Prošla godina trebalo je da nas nauči zašto je najbitnije da deca u ovoj zemlji treba pre svega da ostanu živa i zdrava, dok je sve drugo manje važno. Lekciju nismo naučili. Mi decu ne umemo da sačuvamo ni od metka, pa kako ćemo od zaraze
Ova novinarka, do guše zaronjena u proučavanje seksualnog nasilja, unapred vam se izvinjava, ali: ono je svuda oko nas, oko vas, oko mene. I u slamovima i kartonskim naseljima i na jahtama i besnim vilama. To rade i ružni i lepi, i bogati i siromašni, i moćni i “miševi”. To rade i levičari i desničari, liberali, libertarijanci, konzervativci, popovi, ateisti…
“Naša potreba da uradimo nešto dobro vezana je za samu žrtvu naše dece. Naša deca su žrtve, ali žrtve čega? Ja dolazim do zaključka da su žrtve ovog društva. I onda stalno pokušavamo da osmislimo tu žrtvu, da joj damo neki smisao, da bude pokretač za nešto bolje u ovom društvu. Zato smo i istupili javno i nalazimo snagu u tome. Ali, kad činjenično pogledate – niko nije preuzeo odgovornost, procesi idu sporo ili ne idu uopšte, 3. maj medijski je zaboravljen… Vi već znate rečenice koje će se čuti u medijima, znate ono: ‘Danas se navršava pet meseci od tragičnog događaja…’ I to je sve što će se čuti…”
