Formula 1
Početak kraja?
Posle katastrofalnog početka sezone na trci u Australiji kada je na stazi u jednom trenutku bilo tek desetak bolida, na prošlonedeljnoj trci počeli su da se pokazuju zastrašujući obrisi krize
Politička klima
Grad na ugljen-dioksidu
Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena
Прилог култури сећања – Поводом 200. годишњице Другог српског устанка
Рат и мир Милоша Обреновића 1815. (2)
Politička klima
Šta je voda donela
Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pitanja kako se adaptirati na klimatske promene
Zemlja ljudi – Martinik
Žozefina, Bogart i kreolske krvavice
Za razliku od Velike Britanije, koja je većini kolonija dala nezavisnost zadržavši ih u Komonveltu, Francuzi i dalje drže nekoliko značajnih ostrva u Karipskom moru – Gvadelupe, Martinik, severnu polovinu St. Martina ili mondenski St. Barts
Poslovi modernog doba (VI)
Živim od prodaje fantazija
Virtualna ljubav i seks su fenomeni savremenog vremena. Kao i u realnom životu, ta zadovoljstva se i na internetu mogu kupiti. Ko su ljudi sa kojima se dopisujete na raznim seks četovima i kako izgleda njihov posao
Genetika
Ispravljanje greha mitohondrijske Eve
Velika Britanija je odlučila da napravi korak bez presedana: da zakon dozvoli da beba ima dve biološke majke. Da li je u pitanju revolucionaran korak u nauci i medicini ili bahata odluka koja podrazumeva kršenje svih etičkih normi
Poslovi modernog doba (V)
Gospodar svog vremena
Verovatno ne postoji moderniji posao od računarskog programiranja. Zahvaljujući internetu, tržište posla u IT sektoru je toliko veliko da programere iz celog sveta može da sputa samo nedostatak ambicije, veštine ili volje
Poslovi modernog doba IV
Zrenjanin–Rio via Tripoli
Libijska pustinja i Atlantski okean imaju mnogo više zajedničkih karakteristika nego što izgleda na prvi pogled. Posebno kada ste poslom prinuđeni da na jednom mestu, u kampu, na brodu ili platformi, 12 sati dnevno vadite naftu iz zemlje
Poslovi modernog doba (3)
Svet ispod turbulencija
Prolazeći teške procedure za dobijanje posla, stotine devojaka i poneki momak iz Srbije rado odlaze da budu stjuardese i stjuardi u svetskim avio-kompanijama
Lektira – Iz zaostavštine Mladena Markova
Pogled unazad
Početkom ove godine umro je Mladen Markov (1934–2015), pisac, publicista i novinar, autor knjiga Banatski voz, Isterivanje boga, Pseće groblje, Starci na selu, Smutno vreme, Ukop oca i drugih. Iz piščeve zaostavštine objavljujemo njegove autobiografske zapise nastale na temelju razgovora koje je vodio sa Milošem Jevtićem za Radio Beograd. U njima se Markov osvrće na svoje odrastanje u Banatu u vremenu okupacije, mladost u poratnim danima, kao i na početke svoje novinarske i spisateljske karijere
Poslovi modernog doba (2)
Серби приехали для стол
Do krize sa ruskom rubljom, iz Srbije je svake godine na rad u Rusiju odlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Kako izgleda susret jednog mladog Beograđanina sa polarnim lisicama i polarnom svetlošću, temperaturom od minus 40 stepeni, Nenecima, Sibirom i samom Rusijom
Bogojavljenje
Kroz vekove, zime i leta
Ozgo, iz tu izmaglicu, onije patki ne bilo nigde, pojavi se vladika Milutin, u crnome gumenome čamcu, opasanom u zeleno lišće i crvene cvetove, sve bilo kano proviđenje, ravno tomu, i veće, da je dohodio peške, odajući po vodi
Poslovi modernog doba
Mokrogorac na kruzeru
Sve je više mladih sa Balkana koji avanturu i, za naše uslove, dobru zaradu traže radeći na velikim turističkim brodovima kao konobari, kuvari, prodavci... Kako izgleda takav život kroz oči jednog prosečnog mladića sa Mokre Gore?
Izložba
Istorija svakodnevice
Aktuelna izložba u beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije pod nazivom "Nikad im bolje nije bilo?" govori o svakodnevnom životu u SFRJ od 1950. do 1990.
Istraživanje – Kako tri generacije u Srbiji koriste svoje vreme?
Dnevnik rasipnika vremena
Muževi šljakaju, žene rintaju drugu šihtu u kući, matori dremaju, deca kuliraju, televizor šljašti, a kafica miriše
Esej
Vladimir Putin i zavera mediokriteta
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
Traktat o granicama
Moj Ljubelj
Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva
Kulinarska arheologija
Rimska gozba u Petnici
Redakcija "Vremena" ostala je ove godine bez jednog od osnivača i pomoćnika glavnog urednika, Aleksandra Saše Ćirića, koji je preminuo 18. maja. Erudita i stručnjak za antiku, imao je običaj da u prazničnim brojevima "Vremena" čitaocima prenese delić svog znanja o kuhinji Starog Rima, temi o kojoj je planirao da objavi i knjigu. "Vreme" u ovom broju objavljuje tekst iz lične zaostavštine Saše Ćirića
Kosmos u 2014. godini
Od trijumfalnih podviga do tragičnih neuspeha
Kada je "Rozeta" prišla na tridesetak kilometara od komete Čerjumov-Gerasimenko i lansirala "Filija" (velikog kao mašina za veš), a "Fili" uspeo da sleti na kometu, odgonetavanje porekla naše planete i Sunčevog sistema, kao i predviđanje njihove budućnosti, postali su bliži nego ikad. To što je "Orion" ("Apolo" na steroidima) dostigao impozantnih 6000 kilometara visine, obleteo dve kruga oko planete i bezbedno se vratio, što je počelo do sada najpreciznije trodimenzionalno "mapiranje" Mlečnog puta, a sonde "Maven" i "Mangalyaan" (američka i indijska) stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da čovečanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Međutim, katastrofe letelice SpaceSheepTwo i rakete "Antares" pokazale su da je put u svemir još uvek težak i neizvestan
Prvi ERC grant u Srbiji
Porođaji, majke i bebe u neolitu
Kako da od Evropske unije dobijete 1,7 miliona evra nepovratnih sredstava i to da biste ostvarili ideju o praistoriji, baš onu o kojoj ste godinama samo razmišljali
Na licu mesta – Subotica
Život na ciglani
Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik
UNICEF u Srbiji
Ostati zajedno
Na današnji dan, 11. decembra 1946. godine, osnovan je UNICEF, međunarodna organizacija čija je misija zaštita prava deteta. Svojim programima pomaže deci u 190 zemalja sveta, a programi su prilagođeni potrebama svake od njih. UNICEF u Srbiji je, na primer, usredsređen na socijalnu inkluziju kao bitan problem našeg društva
Poplave i posledice
Lako rešenje za teške metale
Voda koja je u majskim poplavama probila branu jalovišta rudnika antimona "Stolice" mesecima je oticala i trovala tlo teškim metalima. Vlast je tek nedavno pronašla način da počne saniranje štete. Ko je za ovo epsko zagađenje vode i tla zaista odgovoran – propali vlasnik napuštenog jalovišta ili država koja šest meseci traži zakonski osnov da učini ono zbog čega inače postoji
Tribina
Sto minuta za klimu
U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Hajnrih Bel" organizovali su tribinu "Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?"
Politička klima (4/4)
Jesen klimatskih promena
Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO2 za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju
Politička klima (2/4)
Ko je potopio batlera
Da li su za katastrofalnu nesreću koja je u maju 2014. pogodila Obrenovac, ali i brojne druge gradove i naselja ne samo u Srbiji već u celom regionu, zapravo krive – klimatske promene
