Intervju – Dejan Ljevnaić, v.d. direktora Skijališta Srbije
Skijaški centri nosioci srpskog turizma
Vojadžer
Na granici ništa novo
Prošle nedelje, NASA je potvrdila ono što je dugo najavljivano – da je Vojadžer 1 zaista napustio Sunčevo kraljevstvo
Esej
Od kipa do kamena
Nedavno je u Lisabonu, u izdanju Zadužbine Žozea Saramaga, u knjizi U prvom licu posthumno objavljen Saramagov autopoetički tekst Od kipa do kamena, svojevrsni vodič kroz njegovo delo, u kome slavni pisac govori kako o svom književnom putu i romanima koje je napisao tako i o odnosu prema istoriji i literaturi. "Vreme" u ovom broju prenosi ovaj tekst zahvaljujući ljubaznosti Zadužbine Žozea Saramaga iz Lisabona i beogradske "Lagune", ovdašnjeg ekskluzivnog izdavača Saramagovih dela
Evropsko prvenstvo u košarci
Euforija i oscilacije
Reprezentacija Srbije može da odigra veliku utakmicu kao protiv Litvanije i pobedi, ali isto tako može i da katastrofalno izgubi kao protiv Makedonije. Ipak, plasman u četvrtfinale sada nam deluje mnogo izvesnije nego na početku šampionata
Fudbal – Srbija–Hrvatska
Nerešena pobeda
Sa juga krenu poklič, skandiranje, hiljade glasova se sudari, to obiđe tribine, ne mogu savatam, kolega prevede, skontam, Ubij Hrvata, da Šiptar nema brata, Kakve to veze ima, pitam, Šta ćeš, odgovara moj stručnjak za sport, Takva nam je strategija taktike
Legalna prostitucija
Država u ulozi »časnog« makroa
Prostitucija je, sa manjim ili većim slobodama, do sada legalizovana u skoro polovini evropskih zemalja. Da li u tako uređenom sistemu države znaju koliko se novca obrne u ovoj industriji, koliko žena je primorano na ovaj posao, da li je poboljšan kvalitet života seksualnih radnica i smanjeno nasilje? Odgovor je: ne
Sport
Problemi, debitanti i talenti
Na Evropsko prvenstvo u košarci koje se održava u Sloveniji od 4. do 22. septembra reprezentacija Srbije odlazi kao najmlađi tim sa devet debitanata. Sve iznad petog mesta i samim tim direktne kvalifikacije na Svetsko prvenstvo sledeće godine u Španiji ravno je čudu
Osmi Sajam šljiva u Osečini
Pravda za šljivu
"Smestili smo šljivu u ljude, i u čašu, i u fl ašu, i u teglu, pa na parče hleba, smestili smo je i u sušaru, i u kolač, i pesmu, i u frulu, neko bi rek’o, smestili smo šljivu u srpsku dušu..."
Fudbal – Rušenje »Toleta lopova«
Igra do poslednjeg sudijskog zvižduka
Medijsko-tribinaška energija uložena u smenu Tomislava Karadžića dala je rezultat kojim su zadovoljni i inicijatori i predmet kampanje. A zima je daleko
Vanzemaljci – Mit modernog doba
Mi smo tu, a gde su svi drugi
Kako danas stoje stvari sa vanzemaljskim životom? Koliko je potraga za njima naučno opravdana, koliko je splet zabluda i zavera, a koliko govori o nama samima
Atletika i posledice
Tartan za demokratiju
Dve medalje iz Moskve pokazuju da srpska atletika počinje da daje rezultate koje je malo ko predviđao. To što ih niko nije očekivao, osim sportista koji se takmiče, govori o tome na koji se način doživljava u Srbiji ovaj elitni sport
Igre mozgom
Arhitektura izbora
Ekonomista Aad Kieboom se 1999. godine dosetio da bi mušica nacrtana u pisoaru podstakla muškarce da pri mokrenju preciznije "gađaju" u keramičku posudu i tako pojeftinio troškove čišćenja javnih toaleta. Ova je mera dovela do uštede od čak 80 odsto. Mušica je osvojila svet, a ovaj princip je kasnije nazvan nudge, i primenjen u ekonomiji, politici, saobraćaju...
Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivanja Ivanjija (II)
Strašno delo
U izdanju Lagune upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog (272–337), koji je 313. godine proglasio "Milanski edikt" o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu priznao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača "Vreme" u dva broja objavljuje delove ovog Ivanjijevog romana. U prošlom broju objavili smo poglavlje koje priča o odsudnoj bici kod Mulvijevog mosta, a u ovom broju objavljujemo odlomak iz romana koji se odnosi na događaje iz 326. godine kada je Konstantin naredio pogubljenje prvorođenog sina Krispa i svoje žene Fauste
Sabor, neka bude zdravičara, na Povlenu
Nazdravlje u G-duru
Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš
Od Aeroputa do JAT-a i Er Srbije (2)
Jaje, perje i semafor
Očekivanja da će demokratske promene u Srbiji pomoći JAT-u da ponovo zauzme staro mesto u svetskoj podeli posla, brzo su se pokazala nerealnim. Pokušaj da se tokom 2003. i 2004, u saradnji sa Uzbekistancima, obnovi linija za Njujork bio je kratkog daha. Poslednji DC-10 prodat je 2005. godine
Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1)
Aeroput, svetski a naš
Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista
Avio-saobraćaj
Izgubljeni u prevozu
Uvek se, nekako, ispostavi da su stvari koje nas se najviše tiču ispisane "malim slovima" – spisak aditiva u sokovima koje kupujemo deci, nuspojave lekova koje smo dobili na recept, prava koja kao korisnici ovih ili onih usluga imamo... U taj korpus spadaju i prava u avio-prevozu. Neki ih ne prouče iz neznanja, neki iz nemara, a neki kako bi izbegli maler da im se nešto od navedenog desi
Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivana Ivanjija (I)
Bitka kod Mulvijevog mosta
U izdanju "Lagune" upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog, koji je 313. godine proglasio Milanski edikt o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu dao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača, "Vreme" će u dva nastavka objaviti delove ovog Ivanjijevog romana. U ovom broju objavljujemo deo koji se bavi jednim od ključnih događaja u životu Konstantina Velikog – bitkom kod Mulvijevog mosta
Istraživanja
Tamo gde je sreća bila juče
Po sreći koju trenutno osećaju, iza Srbije su samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka. Šta sve čini sreću danas
Foto-reportaža – Džez festival u Montreu (5–20. jul)
Muzika na obali
Ovogodišnje 47. izdanje najpoznatijeg i najprestižnijeg međunarodnog džez festivala u Montreu ponovo je na obalama Ženevskog jezera okupilo sam krem svetske džez i bluz scene
Kurska bitka
Armagedon i tumačenja
Da li su u leto 1943. Nemci u istočnoj Ukrajini u Kurskoj bici "postigli poraz" a Sovjeti "pretrpeli pobedu"? Svi generali su posle bitke pametni, a poraženi su najpametniji
Drinska regata – Rogačica–Ljubovija
Srbi na mokrom
Sve je išlo svojim tokom, i nizvodno, dok neko nije viknuo, Srbin u vodi, spasioci su se stuštili, ali ne bilo brige, čovek sa šajkačom je samo otreso glavom, i nastavio da se umače u ladnu Drinu, malo dođe sebi
Naučna baština – Nikola Tesla i Mihajlo Pupin
Treći čovek
Ne bi bilo ništa ispravnije da se umesto Teslinog, Dan nauke obeležava na Pupinov rođendan. Možda bi najpodesnije za Dan nauke bilo izabrati jedan sa početka marta – onaj dan kad su se neposredno pred smrt, dva velikana konačno susrela i pomirila
Budućnost rata
Proračunato ubistvo sa bezopasne daljine
Generacija letelica koja u upotrebu treba da uđe krajem decenije verovatno će imati "licencu" da izabere i uništi svoj cilj potpuno samostalno, čim je meta uočena. Prvi put na nebu će se naći mašina koja će moći da ubije "po svojoj slobodnoj volji", zavisno od okolnosti, baš kao što to rade samosvesni Skajnet i roboti iz Terminatora
Kamiondžije
Sa druge strane cerade
Kako danas izgleda život ljudi koji voze drumske krstarice? Kuda putuju, od čega žive, čega se plaše, gde se okupljaju u stvarnosti, a gde na internetu i društvenim mrežama? Šta pokreće celu jednu drumsku populaciju od 300.000 stanovnika? Zbog čega su nezadovoljni?
Japanizam
London via Beograd
Svetsko priznanje koje je dobio beogradski Japanizam bilo je iznenađenje i za same organizatore, jer počeci nisu bili glamurozni
