Sve je više dece sa prekomernom težinom i gojaznošću, a sve to povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Stučnjaci veliki akcenat stavljaju i na usamljenost i manjak socijalne interakcije, te fizičku aktivnost i ulogu porodice vide kao glavna rešenja
Prema istraživanju Instituta Batut 2018. godine svega 28 odsto dece bilo je fizički aktivno svakodnevno, 2022. je taj procenat pao na samo 13 odsto i počinje da predstavlja veliki problem. Ovakva vrsta istraživanja radi se svake četiri godine po jedinstvenoj međunarodnoj metodologiji.
Sa druge strane, dok fizička aktivnost pada, vreme pred ekranima raste. Vikendom, čak 85 odsto dece provodilo je više od dva sata na društvenim mrežama. Četiri godine pre toga, 2018. bilo ih je „samo“ 60 odsto.
Procenat dece sa prekomernom težinom i gojaznošću porastao je sa 21 na 26 odsto. Prekomerna težina i problem sa kilogramima sa sobom nosi rizik za dijabetes, povišen pritisak i ozbiljne zdravstvene probleme u odraslom dobu.
„Ovo je tendencija savremenog društva, vremena u kom živimo u globalnog poretka. Podaci prikupljeni na nacionalnom nivou uklapaju se i u evropske i svetske tendencije“, kaže Olivera Ninković sa Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Prema rečima Snežane Rsovac sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, primetne su velike razlike između današnje i dece pre nekoliko decenija.
„Moderna tehnologija ih jeste unapredila, drugačije sagledavaju svet, brže razmišljaju i reaguju na neke stvari, dok ih je za neke druge životne aspekte potpuno umrtvila. Provođenje vremena na uređajima i skrolovanje kroz sadržaj koji ih zanima bez bavljenja fizičkom aktivnošću, tera roditelje da posle troše vreme i novac da ih vode na treninge. Ranije je bilo potpuno normalno da se deca igraju napolju, skaču, trče, nije bilo toliko gojazne dece i potpuno je drugačije bilo vreme“, navodi Rsovac.
Olivera Ninković, takođe ističe da je savremeno doba u mnogome uticalo i na emocionalne komponente, pre svega kod dece.
„Mladi se, paradoksalno, osećaju usamljenije nego generacije koje su živela u analognom svetu. Nedostaje im kontakt, dodir, živi razgovor. Homo sapijens je biće odnosa i interakcije, a ne tipkanja, skrolovanja i svega onoga što savremeno doba nosi“, ističe Ninković.
U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, lekari pažljivo pristupaju problemima sa kojima se današnja deca suočavaju ističe Rsovac.
„Uvek savetujemo psihološku potporu. Psiholozi često brže dopru do mališana, ali i do roditelja. Rešavanje problema kod dece zahteva promenu prioriteta u porodici i načina na koji se odvija svakodnevni život“, kaže Snežana Rsovac.
Zbog toga se ne kaže bez razloga da je porodica osnovna ćelija društva.
„Deca iz funkcionalnih porodica, koje gaje zdrave navike, imaju dobre šanse da odrastu u funkcionalne i zdrave odrasle ljude“, zaključila je Olivera Ninković.
Izvor: RTS
Početkom februara ove godine, Vlada je povećala akcize na gorivo, krajem marta one su ipak smanjene, a upravo zbog toga državna kasa lakša je za preko 30 miliona evra svakog meseca
Više od 50 članova Društva sudija Srbije traži sazivanje vanredne skupštine Društva na kojoj bi se raspravljalo o poverenju rukovodstvu
Istorijski arhiv Beograda više ne može da prima arhivsku građu iako ga na to obavezuje zakon, zato što nema prostora za čuvanje
Pravni fakultet u Beogradu naprasno je obrisao bazu diplomaca sa sajta. Lazar Čovs, novinar koji je sačuvao tu bazu, sada se suočava sa prijavama da tobože krši pravila o ličnim podacima
Tokom održavanja Beogradski polumaratona u subotu 18. aprila, Beograđane očekuju velike izmene u javnom prevozu. Brojne tramvajske, trolejbuske i autobuske linije biće ukinute, skraćene ili preusmerene
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
