U mnogim gradovima Nemačke u petak su održani protesti hiljada učenika protiv mogućeg uvođenja obaveznog vojnog roka. Organizatori iz saveza „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ pozvali su na demonstracije širom Nemačke i poručili:
„Ne želimo da budemo primorani na vojnu obavezu i ne želimo da idemo u rat. Nastavićemo borbu protiv vojne obaveze i militarizacije.“ Na sajtu incijatvie piše: „Bogati hoće rat, omladina hoće budućnost“.
Pod sloganom „Ne vojnoj obavezi, civilnoj službi i ratu“, aktuelni školski štrajk bio je usmeren je protiv spekulacija o mogućem uvođenju civilne službe, kao i protiv vojne vežbe Bundesvera „Red Storm Charlie“, koja se u Hamburgu održava od četvrtka do subote, 26. septembra, piše DW.
Organizatori su saopštili da je na ulice izašlo više od 45.000 učenika u oko 100 gradova širom zemlje.
Policija je objavila podatke samo za pojedine demonstracije: u berlinskoj četvrti Veding demonstriralo je 2.400 ljudi; u Frankfurtu ih je bilo 180, u Štutgartu 200, u Nirnbergu 400, a u Minhenu 700. U Hamburgu se nekoliko stotina ljudi okupilo u blizini Glavne železničke stanice.
Mladi smatraju da se sprema obavezni vojni rok
Prema navodima organizatora, Ministarstvo odbrane je 18. septembra potvrdilo da se od jula sprovode prvi lekarski i regrutni pregledi osamnaestogodišnjih muškaraca.
„Među njima je i više od 1.000 onih koji su u upitniku Bundesvera naveli nulu od deset poena kada je reč o interesovanju za vojnu službu“, kritikuju organizatori.
„Najpre upitnici, sada i najavljene prisilne regrutacije, koje zapravo nisu trebalo da počnu pre jula 2027. Savezna vlada ozbiljno namerava da postepeno uvede vojnu obavezu. Odgovori na upitnike pokazuju da mladi ne žele u Bundesver“, rekao je za nemačku novinsku agenciju DPA portparol inicijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ Bela Brajtner.
Učenici koji su učestvovali u akciji izrazili su zabrinutost. Smatraju da ulaganja u Bundesver oduzimaju novac tamo gde je on zaista potreban: u obrazovanju i socijalnoj oblasti.
„Posebno nas, naravno, brine to što će nam najmanje pola godine biti oduzeto kako bi nas učili kako da pucamo na ljude i kako da, ako zatreba, ubijamo ljude. Treba da budemo osposobljeni da služimo interesima koji nisu naši“, rekao je u Hamburgu šesnaestogodišnji Elijas.
Pokret „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ protivi se, prema rečima organizatora, svakom koraku ka ponovnom uvođenju vojne obaveze i drugih oblika prinudnog služenja. Zahteva se povlačenje Zakona o modernizaciji vojne službe i hitna obustava regrutnih pregleda.
Zakon stupio na snagu u januaru
Zakon o novoj vojnoj službi u Nemačkoj stupio je na snagu u januaru 2026. Njegova srž je obavezan lekarski pregled i popunjavanje upitnika za muškarce rođene 2008. godine i kasnije. Na taj način se regrutuju dobrovoljci.
Ukoliko se zacrtani ciljevi ne ostvare, Bundestag može doneti odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka.
Cilj novog Zakona o vojnoj službi jeste da se broj aktivnih vojnika i vojnikinja Bundesvera do 2035. godine poveća na nivo između 255.000 i 270.000.
Ove godine Bundesver je ostvario svoj cilj o minimalnom broju osoblja od 186.000 vojnika. Na dan 31. jula u trupama je bilo oko 186.700 muškaraca i žena, saopštilo je Ministarstvo odbrane u avgustu. To je najveći broj vojnika u poslednjih 13 godina.
Bundestag je obavezno služenje vojnog roka suspendovao 2011. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
