Vreme

TV diktatura

Skakaonica za lojaliste

Zdrave države oko Nove godine gledaju takmičenje četiri skakaonice i koncert Bečke filharmonije. Srbija gleda samo nastupe Aleksandra Vučića

Četiri zida kao jedina želja

Praznični dani i ljudi bez doma

Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima

Slučaj Vazduhoplovne akademije u Beogradu

Zašto je smenjen direktor

U znak protesta protiv odluke Ministarstva prosvete o smeni Gorana Cvijovića, zaposleni u školi najavili su potpunu obustavu rada od 9. januara, a svi odgovorni rukovodioci u sertifikovanim organizacijama Vazduhoplovne akademije – njih 15 – istog dana podneće neopozive ostavke, čime će škola izgubiti sve sertifikate koje trenutno ima

Nuspojave

Krivo srastanje

Stvarno bi valjalo videti kakve su pravne mogućnosti da se ime zloupotrebljenog Meše Selimovića napokon “razvede” od Sumračnih Novosti i očisti od konteksta kojem ni životom ni delom nipošto nije pripadao

Novi broj „Vremena“

Pobunjeni studenti: Gospodo, sad je red i na vas

Zašto ovo rade? Čemu se nadaju, šta sanjaju i kako misle da istraju? O tome za „Vreme“ govori četvoro studenata koje su delegirali plenumi njihovih fakulteta u blokadi

Partija srpskih nacionalista

Srpski nacionalisti: Protesti polarizuju društvo, nećemo dozvoliti revoluciju

Srpski nacionalisti nisu protiv mladosti, ali su svi ovi koji se sad busaju podrškom mladosti vodili hajku i harangu protiv nas dok smo bili mladost, nazivajući nas ultardesničarima, rekao je lider Pokreta 1389 Miša Vacić

Intervju u novogodišnjem dvobroju

Vladika Grigorije: U redu je pobuniti se

„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije

Praznični poklon – miting na Slaviji

Građanima od građana

Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život

Srećna nova!

Ličnost godine, kolektivno

Pobunjeni studenti i studentkinje

Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”

Crveno – slike Srbije 2024.

Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka

Intervju: Vladika Grigorije Durić

Apatija i ravnodušnost nisu vrline

“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”

Špijuniranje telefona opozicionih političara

Vi pričate, mi slušamo

Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici

Intervju: Marija Todorova

Evropski identitet dele samo birokrate u Briselu

“Danas se diskurs o Balkanu fokusira na korupciju i siromaštvo. Na primer, ako pročitate vesti, čak i kada se Bugarska predstavlja kao privlačna turistička destinacija, uvek će biti opisana kao ‘najsiromašnija zemlja’. Taj pridev ne može da izostane. Naravno, Bugari sada čekaju da neka siromašnija zemlja uđe u Evropsku uniju kako bi konačno prestali da budu ‘najsiromašniji’. Siromaštvo je kriminalizovano, smatra se nečim lošim, gotovo moralnom manom”

Svetski događaj godine: Afera “Peliko”

Žena koja je sram poslala tamo gde mu je mesto

Kako je jedna sedamdesetdvogodišnja žena iz malog mesta na jugu Francuske, krhke građe i visoko uzdignute glave, postala ikona borbe za dostojanstvo žena nakon što je smestila u zatvor 51 muškarca koji ju je silovao, uključujući tu i svog supruga

Intervju: Nikola Đuričko

Nema ko meni da govori šta smem, a šta ne smem da govorim

“Ne uspevam da u politici vidim ništa smešno. Publika koja dođe mene da gleda već zna šta ja mislim i nema potrebe da ih dodatno o tome obaveštavam. Ja svojim životom svedočim moj politički stav”

Hollywood Bowl

Na dobrobit naroda, kako to rade Amerikanci

Ovo je priča o ljudima koji su stvorili amfiteatar za umetnost i kulturu i pre sto godina ga poklonili građanima Los Anđelesa, o čemu je otvorena izložba čija je autorka Novosađanka, već deset godina direktorka Muzeja Holivud Boul i arhive pri Filharmoniji Los Anđelesa

Sećanje

Puriša Đorđević – čudo od deteta

Uskoro će biti objavljena knjiga Puriša povodom sto godina od rođenja velikog reditelja. Izdavač je Kulturni centar Čačak. Tekst koji sledi je odlomak iz te knjige

Kultura sećanja

Tragom jedne vojničke fotografije

Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin

Intervju: Nebojša Bradić

Nasilje najčešće počinje ispod radara

“Neki od nas pamte da smo, makar nakratko, imali demokratiju. Ipak, sve ovo samo je trenutak u vremenu koji se, doduše, prilično odužio i kome se po učestalosti tragedija koje živimo nazire kraj”

Noć u Beogradu

Ko poslednji izađe, nek upali svetlo

Žurka je bila ventil, beg od realnosti koja mnoge ljude steže i guši. Na njoj nije bilo osuda, samo oslobađanje. Za mnoge posetioce, taj klub je simbol slobode, mesto gde mogu skinuti maske koje nose svakog dana, prostor gde nema prekih pogleda, kritika ili osuda. Zapravo, to nije bila samo žurka, već eskapizam u svom najogoljenijem obliku

Intervju: Davorin Bogović, pevač Prljavog kazališta

I dan-danas odgajam ljude

Naš prijatelj nam je skrenuo pažnju da su se zagrebački i beogradski povratnički koncert razlikovali – dok su u Zagrebu svi dolazili sa upitnicima iznad glave, u Beogradu su svi dolazili sa uzvičnicima! I točno se videlo da je u Zagrebu trebalo malo zaverglat da se to zakotrlja, da bi na kraju bila totalna ludnica, dok se u Beogradu od početka znalo na šta se došlo i šta se željno čeka

Povodom izložbe

Zlatnik napoleon u vrućoj krofni, tačno u ponoć

Krajem 19. veka na dočecima Nove godine u Beogradu često je organizovana simbolična sahrana stare godine, gde bi posmrtna povorka, maskirana i noseći beli sanduk, nekoliko minuta pre ponoći ušla u salu i tako označila kraj godine. Usledila bi ceremonija kojom se “rađa” Nova godina, predstavljena kroz devojčicu okićenu cvećem i srećnog odžačara, koji su donosili nadu i radost. Vrhunac večeri bio bi komičan lov na prase pušteno među goste, sa verovanjem da će onaj ko ga uhvati imati sreće tokom cele naredne godine