Veliki pad turizma: Da li su krivi protesti ili nemaština?

Ako ste se pitali da li u Srbiji još uvek postoji mesto gde možete da se oporavite i fizički i mentalno, a da vam novčanik ne završi u minusu, odgovor je – teško.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u maju ove godine broj dolazaka turista bio je manji je za 3,8 odsto u odnosu na period od pre godinu dana. Noćenja je manje za 5,1 odsto.

Najveći pad bio je u aprilu, kako je objavio RZS, tada je međugodišnji pad dolazaka bio 8,5 posto, a noćenja 10,8 odsto.

I to je išlo na konto noćenja koja ostvaruju – domaći turisti. Čak petina manje.

Tiha ekonomska kriza i inflacija, koje vlasti ne priznaju, čine svoje. U EU su turističke usluge između 2021. i 2024. poskupele za 28,8 posto, a u Srbiji, u istom razdoblju, čak 45,5 posto.

„U turističkom sektoru pre korone imali smo zaposlenih koji su radili za minimalac. Veliki broj ljudi je tada napustio taj sektor. Da bi se vratili, morale su da se povećaju plate i to utiče na formiranje svih ostalih cena“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.

Pa opet, dodaje, manjka radne snage u turizmu.

Rast cena pokazuje zvanična statistika. U junu ove godine je kategorija restorana i kafea skuplja za 8,4 posto nego godinu ranije, smeštaji 2,4 odsto, a paket aranžmani  čak 14,8 odsto.

Manje vaučera – manje noćenja

Projekat koji je Ministarstvo turizma i omladine Srbije pokrenulo pre deset godina, kojim se omogućava subvencionisano putovanje unutar zemlje, pokazao se kao značajan faktor domaćeg turizma.

„Prvi i osnovni razlog zašto je došlo do smanjenja noćenja domaćih turista jeste što je podeljeno mnogo manje vaučera nego pre. Ove godine je podeljeno 30.000 vaučera što je 150.000 noćenja, dok je prošle godine podeljeno 100.000 vaučera iliti 500.000 noćenja, pa je samo tu nastala ogromna razlika“, ističe Seničić.

Pravo na vaučere imaju ljudi koji inače teško mogu sami da plate odmor: penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći, kao i zaposleni koji zarađuju do 80.000 dinara mesečno.

Foto: Tanjug / Tara Radovanović

Vlast za pad krivi studente

Pa opet, za vlast nisu krive visoke cene i niska primanja, nego – studenti. „Teške su posledice studentskih protesta“, požalio se nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Turizam nam ima 22,8 odsto pad u prva tri meseca i to je direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, iz spolja i iznutra“, izjavio je tada Vučić.

Seničić pak kaže: „Cela ova situacija uslovljena je inflacijom i, po meni, nekim nerealnim kursom evra, a to je sigurno jedan od razloga.“

I u martu se video pad turizma, prvenstveno jer su državljani Srbije mnogo manje putovali po banjama i planinama.

Stranci dolaze manje-više jednako kao i ranije – dakle nema tih fantomskih stranih turista koje su zaplašili ili oterali protesti.

Banje beleže veliki pad?

Posete u banjama opale su za 9,9 odsto 2024. godine u odnosu na 2023, a za to su najzaslužnije upravo one najposećenije –Vrnjačka sa 10,4 posto manje noćenja i Sokobanja sa padom od čak 26,1 odsto.

No, finansijski gubitak je teže izračunati s obzirom da se izostanak turista zbog sve plićeg džepa kompenzuje – povećavanjem cena.

„Više smo se okrenuli stranim turistima, pa formiramo cene prema stranom tržištu, a ne vodimo računa o lokalnom, koje zapravo održava destinaciju“, zaključuje Seničić.

Ukoliko je privlačenje stranaca glavni cilj onda sa time sasvim dobro ide – stranih turista je u banjama 8,1 odsto više.