Društvenim mrežama kružila je slika dokumenta iz porodilišta KBC Zvezdara koji se daje trudnicama pre porođaja. Sporni dokument unapred oslobađa medicinski tim i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti ukoliko dođe do komplikacija prilikom porođaja.
Prema ovom dokumentu, trudnica „prihvata sve uslove, mere i hirurške metode vezane za neočekivana stanja i moguće komplikacije na porođaju“.
„Sporazumeli smo se da oslobađamo obaveza, zahteva za odštetom ili bilo koje odgovornosti od bilo koje štetne posledice koja može da iskrsne iz planirane procedure, uključujući komplikacije vezane za porođaj, postporođajni period, kao i komplikacije vezane za buduću trudnoću i porođaj. Oslobađamo bolnicu, kao i stručni tim od svake odgovornosti u vezi sa kasnijim nesporazmima i sporovima koji mogu iskrsnuti između pacijentkinje i supruga/partnera“, piše u dokumetu koji je kasnije FoNet dobio na uvid.
Ovaj dokument ostavlja prostor i za nekažnjivost akušerskog nasilja, sa kojim se mnoge žene u Srbiji susreću, a takođe je i protivzakonit.
Prema Članu 31 Zakona o pravima pacijenata, pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Pravo na naknadu štete ne može se unapred isključiti ili ograničiti.
Šta kaže zakon
Advokatkinja i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović kaže za „Vreme“ da je pravno potpuno neprihvatljivo da se pacijentkinja odriče pokretanja postupaka za naknadu štete.
„Prema tekstu pristanka to bi značilo da ako bi zdravstveni radnik uradio hirurški zahvat jednoj pacijentkinji, a trebalo je drugoj, nijedna ne bi imala pravo na naknadu štete”, objašnjava Mijatović.
Ona dodaje da je pristanak pacijentkinje jedno od najvažnijih prava jer ona mora da odluči o svom životu i zdravlju.
„Pristanak mora biti informisan što znači da svaka pacijentkinja mora da razume sve što je napisano i što bi trebalo da potpiše. Tekst pristanka mora se pacijentkinji predati blagovremeno da može da ga pročita bez pritiska”, kaže Mijatović.
Zakon o pravima pacijenata definiše prava pacijentkinja na pristanak na lečenje i sve vrste medicinskih tretmana.
“Dakle, davanje informisanog pristanaka ne sme biti samo formalnost i davanje pristanka ne oslobađa zdravstvene radnike i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti”, tvrdi Mijatović.
Sagovornica „Vremena” dodaje da pristanak formulisan u dokumentu koji je dospeo u javnostimože da se smatra pretnjom i zastrašivanjem jer nas sadržina pristanka upozorava da nemamo pravo na zaštitu, a da zdravstveni radnici mogu da urade sve što oni žele.
„Međutim, prema pravima pacijenata ovakav pristanak je potpuno neprihvatljiv jer ne sadrži nijedan podatak o tome zašto bi se konkretnoj ženi primenili neki od medicinskih tretmana. Informisani pristanak ne može biti isti za svaku pacijentkinju jer ne postoji ni medicinski, a ni pravni osnov da se za svaku ženu primeni, na primer, indukcija”, kaže Mijatović i naglašava da je posebno neprihvatljivo da pacijentkinja garantuje za svog partnera/supruga da je on saglasan sa svim što ona potpiše, a da on ne zna šta znače određene procedure.
Problem akušerskog nasilja uvek aktuelna tema
Akušersko nasilje je kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz oblasti zdravstvene zaštite, a brojna istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da su žene izložene zlostavljanju i nehumanom i degradirajućem postupanju u svim sferama tokom zaštite svog reproduktivnog zdravlja, navodi se u izveštaju „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“.
„Akušersko nasilje uvek počinje verbalnim zlostavljanjem, a može se završiti fizičkim nasiljem s fatalnim ishodom“, piše u istom izveštaju.
Istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73 odsto žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74 odsto nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96 odsto žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.
Dve trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja.
Iz Centra za mame podsećaju na to da svaka deseta žena posle iskustva u porodilištu ne želi više ikada da rodi.
