Celog leta su se sportski portali pozivali na kojekakve „insajdere“ i pisali kojeg to košarkaša dovode Partizan i Zvezda. Od toga mahom ne bude ništa, ali klik se beleži, para kaplje
Kao gornji naslov, tako su nekako izgledali naslovi sportskih portala u Srbiji celog leta. Čitalac bi mogao da se zapita da li se košarkaški klubovi Partizan i Crvena zvezda, učesnici Evrolige, bave sportom ili terorizmom.
Pljuštale su „bombe“, „detonacije“ i „eksplozije“, „treslo se“ i navijači su padali u „trans“ pri svakom mogućem pojačanju dva vodeća košarkaška kluba regiona… osim što je većina najava ostala samo na portalima, a od pojačanja nije bilo ništa.
„Ko je Partizanova ‘bomba’“, zapitao se Informer krajem jula, najavljujući dolazak gruzijske zvezde Toka Šengelije. „Partizanova ‘bomba’ je Luni Voker?“, pisao je portal Nova. B92 je pisao o „’Bombi’ u Humskoj“ jer se vraća Zek Ledej… nijedan od trojice nije došao, kao ni mnogi drugi.
Što se tiče Zvezde, Alo je u junu javio da se „sprema bomba na Malom Kalemegdanu“ jer stiže legenda Efesa Šejn Larkin. Srbija Danas je pak pisala o „bombi nad bombama“ pošto Zvezda tobože hoće Žana Montera, jednog od najboljih igrača Evrope koji je otišao u Olimpijakos.
Pretraga ključnih reči „Partizan/Zvezda“, „košarka“ i „bomba“ daje oko trideset hiljada rezultata…
Više sportskih novinara koji svakog dana „detoniraju“ ovakve ćorke pričalo je za „Vreme“ pod uslovom da im se ne pominje ime.
Priznaju da je ovakva praksa čemerna i jadna, ali sve pravdaju klikovima, algoritmima i promenjenim navikama publike.
„Mogu se truditi koliko hoću da napišem smislenu analizu, kakve su pre bile najčitanije … nema više niko vremena za to, ne zanima ih ništa što ima dubinu, traže se fleš, prasak, ‘bomba’“, navodi urednik jednog sportskog portala.
„Čitaoci su dresirani da samo traže neko ludilo, skandal, haos, minus… Lako je to primetiti“, dodaje.
Pred ovu sezonu, više je glasina kolalo o sastavu Partizana. Jer, em je Partizan zbilja menjao skoro ceo tim, em je situacija u sportskom sektoru kluba haotična. Isuviše je „insajdera“, poluinformacije kolaju, a javna je tajna da nekoliko Instagram stranica direktno „pumpa“ u ime uprave kluba.
„Sportski direktor potura jedno, predsednikovo okruženje drugo, skaut po mrežama treće, dok su posebna priča raznorazni ‘insajderi’ željni pažnje i klikova“, kaže jedan drugi novinar.
On ocenjuje da je Zvezda ovog leta, dolaskom sportskog direktora Miloša Teodosića, postala nešto nedostupnija za „insajdere“, mada je i tamo pitanje podele uloga između Teodosića, Milana Tomića i Milana Dozeta.
Urednik sportskog portala kaže da, u hiperprodukciji drame, posebnu pažnju budi letnji prelazni rok otkako Partizan i Zvezda daju milione na tim.
„Samo se priča ko će koga dovesti i zahvaljujući društvenim mrežama sad imamo milijardu ‘izvora’ jer svako nekoga zna, agenta, trenera, domara koji je čuo ovo ili ono… I ti što i znaju sami direktno guraju to etar pre i nego što se ostvari.“
Navijači su u čudnoj situaciji – koja je ipak tipična za današnje brzo i površno praćenje medija.
Uglavnom znaju da „vesti“ na portalima danas vrede jednako kao glasine na društvenim mrežama, ali ipak sve prate i upijaju, razvijaju teorije, nadaju se i nerviraju. Pa čak i pokušavaju da sami „provere“ šta je istina.
Autor ovog teksta je u nekoliko čet-grupa u kojima su navijači Partizana i da mu je dinar za svaki put kad je neko napisao da mu javlja „izvor iz kluba“ ili „moj čovek koji poznaje tog i tog“…
Urednik sportskog portala za „Vreme“ dodaje da je bolno svestan svega, ali da nema „luksuz“ da radi kako treba.
„U ovom svetu ludila, bukvalno ne postojiš ako nemaš vest koju su svi drugi preneli, a njima je nebitno je li istinita ili ne. Ispadneš glup… Nema klikova, nema ni sajta. Pakao“, navodi on.
Jer, dodaje, iako postoje „alternativni“ izvori finansiranja – posebno za režimske medije – portali mahom prihoduju od reklama, a oglašavaju se uglavnom kladionice. „A niko neće da se reklamira tamo gde nema klikova.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
