Za „stare partije“, kako u Alternativi za Nemačku (AfD) vole da zovu sve osim sebe, bio je to fijasko sa najavom.
Na kraju je AfD, radikalna desnica, osvojila čak 43,8 odsto glasova u malenoj pokrajini Saksonija-Anhalt na istoku Nemačke, no ipak propustila apsolutnu većinu.
Još treba da se ozvaniči rezultat, ali AfD će izgleda zauzeti 39 stolica u pokrajinskom parlamentu i tako ostati kratka za svega tri mandata.
Razlog tome je što je ispod cenzusa ostalo manje glasova nego što se mislilo i što je Savez Sare Vagenkneht (BSW), još jedna „nova partija“, uspeo da uđe u parlament sa 5,3 odsto.
A možda i da se ponove izbori…
Upravo će BSW sa pet mandata moći da bude jezičak na vagi, ako bude hteo. Osnivačica stranke Sara Vagenkneht, ranije najpopularnije lice Levice, koketirala je sa mogućom koalicijom sa AfD, ali njeni ljudi na lokalu nisu za to.
Zalažu se za vladanje sa „promenljivim većinama“, to jest bez klasične vladajuće koalicije i predlažu AfD-u da nađe nestranačkog kandidata za premijera.
Ta se solucija ne sviđa Urlihu Zigmundu (35), koji je nosio desničarsku listu u pokrajini i ostvario istorijski rezultat. On je već u igru uveo nove izbore: „Onda ćemo osvojiti 50 ili 55 odsto“, rekao je lakonski tokom slavlja posle glasanja.
Fijasko za Merca
To da bi svako ponavljanje izbora išlo naruku AfD-u znaju i u „starim partijama“. Demohrišćani kancelara Fridriha Merca doživeli su fijasko sa svega 17,2 posto, parirajući AfD-u jedino u grupi birača starijih od 70 godina.
Njihovi koalicioni partneri iz Berlina, Socijaldemokrate, uzeli su 9,3 odsto, dok je Levica pala na istorijski niskih 8,6 iako je tradicionalno bila jača u ovoj pokrajini koja je nekad bila deo DDR-a. Jedino su Zeleni znatnije poboljšali skor na 8,9 odsto.
Liberali, koji su do sada bili u vladajućoj koaliciji u pokrajini, otpali su iz igre sa samo 2,6 odsto.
Aktuelni pokrajinski premijer Sven Šulce (CDU) govorio je o teškom porazu. On je čak i lično izgubio trku za direktan poslanički mandat u glavnom gradu pokrajine Magdeburgu. Pitanje je hoće li uopšte ostati u igri za novi mandat na čelu Saksonije-Anhalt.
Kao što je i pitanje kako doći do nove koalicije. Jer, Demohrišćani, Socijaldemokrate, Zeleni i Levica na gomili imaju 39 mandata, isto koliko AfD sama. Uz to, Demohrišćani su do sada odbacivali saradnju sa Levicom.
Zigmund (AfD) nabacio je mogućnost da bude preletača ka njegovoj stranci. „Da li ima pojedinih poslanika koji će to ipak omogućiti?“, zapitao se on, govoreći o većini za AfD.
Veselo i blisko
U svakom slučaju, biće ovo buran ponedeljak i u Berlinu jer se jačanje AfD mahom pripisuje nezadovoljstvu Saveznom Vladom na čelu sa Mercom, koji je najmanje popularni kancelar otkako se to meri u anketama.
AfD je trijumfovala na temama protivljenja migraciji i obećanjima da će okrenuti pokrajinu naglavačke. Ili, kako Zigmund kaže, „vratiti je na noge“.
To se pre svega može zahvaliti mobilizaciji ljudi koji nisu glasali na prošlim izborima, famoznim apstinentima. Ovog puta je izlaznost bila istorijski visoka, 77,6 odsto nasuprot svega 60 odsto na prošlim izborima.
Magazin Ciceron komentariše da je Zigmund uspeo jer je batalio „kulturni pesimizam“ koji inače gaji AfD i vodio „veselu kampanju sa perfektnom koreografijom i blisko narodu“.
„Što se više AfD tretirala kao šugavac sa kojim je najbolje ne upuštati se ni u šta, to je više stranka osvajala srca. To se odavno moglo pretpostaviti i to je verovatno razlog visoke izlaznosti“, piše magazin.
Zigmund je nasmejano lice AfD-a i izbegava imidž tvrdog desničara mada je takvima okružen. Nekada mu fanovi skandiraju ime „Zig-Mund“, u ritnu nacističkog „zig hajl“, ali on se pravi da to ne čuje ili da nije tako strašno.
Zabrana AfD?
Izvesno je da će se narednih dana pojačati i druga debata, ona o mogućoj zabrani AfD, stranke čiji su ogranci u Saksoniji-Anhalt i drugde pod prismotrom službi jer se vode kao „desno-ekstremni“.
U nedelju posle izbora je u više gradova, poput Frankfurta, došlo do okupljanja hiljada ljudi koji traže zabranu stranke. Taj postupak mogu politički da pokrenu samo Savezna vlada, Bundestag ili veće pokrajina Bundesrat, no onda konačnu reč – posle ko zna koliko godina procesa – daje Ustavni sud.
U Nemačkoj, zbog iskustva sa nacizmom, uopšte nije lako zabraniti jednu partiju, ukazuju pravnici. Tako bi i ta akcija, ako se na nju usudi, mogla da bude vetar u leđa za AfD.
No pre svega toga, i verovatno pre nego što se odluči šta će biti u Magdeburgu, već 20. septembra su izbori u Berlinu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. U ovoj potonjoj AfD će možda biti najjača sa oko 35 odsto glasova, mada ipak daleko od apsolutne vlasti
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
