Ivica Dačić je simbolično prineo Branka Ružića kao žrtvu Aleksandru Vučiću pred odsudne izbore. Ali deluje da je Ružić već ponešto postigao svojom ulogom „disidenta“. Jer, govorio je ono što socijalisti po dubini partije ionako misle o naprednjacima
Branko Ružić, večiti pionir Socijalističke partije Srbije, isključen je iz stranke što je postupak kakav se ne viđa često u Srbiji. Pogotovo ne u partijama na vlasti.
Ako je nešto praksa Srpske napredne stranke – a pogotovo večito vladajućih socijalista – onda je to da se „kadrovi“ zadovolje, da za svakog bude ponešto. Vrhunski princip je sprečiti talasanje i gunđanja u sopstvenim redovima i ostaviti utisak monolita.
Teško je reći kada je i zašto Ružić to odlučio da okruni, da javno počne da proziva Aleksandra Vučića i, na kraju, da otvoreno podržava studentski pokret.
Blagonakloni bi rekli da je puklo posle majskih tragedija 2023. godine. Tada su izvori „Vremena“ tvrdili da je Ružić, odmah posle amoka u „Ribnikaru“, rešio da podnese ostavku na mesto ministra prosvete. Sve se prolongiralo na nekoliko dana zbog silnog pritiska da ostavku uopšte ne podnosi.
U tom čitanju, bio je to moralni potez jednog političara – jedini koji ćemo videti tih dana, iako su se na protestima tražile i druge ostavke. Vučiću to nikako nije leglo jer u njegov princip vlasti spada i to da „ne da“ ovog ili onog jer se svako popuštanje tumači kao slabost.
Manje blagonakloni i danas misle da je Ružićevo iskakanje direktno ili prećutno dogovoreni igrokaz sa šefom socijalista Ivicom Dačićem kako bi SPS u svakom slučaju ostao i igri i ako naprednjaci budu razvlašćeni.
No, ako je ovo drugo i bilo slučaj, očito je Dačić morao da prelomi, isključi Ružića i tako se dokaže kao Vučićev lojalista. I to iako tako ruši šanse da SPS bolje prođe na izborima upravo retoričkim odvajanjem od naprednjaka.
Dačić, izmučeni žongler večitog vladanja, eliminisao je ujedno i jedinog čoveka u partiji koji je njemu samom mogao da pripreti. Ako je igrokaza i bilo, od njega više nema ništa.
Ružiću to sve kao da nije mnogo mrsko i da je uračunao ovaj potez svojih stranačkih drugova. Inače ne bi davao sve oštrije izjave niti lakonski govorio da je 15. marta prošle godine bio na studentskom protestu kako bi protegao noge i, eto, prošetao baš tuda.
Paradoksalno, Ružić je učinio poslednju uslugu partiji tako što je podsetio da socijalisti ipak nisu naprednjaci iako im jesu prirepak.
Po dubini partije, na lokalu, socijalisti se već dugo osećaju poniženo od strane kaste naprednjaka čija alavost na funkcije i pare nema granica. SPS, stranka koja je doktorirala stranačko zapošljavanje, u kandžama je još mnogo goreg predatora.
Nije čudo što će se i od pokojeg opozicionara čuti da su socijalisti „bili gospoda“ za ove sada, da nakon Miloševićeve ere nisu nagonili ljude na mitinge niti članstvom u stranci uslovljavali svako zaposlenje.
No, to što je Ružić uradio – sanjajući tako skoro nemogućih sedam odsto glasova za SPS – sada je Dačić poništio vraćajući SPS na onu trasu koju je iscrtao kada je napravio svoju najveću političku grešku. Bilo je tada kada se 2012. godine polakomio na mesto premijera, sa Vučićem kao „zamenikom“.
Nije dugo potrajalo. Da Dačić ima vremensku mašinu, vratio bi se u to doba i nastavio koaliciju sa Demokratama gledajući da zatre SNS i Vučića. Ali, niko nema vremensku mašinu.
SPS će na izbore ipak kao prirepak, sa malim šansama za dobar rezultat i jednako malim šansama da bude jezičak na vagi. Dačić je tako svoju političku sudbinu vezao za Vučića, kao udovice u Indiji koje su spaljivane sa telom pokojnog muža.
Time je Dačić otišao all in na opciju da će vlasti ipak dobiti izbore, ovako ili onako, i da će, umesto udovice, ostati još poželjna udavača.
A Ružić? On će zadržati veze u SPS-u i možda se ipak vratiti sa aurom čoveka koji je bio spreman da odustane od vlasti, što se za Dačića nikad nije moglo reći.
Ne treba zanemariti ni mogućnost da, makar u promilima, Ružić utiče na birače SPS-a da makar na dan izbora ostanu kod kuće. A to nije malo kada se svaki glas itekako računa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vučić tvrdi da je u Kragujevac putovao „škodom“, a MUP demantuje da je korišćen helikopter njegove jedinice. Ostaje, međutim, pitanje čiji je helikopter sa snimka koji se pojavio na društvenim mrežama i kakve veze ima sa predizbornim skupom SNS-a
Broj birača prijavljenih za glasanje u inostranstvu značajno je porastao u odnosu na parlamentarne izbore 2023. godine. U Nemačkoj je registrovano više od 20.000 birača, a u Bosni i Hercegovini gotovo 19.800
„Posledice po SSP će biti ozbiljne jer se kocka sa ugledom, višegodišnjom borbom ljudi i budućnošću naše političke opcije“, napisao je Borko Stefanović na društvenoj mreži Iks
Predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića pokrenut je zbog sumnje da je počinio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje
Više stotina ljudi protestovalo je ispred Ministarstva prosvete u podršku zaposlenima Filozofskog fakulteta u Nišu, koji više od 80 dana nisu primili plate
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
