Zašto je kod Er Srbije (i drugih) karta za psa od pet kilograma skuplja nego za čoveka od 95 kilograma i da li je uopšte pametno voditi psa u avion
Nalu je uvek tu, takva je stvar! Ukućanke su po svaku cenu htele psa, ali je on završio u trajnoj simbiozi sa ovim ukućaninom, kako to obično i biva. Zato je Nalu česti letač jer sa mnom je skoro uvek kad ulazim u avion.
Ovih dana sam bukirao više povratnih letova Diseldorf-Beograd preko Er Srbije i silno se naljutio. Prosečna cena klot karte za mene je ispala 134 evra u oba smera, što je zapravo jeftino. Ali, „karta“ za Nalua je fiksno 70 evra u jednom pravcu, dakle 140 tamo i ovamo.
Dakle, prevoz bišona od pet kilograma koji uopšte nema svoje sedište skuplji je od prevoza mrcine od 95 kilograma. Cena za psa je u godinu dana dvaput podizana, sa 55 na 65, pa sada na 70 evra.
Kakva emotivna ucena! Zašto toliko naplaćuju? Čime pravdaju taj rast cene? Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanja Međuvremena.
Slične su cene i druge. Kod Jurovingsa je recimo 60 evra u jednom smeru. Kod većih kompanija za prekookeanske letove može biti znatno više. Neke niskotarifne, poput VizEra i Rajan Era, uopšte ne prevoze pse osim ako su vodiči za slabovide i slepe osobe.
Foto: N. R.Nalu od pet kilograma skuplji od putnika od 95
Logika je zarada i to je sve
Petar Vojinović, glavni urednik vazduhoplovnog portala TangoSix, kaže da je logika kompanija da osnovna karta bude što jeftinija, a da onda naplate što više dodatnih usluga poput prtljaga. Cena tih usluga uopšte nema veze sa stvarnim troškom pružanja usluge, već samo sa tim koliko su ljudi spremni da plate.
No, sa prtljagom čovek može i da se stisne pa da ponese manje. „Kod ljubimca je situacija potpuno drugačija jer nema fleksibilnosti, pas se smatra bliskim članom porodice pa je spremnost putnika da plate mnogo veća nego za neku drugu uslugu“, kaže Vojinović za naš njuzleter Međuvreme i dodaje:
„U prevodu, što je usluga emotivno važnija i što ima manje alternativa i fleksibilnosti, to kompanija ima veću mogućnost da je naplati. Možemo da se ne složimo, da smatramo to eksploatacijom tog stanja, ali to rade zaista sve avio-kompanije.“
Ljude nervira, primećuje on, ne samo što je prevoz voljenog bića tako skup, nego što avio-kompanija oko njega nema nikakvog posla osim da gvirne u pasoš to jest spisak vakcina.
Gde uopšte turiti psa?
Pas ili mačka sa torbom smeju težiti najviše osam kilograma. Torba mora biti meka i dovoljno prostrana, dimenzije su najmanje 40x30x24 santimetra. Jer, traži se da životinja može „uspravno stajati“ u torbi, a da istovremeno torba bude visoka oko 24 santimetra – u to eventualno može da se uklopi čivava.
Predviđeno je da vlasnik dobije mesto do prozora, a tu već nemoguću torbu ugura pod sedište ispred sebe – što je isto fizički nemoguće. Tako ispada da putnik nema mesta za sopstvene noge.
Sreća u nesreći – Nalu letove podnosi sasvim rutinski, spava i ne čuje se. I inače taj pas je iskusni spavač, bez obzira na pozu, okolnosti i nivo buke uzeće svojih 18 sati dremke dnevno.
To nije uvek slučaj, kaže veterinar Rodoljub Ćirić. U avionu se menjaju pritisak i temperatura, u boksu su stešnjeni… a veći psi, koji ionako ne smeju u kabinu, moraju „dole“ pa su odvojeni od vlasnika, u mraku. Da bi uopšte bili transportovani, moraju dobiti sedative.
„Idealno sredstvo ne postoji jer sva obaraju pritisak i dovode do nepokretljivosti što utiče na disanje i održavanje temperature. Tako da se ne preporučuju dalja putovanja, a neke kompanije čak to strogo zabranjuju. Zdrastveni rizici postoje pogotovu kod starijih i bolesnih životinja“, navodi Ćirić za Međuvreme.
Gadno je posebno za buldoge koji su selekcijom „proizvedeni“ tako da imaju premalu spljoštenu glavu pa ionako teško dišu.
Foto: N. R.Pas u avionu skuplji od čoveka
Ograničen broj repatih putnika
Gore, u kabini, već je bolje, kaže Ćirić, ali i tu ima pasa koji su uznemireni jer su zatvoreni pa laju. „Sama promena pritiska i zvuka može na njih da izuzetno utiče jer njihova čula su daleko izoštrenija od naših“, kaže, i dodaje da sve zavisi i od karaktera psa kao i da li se na letove navikao kao štene.
I na kraju još jedna stvar koja putnike tera da što pre plate koliko god – na letovima je broj životinja u kabini ograničen obično na dve, tri ili četiri pa bi ih trebalo rasporediti svuda po avionu. Ćirić ne vidi razlog da to bude tako strogo, ali opravdanja ipak ima:
„Prisustvo uznemirenih životinja uznemiruje i druge ljude i može doći do ozbiljne buke tokom leta. Dalje tu su higijena, česte alergije kod drugih putnika, pitanje evakuacije jer transporteri zauzimaju prostor…“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U vreme kralja Aleksandra, zadatak štampe bio je da na sve načine veliča rad vlade i ministara, čak i kada je bilo očigledno da se istina prikriva. O zloupotrebama policije i žandarmerije se nije smelo pisati čak ni onda kada su bile evidentne, a cenzori su u svemu videli opasnost, pa i u bajkama
Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Novak Đoković je i sedmi put osvojio turnir u Pekingu, uz učinak od 34:0, što je rekord po broju uzastopnih pobeda na jednom turniru u konkurenciji tenisera
O delima koja kroz prizmu naučne fantastike tumače stanje na ovim prostorima od SFRJ do Srđana Dragojevića i Predraga Ličine, a preko Radivoja Lole Đukića
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
