Povorka je, u staroj Grčkoj i Rimu, išla ukrug oko mesta koje valja osloboditi od zla. Često sa bakljama uz povike, pesmu ili ples.
Na kraju čina obično su žrtvovani svinja, ovan ili bik. Tako su se „čistili“ trgovi, gradovi, sela, polja, kuće ili mesta na kojima se odigrao neki zločin. Verovalo se da se tako i novorođenčad oslobađaju od uroka.
To je lustrum, ceremonija pročišćenja. To od glagola lustrare u kojem se prepoznaje luster jer je u korenu lux (svetlost). Ali lustrare, osim svetleti, može da znači i ritualno čistiti, tražiti, kretati se ukrug.
U Srbiji i okruženju je, doduše, bilo nekih dužnosnika Srpske pravoslavne crkve da okade trgove posle gej parada, ali prave lustracije nikad nije bilo.
Samo sažetak
Još u januaru ove godine su studenti kao prvu tačku svog programa najavili lustraciju, tu mističnu kategoriju srpske politike, a sada dobija obrise to što podrazumevaju pod tim pojmom.
U sažetku od 11 tačaka nalaze se samo teze, dok obuhvatni program nije objavljen iako je, po saznanjima „Vremena“, odavno napisan.
U drugoj tački navodi se samo da će se jačati Poreska uprava kako bi ispitala poreklo imovine funkcionera i vratila „oteti javni novac u budžet“. Zatim i „preispitivanje postupaka javnih funkcionera i odgovornost svih pojedinaca koji su zloupotrebili položaj, ogrezli u korupciju ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone“.
U narodu lustracija ima dobar ugled, mada se često brkaju pojmovi. Neki misle da je ona zamena za uobičajene sudske postupke, drugi misle da je čarobni štapić.
Treći pak, kao Andrej Ševo sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, pozivaju na oprez. Lustracija nije zamena za krivičnu odgovornost.
„Cilj lustracije je da se pripadnici i saradnici prethodnog, autoritarnog režima, koji su nesavesno obavljali svoj posao, kršeći ili pomažući u kršenju ljudskih prava građana, sankcionišu zabranom obavljanja javnih funkcija u određenom periodu“, definiše on u jednom tekstu za Peščanik.
Nikad zaživeli zakon o lustraciji iz 2003. godine predviđao je zabranu obavljanja visokih političkih funkcija ili onih u bezbednosnom aparatu, izbora za narodnog poslanika i na rukovodeća mesta u javnim firmama.
Samo krivična odgovornost ili više od toga?
O svemu tome u studentskom sažetku programa nema reči i ostalo je – dok Studentska lista ne objavi ceo program – da se nagađa šta znači „preispitivanje“ i „odgovornost“ postupaka funkcionera.
Dnevni list Danas upitao je o tome Saru el Sarag, advokaticu i kandidatkinju Studentske liste, a ona kaže da je cilj „procesuiranje konkretnih pojedinaca na osnovu dokaznih radnji“ te da neće biti nikakvih političkih čistki i masovnih otpuštanja.
El Sarag objašnjava da će pod lupom biti predsednik, poslanici, članovi Vlade, državni sekretari, sudije viših sudova, starešine tužilaštava, direktora i načelnike policije, rukovodioce obaveštajnih službi i sva službena lica koja prekoračuju ovlašćenja, zataškavaju krivična dela ili primenjuju nezakonitu silu.
Dalje, motrilo bi se i na one koji u javnom sektoru samostalno odlučuju o količinama novca iznad određenog praga. Glavni mehanizam je, kaže, oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
No, to još sa lustracijom nema nikakve veze već je normalni deo krivičnih sankcija koji je u teoriji moguć i sada – ali je, pod ovim režimom, mrtvo slovo na papiru.
Jedina rečenica koja u odgovorima Sare el Sarag miriše na lustraciju glasi: „Sud će moći da izrekne i meru bezbednosti zabrane obavljanja određene delatnosti odgovornim licima.“
Da li je to revanšizam?
U izjavi za N1 je malo opširnije rekla da bi se moglo raditi o zabrani vršenja javne funkcije u trajanju od deset godina. „Ja bih to ostavila za kasnije, s obzirom na to da je nacrt tog zakona u toku. Taj program rade ljudi koji su eksperti i koji su videli mane prethodnog zakona o lustraciji koji se nije primenjivao“, kaže El Sarag.
Ideja lustracije je zapravo da na udar dođu i ljudi kojima se ne mogu prebaciti konkretna krivična dela, već samo učešće u režimu nepravde.
Posle ujedinjenja Nemačke, recimo, komisija koju je vodio kasniji savezni predsednik Joahim Gauk je na osnovu arhiva zloglasnog Štazija izricala zabranu rada u javnom sektoru hiljadama saradnika i informanata istočnonemačke tajne službe. Oni više nisu smeli da kroče u pravosuđe, škole, činovničku službu.
Iako je gnev protiv režima u Srbiji veliki, neki upozoravaju da ne sme biti revanšizma.
„Mora se pronaći balans između zahteva za postizanjem pravde – što građani Srbije očekuju – i političkog revanšizma. To je ono fino balansiranje koje treba da se pronađe u nekom zakonu ili drugom pravnom aktu kojim bi se omogućila ova zaštita demokratije“, kaže za N1 profesorka ustavnog prava Violeta Beširević.
A šta sa svima ostalima?
Tako brojna pitanja ostaju otvorena. Šta, recimo, sa direktorima škola koji ovih dana otpuštaju nastavnike iako možda za to nalaze nekakvo utemeljenje u zakonu, ali je jasno da to rade po političkoj liniji?
Šta sa hiljadama ljudi koji po javnim firmama skupljaju kapilarne glasove i teraju zaposlene na mitinge? Šta sa „novinarima“ koji se po cele dane bave propagandom i blaćenjem ljudi, ali im se ne može naći konkretno krivično delo? I tako dalje.
Šta stvarno Studentska lista planira, ako dobije izbore, možda će pisati u tom celom programu koji još nije objavljen ili tek u nacrtu zakona.
Onda će se videti da li će mitska lustracija konačno doći ili će Srbija nastaviti da se vrti oko toga, te hoće, te neće, te možda, i sve ukrug, kao procesija u staroj Grčkoj ili Rimu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
