Ivica Dačić je simbolično prineo Branka Ružića kao žrtvu Aleksandru Vučiću pred odsudne izbore. Ali deluje da je Ružić već ponešto postigao svojom ulogom „disidenta“. Jer, govorio je ono što socijalisti po dubini partije ionako misle o naprednjacima
Branko Ružić, večiti pionir Socijalističke partije Srbije, isključen je iz stranke što je postupak kakav se ne viđa često u Srbiji. Pogotovo ne u partijama na vlasti.
Ako je nešto praksa Srpske napredne stranke – a pogotovo večito vladajućih socijalista – onda je to da se „kadrovi“ zadovolje, da za svakog bude ponešto. Vrhunski princip je sprečiti talasanje i gunđanja u sopstvenim redovima i ostaviti utisak monolita.
Teško je reći kada je i zašto Ružić to odlučio da okruni, da javno počne da proziva Aleksandra Vučića i, na kraju, da otvoreno podržava studentski pokret.
Blagonakloni bi rekli da je puklo posle majskih tragedija 2023. godine. Tada su izvori „Vremena“ tvrdili da je Ružić, odmah posle amoka u „Ribnikaru“, rešio da podnese ostavku na mesto ministra prosvete. Sve se prolongiralo na nekoliko dana zbog silnog pritiska da ostavku uopšte ne podnosi.
U tom čitanju, bio je to moralni potez jednog političara – jedini koji ćemo videti tih dana, iako su se na protestima tražile i druge ostavke. Vučiću to nikako nije leglo jer u njegov princip vlasti spada i to da „ne da“ ovog ili onog jer se svako popuštanje tumači kao slabost.
Manje blagonakloni i danas misle da je Ružićevo iskakanje direktno ili prećutno dogovoreni igrokaz sa šefom socijalista Ivicom Dačićem kako bi SPS u svakom slučaju ostao i igri i ako naprednjaci budu razvlašćeni.
No, ako je ovo drugo i bilo slučaj, očito je Dačić morao da prelomi, isključi Ružića i tako se dokaže kao Vučićev lojalista. I to iako tako ruši šanse da SPS bolje prođe na izborima upravo retoričkim odvajanjem od naprednjaka.
Dačić, izmučeni žongler večitog vladanja, eliminisao je ujedno i jedinog čoveka u partiji koji je njemu samom mogao da pripreti. Ako je igrokaza i bilo, od njega više nema ništa.
Ružiću to sve kao da nije mnogo mrsko i da je uračunao ovaj potez svojih stranačkih drugova. Inače ne bi davao sve oštrije izjave niti lakonski govorio da je 15. marta prošle godine bio na studentskom protestu kako bi protegao noge i, eto, prošetao baš tuda.
Paradoksalno, Ružić je učinio poslednju uslugu partiji tako što je podsetio da socijalisti ipak nisu naprednjaci iako im jesu prirepak.
Po dubini partije, na lokalu, socijalisti se već dugo osećaju poniženo od strane kaste naprednjaka čija alavost na funkcije i pare nema granica. SPS, stranka koja je doktorirala stranačko zapošljavanje, u kandžama je još mnogo goreg predatora.
Nije čudo što će se i od pokojeg opozicionara čuti da su socijalisti „bili gospoda“ za ove sada, da nakon Miloševićeve ere nisu nagonili ljude na mitinge niti članstvom u stranci uslovljavali svako zaposlenje.
No, to što je Ružić uradio – sanjajući tako skoro nemogućih sedam odsto glasova za SPS – sada je Dačić poništio vraćajući SPS na onu trasu koju je iscrtao kada je napravio svoju najveću političku grešku. Bilo je tada kada se 2012. godine polakomio na mesto premijera, sa Vučićem kao „zamenikom“.
Nije dugo potrajalo. Da Dačić ima vremensku mašinu, vratio bi se u to doba i nastavio koaliciju sa Demokratama gledajući da zatre SNS i Vučića. Ali, niko nema vremensku mašinu.
SPS će na izbore ipak kao prirepak, sa malim šansama za dobar rezultat i jednako malim šansama da bude jezičak na vagi. Dačić je tako svoju političku sudbinu vezao za Vučića, kao udovice u Indiji koje su spaljivane sa telom pokojnog muža.
Time je Dačić otišao all in na opciju da će vlasti ipak dobiti izbore, ovako ili onako, i da će, umesto udovice, ostati još poželjna udavača.
A Ružić? On će zadržati veze u SPS-u i možda se ipak vratiti sa aurom čoveka koji je bio spreman da odustane od vlasti, što se za Dačića nikad nije moglo reći.
Ne treba zanemariti ni mogućnost da, makar u promilima, Ružić utiče na birače SPS-a da makar na dan izbora ostanu kod kuće. A to nije malo kada se svaki glas itekako računa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Posle hapšenja dvojice načelnika kriminalističke policije u slučaju „Senjak“, tužilaštvo je u toku večeri pozivalo na razgovore i druge visoke policijske funkcionere. Uporedo kruže nepotvrđene informacije o direktorki Poreske
Ognjen Mrvaljević direktor Pete beogradske gimnazije priveden je nakon što su ga učenici videli kako iz zgrade iznosi kese đubreta i baca ih u kontejner
U srpskom kutku mreže X prostor je naprasno zauzeo šovinistički slogan „Rusi napolje“. Analiza „Vremena“ pokazuje da potiče od anonimnih naloga koji su tokom kampanje često pisali u prilog listi Evropska Srbija
Završeno je ponovljeno glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. Na 53 biračka mesta, odazvalo je 43,6 odsto glasača
Addiko banka, čiji je deo poslovanja u Srbiji preuzela Alta banka, tvrdi da kod njih sve funkcioniše redovno
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
