Ženama se preporučuje da se u trudnoći ugoje oko 12 kilograma, a ne da „jedu za dvoje“, kako se često čuje. Ako se prekomerno ugoji, i majka i dete su u većem riziku od oboljenja
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), gojaznost je u svetu dostigla „razmere epidemije“, piše Dojče vele.
Više od polovine svetske populacije moglo bi patiti od gojaznosti do 2035. godine. To je više od četiri milijarde ljudi prema Svetskom atlasu debljine 2023.
Skladno tome, broj trudnica sa prekomernom telesnom težinom je značajno porastao širom sveta. U Sjedinjenim Državama, na primer, oko dve trećine žena ima previše kilograma na početku trudnoće.
„U Nemačkoj idemo sve više u tom pravcu“, kaže Regina Enzenauer koja je na čelu odeljenja za dečju ishranu na Institutu „Maks Rubner“ u Karlsrueu.
U Nemačkoj, prema podacima jedne savezne studije, gotovo 44 odsto žena već započinje trudnoću sa prekomernom težinom ili su gojazne. U 2014. godini, to je bilo 35 odsto mladih majki.
Štete za decu
Ako majka ima prekomernu težinu, to može imati direktan uticaj na nerođeno dete. Regina Enzenauer kaže da čak embrioni dobijaju pogrešan biološki otisak jer se moraju prilagoditi prekomernoj ishrani tokom razvoja u materici.
Ključno je prvih hiljadu dana – od početka trudnoće do kraja druge godine života – naglašava naučnica. „U tom vremenu takođe se određuje šta će dete kasnije voleti. Ukusni pupoljci su potpuno funkcionalni rano u razvoju, a fetus apsorbuje supstance iz majčine ishrane kroz plodovu vodu.“
Potomci trudnica sa prekomernom težinom stoga imaju veliku verovatnoću da će se i sami ugojiti i razviti sekundarne bolesti poput dijabetesa ili srčanih problema u ranoj fazi, rekla je za Nemačku agenciju dpa profesorka medicine na Univerzitetu u Diseldorfu.
Prekomerna telesna težina rizik za majku i dete
Kod majki sa prekomernom telesnom težinom povećava se rizik od razvoja dijabetesa tipa 4, a dete takođe može oboleti od dijabetesa zbog prekomerne ishrane.
Osim toga, rizik od bolesti povezanih sa trudnoćom značajno se povećava kod žena sa prekomernom telesnom težinom. To uključuje trovanje u trudnoći (preeklampsija), trombozu ili visok krvni pritisak povezan sa trudnoćom.
Osim toga, značajno se povećava verovatnoća spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, kao i carskih rezova jer se deca žena sa prekomernom telesnom težinom često rađaju sa većom porođajnom težinom.
Zdravo dobijanje na težini tokom trudnoće
Značajno povećanje telesne težine tokom trudnoće je normalno i važno kako bi se majci i detetu obezbedilo dovoljno hranljivih materija. Ali buduća majka ne mora „jesti za dvoje“, kako joj se često savetuje.
Trudnicama treba samo oko deset posto više kalorija dnevno nego pre trudnoće.
Žene normalne telesne težine dobijaju u proseku oko 11,5 do 16 kilograma tokom trudnoće.
Beba pri rođenju u proseku teži oko 3.500 grama, posteljica teži oko 650 grama, materica oko 1.300 grama. Dodatna količina krvi teži oko 1.250 grama, plodna voda oko 1.000 grama. Dodatne masne naslage teže oko 1.700 grama, a nakupljene tečnosti oko 2.000 grama.
To je ukupno oko 11.400 grama, zbog čega se trudnicama preporučuje da se u trudnoći ugoje najviše dvanaest kilograma. Ako se ugoje više od 20 kilograma, uzrok je često nepravilna ili preobilna ishrana. Stoga bi žene tokom trudnoće trebalo da redovno prate dobijenu težinu.
“Granica između čoveka i mašine nije u brzini ili tačnosti izvršenih operacija, već u sposobnosti samorefleksije, kao i u kapacitetu za etičko i estetsko prosuđivanje i kreativnost”
Arhitekta Miša Manojlović bio je protiv projekta olimpijskog stadiona kojim bi se ugrozila Beogradska tvrđava. Da li je i to, osim njegovog jevrejskog porekla, doprinelo da bude ubijen na Starom sajmištu 1941.
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
