U Župi proslavljaju Svetog Trifuna i stari i mladi vinari, s tim što ovi potonji i studiraju enologiju u inostranstvu
Vinogradari i vinari 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, svog zaštitnika, a najviše u Župskom kraju. Opština Aleksandrovac je pozanta po proizvodnji vina i uzgoju vinograda – ima više od 80 registrovanih vinarija od kojih skoro polovina proizvodi veće količine vina.
Prema običaju današnjeg praznika, vinogradari rano ujutro izlaze u vinograde gde počinje prva rezidba za ovu godinu. Po tradiciji koja se u Župi prenosi godinama sa vinara na vinara, svake godine je neko drugi kolačar i nosi slavski kolač u vinograd. Ove godine, kolačar je vinarija Botunjac.
Običaji u vinogradu
Vinar Kosta Botunjac za “Vreme” kaže da se slavski kolač seče u vinogradu oko 11 sati.
“Tu će biti mala svečanost, kada se poslužuje i čaša vina”, kaže Botunjac, a nakon toga će svi zainteresovani otići u obilazak podruma Dragoljuba Markovića u Šljivovu. „To je čuveni podrum koji je uništen 1945. godine, a nakon obilaska ide se u kafanu kako bi se dalje slavilo.“
Njegov prethodnik, prošlogodišnji kolačar, Milan Spasić dodaje da se organizuju i humanitarne akcije, i naglašava da ta tradicija svakako treba da se održi.
Tradicija u porodici Spasić
Inače, tradicija je važna u porodici Spasić. Milanov sin, Aleksa Spasić, osma je generacija koja u njegovoj porodici proizvodi vino, i studira enologiju u Sloveniji,
Za „Vreme“ priča da se vino u njegovoj porodici pravi još od 1856. godine, za šta postoji i pisani dokument u Zavičajnom muzeju Župe. To je bio dokument o deobi imovine gde je pisalo koja bačva sa koliko akova (stara mera za tečnost) kom sinu ide.
“Kada se preračuna u litre, vidi se da su to bile ozbiljne količine vina“, kaže i dodaje da „danas naša vinarija ima ukupno kapaciteta za 200.000 litara“.
Pre Drugog svetskog rata ova porodica je proizvodila više vina nego danas. Tada su imali 28 hektara vinograda, danas imaju nešto više od osam. Nakon oslobođenja i dolaska komunizma oduzet im je veći deo imovine.
Aleksa priča da je njegov deda, strahujući da će mu oduzeti vinograde, smanjio proizvodnju vina. I tako je bilo sve dok njegov otac, Milan Spasić, kao sedma generacija u porodici koja proizvodi vino, 1999. godine nije zvanično osnovao vinariju Spasić. Onakvu, kakva je i danas.
Aleksa kaže da tehnologija proizvodnje vina napreduje iz dana u dan ,što je i bio jedan od razloga zašto je odlučio da studira u Sloveniji. “Slovenci se u velikoj mneri ugledaju na Italijane, a mislim da su Italijani najdalje stigli sa tehnologijom vina u svetu.”
Još devedesetih godina kada je tamjanika bila nepoznata sorta u župskom kraju, vinarija Spasić je sa vinarijom Minić razradila ovu sortu grožđa. Drugi vinogradari su od njih uzimali lozu za kalemove, i tako proiširili sortu.
Tamjanika
“Možemo da kažemo da je tamjanika odavde potekla, a sad ima i dosta klonova”, navodi naš sagovornik.
Vinarija Spasić danas najviše proizvodi tamjaniku i prokupac, a pored njih i rizling i kaberne. U planu je još jedna premium linija prokupca, ali i još neke sorte poput pinoara i jagode.
A svo ovo grožđe je, kaže Aleksa, ovako dobro zbog župske klima koja je specifična, ima blage zime i blaga leta, Župa je druga u Srbiji po broju sunčanih dana što je veoma povoljno za uzgoj grožđa.
“Ima velikog potencijala za dobro grožđe, a 90 posto kvaliteta vina dolazi iz kvaliteta grožđa, a 10 posto je onaj deo gde vinar može da se igra.”
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
