Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi u proseku, za decu do šest godina gornja granica trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno. Nutricionistkinja Jovana Živić kaže da deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jednoj kašiki šećera
Američka asocijacija za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu saopštila je da osobe koje praktikuju dijetu periodičnog gladovanja ili „intermittent fasting" imaju 91 odsto veće šanse da obole i preminu od kardiovaskularnih bolesti. To je u suprotnosti sa prethodnim tvrdnjama
Ideja je prosta – voli sebe i svoje telo, kakvo god da je. Trend body positivity odbacuje norme lepote koje propisuje modna industrija i zbog kojih su mnoge devojke i devojčice propatile. Ali, neki kritičari kažu da je stvar otišla predaleko, toliko da se zanemaruju rizici gojaznosti
Više od polovine stanovništa Srbije bori se sa viškom kilograma. Svako osmo dete u Srbiji je gojazno, prema Batutovom istraživanju
Ženama se preporučuje da se u trudnoći ugoje oko 12 kilograma, a ne da „jedu za dvoje“, kako se često čuje. Ako se prekomerno ugoji, i majka i dete su u većem riziku od oboljenja
Prejedanje u doba praznika nije neuobičajeno i može voditi raznim tegobama, kaže nutricionista Ljubiša Knežević. I savetuje kako da se to što lakše preboli
Za ljude koji imaju problema sa telesnom težinom zvuči kao bajka: ubrizgavaš sam sebi potkožno preparat koji se zove wegovy i za nekoliko meseci smršaš 10 do 20 kilograma. Da li je to moguće? Lekari oprezno kažu da jeste. Ali i košta
"Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama", kaže za "Vreme" Ivana Lazić koja sprovodi pilot-projekat u kojem škole imaju dva časa fizičkog više nedeljno
Gojaznost je postala planetarni problem, a najnovija istraživanja pokazuju da je njen glavni uzročnik pogubni mali demon fruktoza. Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svako osmo dete u Srbiji je gojazno, dok je svako peto predgojazno. Kao jedan korak ka preventivi, planirano je da se broj časova fizičkog vaspitanja poveća od školske 2024/25 u svim školama
„Veoma restriktivna ishrana se po pravilu završava sporadičnim napadima užasne gladi, najčešće neizdrživom potrebom za slatkišima. U tim momentima moj klijent pojede celu čokolada ili dve, a nekad i preko pola kilograma čokolade u jednom dahu“, objašnjava nutricionistkinja i autorka knjige: „Dijeta – Najbolji način da se ugojimo“ Ana Lipovac za portal „Vremena“
U 100 odeljenja osnovnih škola đaci će imati časove fizičkog pet puta nedeljno, a 20 srednjih četiri puta nedeljno
Pred kraj posta i uskršnju trpezu ljudi svakako ne žele da ih neko podseća na postojeći problem gojaznosti u srpskom društvu. No upravo posle dužeg perioda umerene ishrane treba povesti računa o tome da nagla i neumerena konzumacija teške i visoko kalorične hrane može da izazove zdravstvene tegobe. Višak telesne težine je svakako okidač za mnoge bolesti, a broj gojaznih u Srbiji naglo raste
