Zašto Rusija u bitku šalje mrtve prinčeve i svetitelje

Dok se ruske trupe na linijama fronta u istočnoj Ukrajini utvrđuju za još jednu zimu, dobijaju neobičan vid podrške: posmrtne ostatke kneza-ratnika koji se borio za Moskvu pre više od šest vekova.

Deo posmrtnih ostataka Dmitrija Donskog – kneza slavljenog u Rusiji zbog pobede u Kulikovskoj bici 1380. godine – poslat je na front početkom septembra i sada obilazi vojne baze u delovima Ukrajine pod ruskom okupacijom, piše CNN.

Vojno odeljenje Moskovske patrijaršije, crkvene uprave Ruske pravoslavne crkve, saopštilo je da će taj „vojskovođa-svetitelj” nevidljivo stajati „rame uz rame” sa ruskim vojnicima. Crkva je dodala da je relikvija – deo njegove desne šake – upravo ona ruka kojom je zamahnuo mačem na Kulikovom polju.

Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije; to uključuje i pozivanje na versku simboliku kako bi svoju stvar predstavila kao „pravednu” i božanski blagoslovenu. Kao rezultat toga, odnos između Kremlja i Ruske pravoslavne crkve postao je bliži nego ikada.

„Crkva se praktično stopila sa državom, do te mere da se više ne mogu razlikovati”, rekao je Sergej Čapnjin, stručnjak za verska pitanja i direktor komunikacija u Centru za pravoslavne studije Univerziteta Fordam.

„Po mom mišljenju, dostignut je maksimum te bliskosti.”

Sveti pojas Presvete Bogorodice među Srbima: Čudo u Hramu Svetog Save

„Mobilišući mit”

Slanje svetih relikvija trupama dugogodišnja je praksa u pravoslavnom hrišćanstvu.

„Taj spoj svetog i materijalnog privlači pažnju”, rekao je Čapnjin, koji je nekada radio u izdavačkoj kući Moskovske patrijaršije. „Naravno, propaganda to koristi.”

Ostaci Donskog takođe nose savremenu poruku, kažu stručnjaci.

„On sam nije bio agresor, već branilac otadžbine”, rekao je ovaj stručnjak za CNN. Sa stanovišta vlade, „veoma je važno pokazati da Rusija nije agresor, da mi branimo svoju teritoriju”.

Čapnjin je to nazvao „mobilišućim mitom”.

„Ovi mitovi, koji povezuju različita vremena i epohe, mogu veoma snažno delovati na svest masa”, rekao je on, dodajući da se mošti predstavljaju kao „magični artefakt”.

Foto: Foto: AP photo/Alexander Zemlianichenko

Mitropolit Vladimir, pravoslavni poglavar u Donjecku i Marijupolju koga je postavila Rusija, rekao je da će mošti pomoći vojnicima i civilima da „mobilišu svoju duhovnu i fizičku snagu” i „trijumfuju nad neprijateljem”.

Donskoj nije prvi svetitelj-ratnik koga Rusija priziva tokom rata u Ukrajini. Mošti kneza Aleksandra Nevskog, još jednog srednjovekovnog vladara koji je postao simbol ruske vojne slave, takođe su ranije ove godine nošene među trupe.

Trenutak kada su ostaci Donskog poslati na bojište takođe je bio pogodan. Ostaci kneza otkriveni su tokom restauratorskih radova u Sabornoj crkvi Svetog arhangela u Kremlju u avgustu, nekoliko nedelja nakon nepotvrđenih izveštaja da su mošti Nevskog izgubljene.

Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je pronalazak ostataka – čija je lokacija bila poznata još od vremena njihovog prvobitnog sahranjivanja – „apsolutno jedinstvenim” i „čudesnim otkrićem”. Patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve blizak Kremlju, opisao je to kao „poseban znak Božjeg promisla”.

Let Vučića i Porfirija na Bogorodičinom čudesnom pojasu

Međutim, za oca Aleksandra Zanemoneca – pravoslavnog sveštenika i istoričara rođenog u Moskvi, koji je godinama živeo u inostranstvu pre nego što je trajno napustio Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu – to otkriće „nema nikakve veze sa hrišćanstvom”.

„To je nesumnjivo zloupotreba hrišćanstva i crkve u ’patriotske’ svrhe.” U crkvi koja ima relativno malo aktivnih vernika, ali uživa snažnu podršku države, interesi su često usklađeni sa državnim, rekao je on, nazivajući upotrebu tih posmrtnih ostataka „ciničnom kalkulacijom”.