Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
U porodilištu KBC „Zvezdara” preminula je pacijentkinja nakon porođaja, dok je beba preživela i stabilnog je stanja, saopštila je bolnica 13. novembra.
Prema dosadašnjim informacijama koje navodi KBC „Zvezdara”, kod pacijentkinje je došlo do teške postporođajne komplikacije, praćene obilnim krvarenjem i razvojem diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK). Bolnica ovo stanje opisuje kao jedno od najtežih i potencijalno životno ugrožavajućih u akušerstvu.
Prevremeno rođeno dete smešteno je u jedinicu intenzivne nege neonatologije, gde je, kako se navodi, stabilnog opšteg stanja i ostaje na daljem lečenju i posmatranju.
Rukovodstvo bolnice formiralo je komisiju za vanrednu unutrašnju stručnu proveru kvaliteta stručnog rada. Njen zadatak je, prema saopštenju, da detaljno, objektivno i nepristrasno analizira celokupno lečenje, preduzete dijagnostičke i terapijske postupke i organizaciju zbrinjavanja pacijentkinje. Uprava je o svim okolnostima slučaja obavestila Zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja, a inspekcijski nadzor je u toku.
Praksa da bolnice javno saopštavaju ovakve informacije u Srbiji je nova i verovatno je posledica nedavnih događaja u vezi sa smrću novorođenčeta u Opštoj bolnici u Novom Pazaru.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, odnos maternalne smrtnosti, odnosno broj umrlih trudnica, porodilja i majki do 42 dana nakon porođaja na 100.000 živorođene dece, u 2025. iznosio je 11,8. U 2024. bio je 16,4 (zvanična baza navodi revidirane, odnosno privremene podatke), u 2023. godini 9,8, a u 2022. godini 11,2. Najviša vrednost u poslednjih pet godina zabeležena je 2021, kada je stopa skočila na 22,5, što se, između ostalog, povezuje sa komplikacijama tokom pandemije kovida 19.
Smrtnost odojčadi u 2024. iznosila je 4,6 na 1.000 živorođenih: od 60.845 živorođene dece, u prvoj godini života umrlo je njih 281. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, oko dve trećine tih smrti odnosi se na novorođenčad u prvih 28 dana života.
Kada postoji sumnja da je do smrti ili teškog oštećenja zdravlja na porođaju došlo zbog propusta, odgovornost se utvrđuje kroz dva odvojena postupka. Krivični postupak vodi se protiv lekara, za nesavesno pružanje lekarske pomoći iz člana 251. Krivičnog zakonika. Mora se dokazati da je lekar očigledno nesavesno postupao i da je upravo taj propust doveo do smrti. Kazne najčešće obuhvataju zatvor i zabranu vršenja lekarskog poziva.
Primer je slučaj reprezentativke Srbije u streljaštvu Bobane Momčilović Veličković, preminule u junu 2020, tri nedelje posle porođaja. Zaječarski ginekolog Zoran Roško osuđen je u januaru 2025. na četiri godine zatvora i pet godina zabrane rada, a Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu u julu iste godine. Sud je utvrdio da je porodilja posle carskog reza i dva eklamptična napada ostavljena na ginekologiji umesto da bude hitno prebačena na intenzivnu negu. Ipak, prema poslednjim izveštajima iz jula 2026, Roško nije počeo da izdržava kaznu, jer mu je Osnovni sud u Zaječaru zbog zdravstvenih problema odložio izvršenje za dva meseca.
Tužba za naknadu materijalne i nematerijalne štete podnosi se protiv zdravstvene ustanove. Prema praksi Vrhovnog suda, bolnica odgovara za stručnu grešku zaposlenih i kada propust nije dovoljan za krivičnu osudu, ali je prouzrokovao štetu. Formulari kojima se pojedina porodilišta pre porođaja navodno unapred oslobađaju odgovornosti, prema rečima pravnih stručnjaka, pravno su ništavni.
Pravnosnažne osuđujuće presude protiv lekara u ovakvim slučajevima izuzetno su retke. Pored zaječarske, jedna od njih stigla je od Apelacionog suda u Nišu, koji je nakon sedmogodišnjeg postupka lekara aleksinačke bolnice osudio na zatvor i dvogodišnju zabranu bavljenja delatnošću zbog smrti novorođenčeta.
Više slučajeva još je u fazi istrage ili prvostepenog suđenja: krivični postupak protiv ginekologa Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici zbog smrti bebe i optužbi za akušersko nasilje, nalog Višeg javnog tužilaštva za krivično gonjenje lekara u Vranju zbog smrti porodilje iz okoline Preševa i provere tužilaštva povodom smrti novorođenčeta u novopazarskoj bolnici. U svim slučajevima važi pretpostavka nevinosti.
Najveća prepreka je dokazivanje uzročne veze. Naglo pogoršanje stanja u akušerstvu često se tumači kao nepredvidiva komplikacija, a sudskomedicinska veštačenja neretko ne mogu sa sigurnošću da potvrde da je smrt posledica greške lekara. Ishod zato u najvećoj meri zavisi od nalaza sudskomedicinskih odbora medicinskih fakulteta. Krivični postupci traju po sedam do deset godina, dok rok za parničnu tužbu ističe tri godine od saznanja za štetu, a najkasnije pet godina od događaja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
Pre konstitutivne sednice novog saziva održane su konsultacije predstavnika svih lista koje su ušle u Skupštinu. Studentski pokret unapred je poručio da te razgovore neće pretvarati u političke dogovore.
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić tvrdi za Danas da ga prate već godinu i po dana i da sumnja da se uređaji za prisluškivanje nalaze u njegovoj kancelariji u Rektoratu, na fakultetu, u automobilu i kući
Nakon izbornog poraza, Vučić se sve češće obraća pristalicama putem TikToka, Instagrama i Jutjuba, gde njegove objave beleže stotine hiljada pregleda
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
