Priroda preko granica

Deliblatska peščara, najveća kontinentalna peščara u Evropi, nalazi se kod nas, u južnom Banatu. Neki je zovu Evropska Sahara. Deliblatska peščara je ekološko, turističko i naučno blago, pa zato ima status Specijalnog rezervata prirode. Međutim, Deliblatska peščara živi kao da nije ništa od toga. Sad sledi dobra vest: Srbija i Rumunija su se udružile u projektu „Exploring nature across borders“ (ENABO), „Istraživanje prirode preko granica“, s namerom da u zaštićenim teritorijama svojih pograničnih delova pospeše razvoj turizma, posebno ekoturizma. Zaštićeno područje s naše strane je Deliblatska peščara, a sa rumunske je Nacionalni park „Domogled“. Nedavno su završena potrebna istraživanja i projekti čija će realizacija promeniti život ova dva toponima.

Osnovno o ENABO projektu je: cilj mu je razvoj ekološko-turističkih potencijala u zaštićenim delovima pograničnog dela Srbije i Rumunije, projekat košta blizu 650.000 evra, finansira ga Evropska unija, nosioci projekta sa srpske strane su Šumsko gazdinstvo „Banat“ Pančevo i Turistička organizacija Pančevo, a sa rumunske Nacionalni park „Domogled“ Valea-Černi i opština Kornereva. Srbiju i Rumuniju je u ovom projektu spojila namera da reše zajednički problem: oba pogranična područja su puna prirodnih lepota, oba imaju specifičnu floru i faunu. Međutim, turistički potencijal srpskog dela je neiskorišćen i nedovoljno poznat javnosti, a u rumunskom pograničnom delu nemaju dovoljno iskustva kako da upravljaju svojim prirodnim bogatstvom.

Deliblatska peščara zauzima 29.639,59 hektara Srbije, na teritoriji opština Kovin, Vršac, Bela Crkva, Alibunar i Pančevo. Sva je u žutim i sivim peščanim dinama koje je košava nanela u pravcu jugoistok–severozapad, u pravcu kojim ovaj vetar duva. Više od polovine Peščare je pod šumom, nastalom pošumljavanjem. Pesak, močvarno tlo oko rukavaca Dunava, stajaća voda u tri bare, velike temperaturne razlike i jaka košava, razlog su što u Deliblatskoj peščari žive biljke, životinje, ribe i ptice kakvih nema na drugim mestima.

Prema ENABO projektu, sve što se uradi sa jedne strane granice biće urađeno i sa druge. U fokusu su bila istraživanja i izrade projekata za izgradnju pristupnih puteva, uređenje bunara, mlinova i smeštajnih kapaciteta. Prema rečima Zorane Vladu, direktorke Turističke organizacije Pančevo, rade se dve turističke rute koje će kroz Dolovo, selo koje se nalazi na obodu, otvoriti takozvanu zapadnu kapiju Peščare ka Čardaku. Snežana Kovač, direktorka Šumskog gazdinstva „Banat“, kaže da će ovim projektom i Čardak, koji je izgubio funkciju, opet postati edukativni i školsko-rekreativni centar – odnosno obavezno odredište đačkih i studentskih ekskurzija, mesto radionica i sastanaka istraživača. Urađen je projekat za put Deliblato–Šušara u dužini od 11 kilometara. Milan Sučević, iz Šumskog gazdinstva „Banat“, objašnjava da put Deliblato–Šušara deli Peščaru na pola, i da je sav u rupama pa u skorije vreme uopšte neće moći da se koristi. Zbog toga, Šumsko gazdinstvo je prinuđeno da do stovarišta ide zaobilaznim putem, turistička tura je tuda nemoguća, a šta bi se desilo u slučaju požara, ne smeju ni da pomisle.

Šušara i Dolovo su seoska naselja, tipično vojvođanska. Prema nekim podacima, Šušara nije nikad imala problema s vodom zato što su već prvi njeni stanovnici napravili arteški bunar, a imala je vodovod četiri godine pre Pariza. Deo tog sistema bila je vetrenjača izgrađena 1903. godine zahvaljujući novčanoj donaciji austrougarske carevine. Proizvođač je bio iz Drezdena, a pojedini delovi napravljeni su u Ajfelovoj radionici u Parizu. Pre nekoliko godina vetrenjača iz Šušare je proglašena za spomenik kulture. U Dolovu, između ostalog, imaju dve crkve – obe su spomenici kulture velikog značaja. Crkva Prenosa moštiju Svetog Nikole Velidonja je barokna, njen bogato izrezbareni ikonostas je oslikao Jovan Popović a oltar nepoznati nemački autor – sudeći po izboru scena bio je luteranac. Crkvu Prenosa moštiju Svetog Nikole Maladonja oslikao je Paja Jovanović. Gotovo je sigurno da će put između ova dva sela bitno uticati na život njihovih stanovnika.

Projekat ENABO je završen i sad ga treba realizovati. Njegovi učesnici očekuju da će nadležni imati sluha i za tu drugu fazu, odlučujuću po Deliblatsku peščaru.