Nemački radikalni desničari su po anketama na koračić od toga da u nedelju dobiju svog prvog pokrajinskog premijera
Nemačka politička scena je u vanrednom stanju pred pokrajinske izbore u Saksoniji-Anhalt u nedelju (6. septembar).
Poslednje tri ankete vide desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) na 40 do 43 odsto glasova u ovoj pokrajini na istoku zemlje. Ako se slože kockice, takav rezultat može biti dovoljan za apsolutnu većinu, s obzirom da sve ostale partije odbijaju saradnju sa AfD.
Ako se to desi, Ulrih Zigmund (35) bi postao prvi pokrajinski premijer sa partijskom knjižicom AfD i prvi posleratni „desnije“ od konzervativnih Demohrišćana.
Prema istim anketama, Demohrišćani kancelara Fridriha Merca, koji su trenutno na vlasti u pokrajini, mogu da računaju sa 22 do 23 odsto. Njihovi manji partneri u vlasti, Socijaldemokrate, sa svega 7 do 9 odsto.
U pokrajinski parlament sigurno će ući Levica (11-13%), dok se na ivici cenzusa ljuljaju Zeleni (5-6%), možda i Savez Sare Vagenkneht (3-4%). Upravo će od rezultata malih zavisiti raspodela mandata.
Drugo pitanje je da li će Demohrišćani, u slučaju da matematika to omogući, progutati žabu koju su sebi nametnuli i ipak sarađivati sa Levicom. Do sada je partijska doktrina bila da se ne sarađuje ni sa „ekstremnom“ levicom ni sa desnicom.
Zigmund je za slučaj pobede najavio ozbiljno tumbanje pokrajine, onde gde ona ima nadležnosti. Glavna tema AfD je protivljenje migraciji i najava deportacija na velika vrata.
Deo partije koketira sa idejom „remigracije“ koju desničarski ideolozi definišu i kao oduzimanje državljanstva i proterivanje svih koji nisu „pravi“ Nemci. Drugi pak tvrde da je to samo borba protiv „ilegalne migracije“.
Iako Saksonija-Anhalt broji svega oko dva miliona stanovnika, smatra se da bi mogla biti putokaz za dalji razvoj.
Dve sedmice potom glasaće se u pokrajinama Meklenburg-Prednja Pomeranija i u glavnom gradu Berlinu, ali tamo AfD nema šansi da uzme apsolutnu vlast.
Pokrajinski ogranak stranke u Saksoniji-Anhalt i na još nekim mestima je zvanično klasifikovan kao „ekstremistički“ što znači da može biti na meti mera Službe za zaštitu ustavnog poretka. Cela stranka se za sada vodi kao slučaj pod sumnjom.
Sve je više glasova koji traže pokretanje postupka za zabranu stranke. Iako se postupak pokreće politički – kroz Vladu ili parlament – konačnu reč mora da kaže Ustavni sud, a to bi potrajalo.
Pravnici upozoravaju da nemački Ustav postavlja visoke prepreke za zabranu stranaka, a drugi da je AfD prevelika da bi bila zabranjena.
Iako bitno jača na istoku Nemačke, AfD već mesecima vodi i u saveznim anketama. Trenutno je na 27 do 29 odsto podrške.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Rusija bi u narednim mesecima mogla da pojača hibridne napade protiv država članica NATO-a, uključujući sabotaže i sajber-napade, ocenila je danska vojna obaveštajna služba. Danske vlasti upozoravaju da bi budući napadi mogli da imaju ozbiljnije posledice nego ranij
Šta nemački mediji pišu o mogućnosti uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u šengenski prostor
Nastojanja Barselone prepoznao je i žiri prestižne nagrade Earthshot, koju su 2020. pokrenuli princ Vilijam i čuveni prirodnjak Dejvid Atenboro. Grad je nedavno odabran među tri finalista u kategoriji „obnova okeana”
Savezni sudija Timoti Keli je utvrdio da je oduzimanje novinarskih akreditacija izvršeno bez sprovođenja „ustavno adekvatnog postupka”. Predsedniku SAD Donaldu Tramu je naređeno da u Belu kuću ponovo pusti novinare CNN-a, MSNBC-a i Politika kojima je prethodno zabranio pristup
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
