme namerno skrajnu, da o nekim temama nikad ne izveštavaju, da neke teme prećute, a da nauštrb toga iznesu druge stvari u fokus”, objašnjava Krstić.
Iz Biroa podsećaju da Zakon o elektronskim medijima među načelima uređivanja oblasti medijskih usluga navodi afirmaciju i zaštitu slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma i propisuje da pružalac medijske usluge treba da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, kao i raznovrsnost sadržaja.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija.Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Informer je objavio da Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, poseduje kuću u Hrvatskoj, ali podaci hrvatskog katastra pokazuju druge vlasnike te nekretnine
Za Novi optimizam, 5. oktobar je najveći datum moderne istorije Srbije, datum najvažnije društvene i političke promene u savremenoj Srbiji i simbol građanske hrabrosti
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
