Verdis je jedna od tri „države“ na Dunavu, između Srbije i Hrvatske. Njen predsednik Danijel Džekson živi u „egzilu“ u Novom Sadu i za „Vreme“ kaže da mu je jedini posao da bude – predsednik
Kada je autor ovih redova u nekom tekstu pomenuo Gaplu, samoproglašenu državicu na hrvatskoj obali Dunava, na Tviteru ga je zatekla poruka sa zvaničnog naloga države Verdis. „Zaboravio si na nas“, pisalo je tu. A oni, Verdis, imaju čak i predstavništvo u Novom Sadu.
Tako smo stigli do intervjua sa predsednikom države. Danijel Džekson (21), rođen u Australiji, rastao u Velikoj Britaniji, nastanjen u Novom Sadu, vedar je mladić prijatnog glasa. I ne da se uhvatiti na krivoj nozi.
Prvo ga pitamo šta stvarno radi u Novom Sadu. „Radim samo kao predsednik Verdisa, to je puno radno vreme, imam platu i sve. Imam dozvolu boravka u Srbiji.“
Najtačnije je reći da je Verdis ideja, avantura, utopija. Ali, može da liči na piramidalnu šemu ili Jezdu i Dafinu.
Recimo, e-boravak košta 30 evra godišnje, a boravak sa perspektivom da se postane državljanin dvostruko više. Navodno se preko pet hiljada ljudi prijavilo. Štampaju pasoše i lične karte koji nisu više od suvenira.
„Jasno ljudima kažemo da Verdis tek radi na međunarodnom priznanju i da je investicija rizična, a pasoš trenutno ne vredi mnogo“, priča predsednik Džekson. „Možda ljudi vide da će pasoš biti vredan, drugi žele da počnu život ispočetka ili budu deo istorije.“
Nije lako postati državljanin, tvrdi Džekson. Kaže, njihova zemlja je malena poput Vatikana pa treba pažljivo birati ko će tamo živeti jednog dana.
Nova zemlja, baš kao još dve, Liberland i Gapla, počiva na sporu Hrvatske i Srbije. Dunav je meandrirao u srpsku korist, te Srbija vidi sredinu reke kao granicu. Hrvatska se poziva na katastarske opštine iz vremena pre Jugoslavije.
Dok Hrvatska traži komade Vojvodine, postoji nekoliko džepova sa hrvatske strane – uglavnom šikara – koje bi ustupila Srbiji. Njih su za svoju teritoriju proglasili avanturisti jer, zbilja, zvanično te komade zemlje neće ni Zagreb ni Beograd.
Da bi neka tvorevina bila država, ona ne mora biti međunarodno priznata. Ali, mora da ima stanovništvo, teritoriju i monopol sile na toj teritoriji. Pomenute mikro-države u teoriji imaju „stanovništvo“ u rasejanju, ali drugo nemaju.
U oktobru 2023. je Džekson sa saborcima pokušao da nastani zemlju. Hrvatska policija ih je pohapsila i deportovala. Nekoliko njih ima trajnu zabranu ulaska. Kad ih vidi na Dunavu, rečna policija ih potera.
Dakle, prvi rat Verdis je izgubio bez ispaljenog metka. „Naselje koje smo počeli da gradimo platili smo sopstvenim sredstvima. Uništenje me je oteralo u dugove pa sam radio svakodnevni posao za kompaniju za osiguranja kao i na razvoju video-igara u Velikoj Britaniji“, kaže Džekson.
To je bila nesreća, ali u njoj ima i sreće: „Tek kada su nam uništili nasilje, dobili smo medijsku pažnju i tako smo stali na svoje noge. Radimo dalje, samo iz egzila.“
Veruje da će jednog dana nastaniti šipražje na Dunavu. Za razliku od Liberlanda, neće da prave poreski raj niti kripto-državu, nego klasičnu, solidarnu, u miru sa susedima.
Sada se bave humanitarnim radom. Nosili su civilnu pomoć u Ukrajinu i neke afričke zemlje. Išli do Ujedinjenih nacija. Rade na „međunarodnom priznanju“.
U veliku politiku se ne petljaju. Provokatorski pitam da li priznaju nezavisnost Kosova. „Nemamo poziciju o tome i nećemo je imati dok se Beograd i Priština ne dogovore. Nisu to naša posla“, kaže Džekson, koji se sa idejom Verdisa zarazio još kao 15-godišnjak.
U Novom Sadu mu je lepo. Poneko ga na ulici prepozna sa društvenih mreža i oslovi sa „gospodine predsedniče“. Zna da je to šala, dobronamerna.
Isto ga je jednom nazvao policajac na pasoškoj kontroli u Surčinu. Da li je probao da mu pokaže pasoš Verdisa? „Nema poente dok nas Srbija ne prizna“, kaže Džekson. I šala ima granice.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Sa povratkom đaka u školske klupe i završetkom letnjih odmora, saobraćaj u Srbiji ponovo postaje intenzivniji. Najveći oprez potreban je u zonama škola, dok se vozačima na glavnim putnim pravcima savetuje strpljenje zbog mogućih gužvi i dužeg vremena putovanja
Kao moguće rešenje Evropska komisija vidi bilateralne dogovore između zemalja Zapadnog Balkana i pojedinačnih članica EU
„U izveštajima o smrti Ratka Mladića nije dovoljno navesti samo da je bio general i komandant Vojske Republike Srpske. Odgovorno i profesionalno novinarstvo podrazumeva i navođenje pravosnažne presude, sudski utvrđenih činjenica, počinjenih zločina i žrtava“, ističe NUNS
„Danas stigma prosvetnih radnika dolazi više od Ministarstva prosvete i od strane vlasti“, kaže predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević, navodeći da se nastavnici sada predstavljaju kao oni koji „podržavaju anarhiju u školama“ i žele „leba bez motike“
Posle prvog kruga glasanja kao najozbiljniji kandidati izdvojili su se Garić i Valić Nedeljković, koji su dobili po četiri glasa. O izboru se glasalo u dva kruga, ali rezultat nije promenjen, pa je Savet REM-a i dalje bez predsednika
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
