Razglednica
Bokeljski pljačkaši grobnica
Na rastojanju od svega nekoliko kilometara između Prčanja i Ljute nalazi se, kao malo gde na Mediteranu, na desetine zanimljivih spomenika, crkava, grobalja, muzeja i starih palata
Jubilej
Četvrt veka čarobnjaštva
Serijal o mladom čarobnjaku Hariju Poteru izrastao je od skromne publikacije razvedene samohrane majke do franšize i pop kulturnog fenomena koji zgrće stotine miliona dolara. U Srbiji se, posle nekoliko godina pauze, opet pojavio u izdanju Čarobne knjige
Svedočenje
Još jedna potraga za sobom
Poslednja borba u kojoj svodi račune svog burnog veka, hronika ubrzanog propadanja jedne zemlje, analiza politika njenih protagonista, subjektivna istorija: Milovan Đilas, Raspad i rat – Dnevnik, 1989–1995, Vukotić Media
Goli otok
Mesto na kome su se spojili raj i pakao
Grafiti protiv ruske invazije, dokaz doslednosti stava ovog jadranskog ostrva prema Moskvi, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu
Povodom knjige
U pozadini glavne teme
Milan Budimir je bio Balkanac, ali i Evropljanin, klasični filolog i pionir multidisciplinarne naučne metode u nas sa vanvremenskim stavovima, ali ga je tek nekoliko detalja iz epiloga njegove knjige Mi Balkanci približilo običnom čitaocu
Kultura sećanja
Spomenik iz kojeg raste drvo
Oči partizanu Đuri Kišu su obojene u sablasno plavo, mahovina prekriva imena poginulih i žrtava fašizma, bistu borca zamenio je dečak sa ribom… a sličnih priča o stanju spomenika iz NOB-a ima svuda po Sremu. Kao što ima i mesta u kojima je čelnicima stalo do svojih predaka i svoje kulture
Povodom festivala
Svima nam je dosta katastrofa
Međunarodni festival animiranog filma Animafest u Zagrebu napunio je pedeset godina. Stoga je ovog juna program bio u tolikoj meri bogat da je zbog želje da se prisustvuje svemu ponuđenom, dovodio do frustracija i migrene
Povodom slike
Crveni kabriolet od zlatnog kruga
Ova priča je najmanje o slikarskom umeću Lazara Vozarevića i njegovom Krugu, a više o odnosu prema kulturi u Jugoslaviji, o Rokfelerovima, i o pojedincima koji imaju potrebu da naša umetnička dela iz sveta vrate u zemlju
Razglednica
Živela gibanica!
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
Sport: Tenis
Čudna sezona
Imajući u vidu sva turbulentna dešavanja, od kovid krize do zabrane učešća ruskim i beloruskim teniserkama i teniserima na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini, deluje kao da beli sport ove sezone nema dovoljno sportske draži. Tenis gubi na atraktivnosti i zato što se još uvek nisu pojavili dostojni naslednici “velike trojke”, a postojeći igrači nemaju ni dovoljno harizme niti rezultatskog kontinuiteta da mogu da privuku nove milione fanova koji će ih bodriti i pratiti širom sveta
Pogled iz plesne lože
Pitanja jednog baleta
Tri izvođenja Žizele, baletski maraton u Narodnom pozorištu, dala su našoj kulturnoj sceni poduhvat kakav nije imala, potvrdu potencijala beogradskog Baleta, ali i utisak da su igračima hitno potrebni iskusni baletski pedagozi sa zapadne međunarodne baletske scene. Ne više sa istoka
Novi Sad – EPK
Mir nije podrazumevajuća zadatost
“Ostvareno je i više nego što se bilo ko nadao. Prostorno, nikada u Srbiji nije toliko obnovljeno ili izgrađeno kvartova i objekata posvećenih kulturi, pritom, u tako kratkom vremenskom roku. Programski, najveća evropska i svetska umetnička imena i organizacije postali su svakodnevica našeg grada”
Na današnji dan
Pobuna u Istočnoj Nemačkoj: Plebejci probaju ustanak
Na današnji dan, 17. juna 1953, u Berlinu je razbijen prvi pokušaj jedne zemlje pod kontrolom Sovjetskog Saveza da se oslobodi staljinističkog režima. Jedan od podstreka je svakako bio i što je Staljin umro četrdeset dana ranije. SSSR je tada izveo tenkove na narod. Preko mnogo istorisjkih stepenika ovi događaji su doveli do invazije Rusije na Ukrajinu
Zaboravljeni
Ni ružičasto, ni sumorno
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine 19. veka pokušavala je da uhvati korak sa novim evropskim tokovima i idejama, sve se više okretala velikim zapadnim uzorima nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini. Kanic, Evropljanin, radovao se tome
Povodom knjige
Za život u eri nove pismenosti
Nastavnici preporučuju đacima čitanje kako bi naučili da se pismeno izražavaju. To nije dobar savet. Funkcionalno pisanje uči se pisanjem
Razglednica
Lisabon, Kaškaiš i pre svega – Portugalci
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...
Intervju: Paolo Konjeti, pisac
Kad čovečanstvo izumre, Zemlja će slaviti
“Jun je moj omiljeni mesec, tada proleće eksplodira na 2000 metara. Potoci bujaju, livade su u cvatu. Uzgajivači stoke pristižu iz doline i ostaju na planinskim pašnjacima do septembra. Miriše na mladu travu, na vodu, na štalu”
Iz ateljea
Otaš, kuda se motaš
“Stručnjaci u SANU su dizali glas još dok je projekat Beograda na vodi bio samo maketa, pa to niko nije hteo da čuje i makar zastane. Sada je potrebno upotrebiti neka druga sredstva, inače ćemo dobiti i most sa kafićima na livadi, a realizovaće se i jednom već zaustavljena gondola”, kaže akademik Dušan Otašević, slikar
Razglednica
Naš čovek iz Sent Denija
Kakva je sudbina dve kuće u Parizu koje je svojevremeno kupio knez Pavle, gde je završio El Grekov Laokon, koji jezik govore tapkaroši na mostu preko Sene i kako je na ženu uličnog prodavca novina bukvalno pao voz
Razglednica
Kafa kod Gustava Klimta
Detalji iz Beča: Marija Terezija je dobila najveći sarkofag a Sisi najviše cveća, epidemiološka maska koju je kreirala Klimtova unuka, egzotične životinje iz ekspedicija Habzburga
Povodom izložbe
Haiku u kome je ceo život
Kako je haljina, istina od skupocenog satenskog žoržeta, postala umetnost. Ili: Marija Dragojlović je opet svakodnevno i lično pretvorila u uzvišeno i opšte
Dep protiv Herd: Čekajući presudu
Ceo svet je porota
Kada ostavimo po strani sve bizarne i nepotrebne detalje koje smo videli tokom gotovo mesec dana ovog “rijaliti suđenja”, neophodno je razmotriti zašto je ono istorijsko i šta nam govori o trenutku u kom živimo
Lični stav
Ko su i čiji su jevrejski pisci
Zamislimo da je kod nas bilo zabranjeno da pisci jevrejskog porekla pevaju na srpskom jeziku. Za Srpkinju Desanku Maksimović Srbija je bila “velika tajna”, ali za Oskara Daviča “pesma među narodima” i “buna među narodima”. Ja mislim da niko nije tako opevao i uveličao našu zemlju kao on u pesmi Srbija
Intervju: Majk Keri, strip-scenarista
Volim noar-obrazac
“Nisam ja nikakav vizionar, pa čak ni naročito pronicljiv komentator savremenih dešavanja. Ja samo puštam da moje opsesije prodru u moje priče, a svet se katkad iskrene tako da neka moja priča deluje proročki”
Televizija i deca
Kakva je veza između žirafe i broja dvanaest
Kviz čijim takmičarima za pobedu nije potrebno znanje i informisanost već misaone veštine, završen je u Dečjoj redakciji za decu RTS-a. Cilj je da takmičar misli, a ne da reprodukuje znanje. Zadaci su igre koje može da igra svako iako nisu lake
Portret savremenika: Luka Dončić
Sa osmehom do zvezda
Pre nego što je sa 19 godina otišao u NBA ligu, Luka Dončić je osvojio sve što se u evropskoj košarci može osvojiti – bio je klupski prvak Španije i Evrope sa Realom iz Madrida i prvak Evrope sa reprezentacijom Slovenije. U tinejdžerskom dobu postao je najbolji igrač Kontinenta. Od Dražena Petrovića, Evropa nije imala tako dobrog igrača u tim godinama. Stručnjaci su predviđali da neće u NBA ligi moći tako lako da se nosi sa najboljim igračima. Ispostavilo se da je i tamo postao jedan od najboljih igrača na poziciji beka i plejmejkera. I to je sve uradio sa dečačkom željom za nadmetanjem i stalnim osmehom na licu, a sve to sa strane izgleda još lakše nego u Evropi
Jubilej
Arhitekta nad Beogradom
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
