Zborovi građana predstavljaju jedan od retkih oblika neposredne demokratije u Srbiji, ali se retko koriste. Iako zakon omogućava njihovo organizovanje na lokalnom nivou, podaci pokazuju da su u prethodne dve decenije bili aktivni samo u pojedinim opštinama. Da li bi oživljavanje ovog mehanizma moglo doneti promene u političkom životu zemlje
U otvorenom pismu „narodu Srbije“ studenti u blokadi kažu da su njihovi protesti prerasli u opštenarodne. I pozivaju građane na sprovođenje neposredne demokratije, da se po uzoru na studentske plenume organizuju u zborove jer je sistem predstavničke demokratije u korumpieranoj i centralizovanoj državi zakazao. Šta to znači
Na Međunarodni dan žena i dan nakon održanog drugog generalnog štrajka, na ulicama Beograda su žene, studenti i radnici. Iz četiri pravca stigli su svi na Trg republike. Odlučeno je da se odatle krene na Ušće gde je policija danas blokirala traktoriste
Na Međunarodni dan žena u subotu (8. mart) u Srbiji pored protesta „Žene u prvim redovima“ i Osmomartovskog marša, studenti u blokadi u Beogradu pozvali su i na skup „Studenti i radnici – rame uz rame“. Studentkinje se nadaju da opšta pobuna može biti dobra i za prava žena
Studenti su pozvali na još jedan „generalni štrajk“. „Vreme“ je pratilo šta se 7. marta događalo širom Srbije, gde se protestovalo, šta se blokiralo i ko se sve odazvao pozivu na obustavu rada
Nakon što su studenti iz Niša najavili masovni dolazak u Beograd, istim putem krenuće i njihovi kolege iz Kragujevca, koji su odlučili da pešače kako bi učestvovali u velikom protestu 15. marta
Šestog marta uveče u Pionirskom parku šatore su razapeli mladi ljudi koji sebe nazivaju „studentima koji žele da uče“. Predvodi ih Miloš Pavlović, paradni student koga SNS vodi po svim medijima i kontramitinzima
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Ogorčeni predsednik Republike Srpske pozvao je građane da kamenuju Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita jer RS ne priznaje “ovog turistu”. Međutim, u vreme kada su ga visoki predstavnici dovodili na vlast, Dodik je govorio drugačije: “Pravo je visokog predstavnika da posegne za tom odlukom, koje je dobio po Dejtonskom sporazumu, u kojem je sadržana klauzula da je on iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Nije Vestendorp diskvalifikovao (smenio) Nikolu Poplašena (tadašnjeg predsednika RS), već se Poplašen sam diskvalifikovao
Politički Berlin je šokiran svađom koja je prošlog petka izbila u Ovalnoj sobi Bele kuće između američkog predsednika Trampa i ukrajinskog predsednika Zelenskog. Zato namerava da uloži milijarde evra u odbranu
Poslanici Biljana Đorđević i Đorđe Pavićević za „Vreme“ objašnjavaju šta se sve od jutra 4. marta dogodilo u Skupštini Srbije i zašto su bacili dimne bombe
Dok traje burno zasedanje parlamenta, građani ispred zdanja Skupštine Srbije
Predsednica Skupštine je u gostovanju na televiziji K1 govorila o izgubljenom gradivu studenata i đaka, spominjući i nekakav Dan D, kada će se znati šta će biti sa akademskom godinom. Promašila je i broj škola koje se nalaze u blokadi, i to znatno
Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću označio je tektonske promene u međunarodnim odnosima. Umesto jačanja savezništva sa evropskim partnerima, SAD sve više naglašavaju razlike i sukobe interesa. Da li se transatlantska saradnja urušava pred našim očima
“Kada kreirate obrazovni sistem po meri, potrebama i ciljevima militarizacije, onda je to vrsta specijalnog rata koji sprovodite protiv budućnosti društva. Mi imamo ozbiljne studije koje pokazuju da nam je već decenijama školstvo u funkciji ratničkog modela socijalizacije (…) Rigidan i autoritaran način funkcionisanja škola samo pogoduje rađanju vršnjačkog nasilja, koje je uveliko odgovor na taj i takav način funkcionisanja škole. Pre bi se moglo i moralo govoriti o poremećaju u ponašanju institucija, nego o poremećaju u ponašanju učenika”
Vučić umesto odgovornosti nudi dobre namere i državni razlog, isto ono što je nudio i fašistički diktator u Italji. Država je sve, pojedinac je ništa – to je, u najkraćem, državni razlog
U stvarnosti vladaju moćne političke grupe i pojedinci, koji sebi pripisuju mesijansku ulogu. Takva društva karakteriše nemoć poniženih građana i sunovrat demokratije, a uspon populističke elite koja kontroliše sve
“Veliki Danilo Kiš jednom je prigodom napisao kako ne želi živjeti u miru sa čitavim svijetom, već sa samim sobom, a to je negdje okvirno i moja deviza, s tim da bih ja još samo nadodao kako bi se vjerojatno već odavno predao da imam kome. Shodno tomu, da li će crkveni mehanizam na ovim prostorima postati nešto više od križarskog pohoda na slobodu duha, te da li će političke strukture ovdje biti ikad više nešto drugo od, načelno, kriminalnih, mene ne opterećuje odviše, ali sam siguran da doprinositi njihovu porazu, svaki dan u svakom pogledu, i te kako ima smisla – mišlju i djelima”
Da li se nazire ispunjenje studentskih zahteva, kraj vlasti ili pak kraj protesta?
Broj uhapšenih u državnoj akciji borbe protiv korupcije se samo povećava iz dana u dan, ali nova imena samo otkrivaju - da se zapravo radi o poznatim prestupnicima, čiji slučajevi su samo čekali u nekim fiokama
Nova nemačka vlada neće značajno promeniti kurs prema Srbiji i regionu. Stabilnost će ostati ključni prioritet Berlina, dok demokratija i vladavina prava neće biti u fokusu, ocenjuju analitičari
„U političkom smislu to širenje mržnje je univerzalna taktika, jer kada god želite da mobilizujete ljude najlakši način je da pokažete da su svi drugi neka vrsta opasnosti“, kaže za „Vreme“ docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković
Ruski obaveštajac Aleksandar Bezrukovni uhapšen je u Bosni i Hercegovini i izručen Poljskoj. Optužen je da je u okolini Banjaluke obučavao grupu Moldavaca za nasilne akcije protiv proevropske vlasti u Moldaviji. I to nije sve
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
“Dodik iz svojih ličnih interesa podržava Vučića, ali to radi na način da stvara dugoročne probleme i podjele između Srba iz BiH i onih u Srbiji, koji su sasvim opravdano ljuti zbog takvog ponašanja vlasti u RS”, kaže za “Vreme” profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Aleksandar Savanović
Šta su zborovi građana? Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije piše da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su građanska inicijativa, zbor građana i referendum. Kako se dalje navodi, zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom. „Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane“, navodi se u zakonu. Međutim, način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom svake skupštine opštine. U analizi Cesida iz 2011. godine navodi se da se zbor građana saziva po potrebi za mesnu zajednicu, deo mesne zajednice ili više mesnih zajednica na način utvrđen statutom opštine. Poslednji podaci iz istog istraživanja Cesida pokazuju da su u periodu od 2002. do 2011. godine zborovi građana sa kojih je upućen neki zahtev održani u 35 različitih opština ili gradova u Srbiji. Tada je najveći broj organizovanih zborova građana bio u dve opštine sa juga Srbije – Aleksincu (219) i Ražnju (207), a veći procenat organizovanih zborova beleži se još u Mionici i Smederevu. Kako su tada naveli, u ove četiri lokalne samouprave održano je više od 80 odsto svih zborova koji su tokom prethodnih devet godina uopšte i organizovani u Srbiji, a među zborovima građana nije bilo najvećih centara u Srbiji – Beograda, Novog Sada ili Niša. „Na zborovima su, dominantno, formulisani politički zahtevi (u različitim formama), posebno oni koji se tiču izbora Saveta mesnih zajednica. Česta organizacija zborova građana sa ciljem da se utiče na promene u Savetu MZ ukazuje na to da građani često nisu zadovoljni akterima na nivou mesne samouprave, njihovim aktivnostima, odlukama ili budućim planovima. Od ostalih tema, možemo izdvojiti zahteve za uvođenje samodoprinosa u određene mesne zajednice, izgradnju i popravku ulica/puteva i brojne komunalne probleme (vodovod, kanalizacija, vodosnabdevanje, komunalno opremanje...)“, ističe se u Cesidovoj analizi od pre 14 godina. Da li se zahtevi studenata i opozicije mogu rešiti na zborovima? Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović objašnjava za Vreme da se zborovi građana svrstavaju u oblike neposredne demokratije i da su bili rasprostranjeni posebno u socijalističkom periodu. „Na njima građani pokreću razne inicijative – od komunalnih tema, saobraćaja, puteva, struje... uglavnom teme iz lokalne samouprave. Zborovi građana u tom smislu kao institut imaju efekta kada se ljudi organizuju za nešto životno, te preko zborova skreću pažnju lokalnoj samoupravi. Oni su odlična mogućnost građanima, iako su kod nas kao oblik nesporedne demokratije suženi, za razliku od referenduma“, napominje Jovanović. Povodom apela studenata u blokadi građanima da se organizuju u zborove, profesor FPN ističe da je reč o političkim zahtevima i da postoji mogućnost da lokalne samouprave kažu da nisu nadležne za ta pitanja. „Studenti pokušavaju verovatno da relaksiraju pritisak koji se očekuje od njih i poručuju – ne moramo mi sve da uradimo“, ocenjuje sagovornik Vremena. Statuti lokalnih samouprava o zborovima građana U statutu Grada Beograda ističe se da se zbor građana saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave. „Zbor građana saziva predsednik mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave ili lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, najmanje 15 dana pre održavanja zbora. Sazivač je dužan da sazove zbor građana na zahtev 10 odsto birača sa prebivalištem na području za koje se saziva zbor građana“, ističe se u propisima prestonice. U Smederevu se navodi da zbor građana može sazvati gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, ovlašćeni predstavnik mesne zajednice ili grupa od najmanje 50 građana koji imaju prebivalište na području za koji se zbor saziva. Radi razmatranja pitanja od interesa za celu mesnu zajednicu, dodaje se, zbor građana može se održati ako zboru prisustvuje najmanje 10 odsto građana koji imaju biračko pravo. „Ako zboru u zakazano vreme nije prisutan potreban broj građana iz prethodnog stava, po proteku 30 minuta, zbor se može održati ako je prisutno najmanje 50 građana“, pravila su u Smederevu.', 'pageDate': '2025-03-10 16:00:01', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
