Radite manje, a primate istu platu. Zadovoljniji ste i produktivniji, a manje na bolovanju. Ono što za mnoge zvuči kao bajka, od 1. februara terstiraće 45 nemačkih kompanija: četvorodnevnu radnu nedelju
Eksperiment počinje 1. februara, tada će 45 kompanija i organizacija u Nemačkoj na šest meseci uvesti četvorodnevnu radnu sedmicu, piše Dojče vele. Zaposleni će primati punu platu, iako će provoditi znatno manje vremena u kancelariji (ili će raditi od kuće). Sve to pokrenula je konsultantska kuća za menadžment Intraprenoer, koja sarađuje s neprofitnom organizacijom 4 Day Week Global (4DWG).
Ali, kako bi to trebalo da funkcioniše – posebno kada toliko kompanija u Nemačkoj ima problem s nedostatkom kvalifikovanih radnika? Zar ne bi bilo bolje da se radi više umesto manje?
Predlagači kažu: četvorodnevna radna nedelja upravo bi pomogla u nedostatku kvalifikovanih radnika, a ona i povećava produktivnost zaposlenih. Argument u prilog tome glasi: oni koji rade samo četiri dana umesto pet, više su motivisani, a samim tim su i produktivniji. Osim toga, to bi moglo da zainteresuje i one koji nisu spremni da rade pet dana, što bi smanjilo nedostatak kvalifikovanih radnika.
Četvorodnevna radna nedelja već je isprobana u praksi. Organizacija 4DWG od 2019. godine sprovodi takve pilot-programe u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Australiji, Irskoj i SAD. Prema podacima te nevladine organizacije, u programima je učestvovalo više od 500 kompanija i čini se da rezultati potvrđuju nade u pozitivne efekte.
Izgleda da je Britanija bila uspešna
Primer Velike Britanije: 2.900 zaposlenih bilo je uključeno u četvorodnevni eksperiment. To su ljudi zaposleni u finansijskom i IT-sektoru, u građevinarstvu, onlajn-prodavnicama, studijima za animaciju, u marketingu ili u kioscima s brzom hranom.
Prema istraživačima iz Kembridža i Bostona, za oko dve trećine je smanjen broj dana bolovanja, a skoro 40 odsto ljudi je reklo da su se tokom eksperimenta osećali manje pod stresom nego ranije. Pored toga, broj zaposlenih koji su dali otkaz pao je za 57 procenata. I iznad svega, istraživači su uočili prosečno povećanje prometa za oko 1,4 odsto.
Na kraju, najmanje 56 od 61 kompanije izjavilo je da želi da zadrži četvorodnevnu radnu nedelju i nakon završetka probne faze.
Ne žele svi da rade manje
Da li će, dakle, od februara pa nadalje Nemci sa zavišću da gledaju na one koji imaju korist od probnog projekta? Ne nužno, pokazuje istraživanje sindikalne fondacije Hans Bekler. Naime, skoro tri četvrtine stalno zaposlenih želelo bi četvorodnevnu radnu nedelju s istom platom, osam odsto smatra da je to dobra ideja čak i sa manjom platom, ali 17 odsto odbija kraće radno vreme.
Pilot-studije
Kompanije koje sada učestvuju u četvorodnevnom probnom projektu u Nemačkoj prijavile su se pre nekoliko meseci. Ali, upravo tu počinje problem, kaže stručnjak za tržište rada Enco Veber. On inače sa skepsom gleda na rezultate prethodnih pilot-projekata. Veber sprovodi sopstvena istraživanja na Univerzitetu u Regensburgu i na Institutu za tržište rada i istraživanja zanimanja.
Kaže da se za takve projekte prijavljuju samo one kompanije za koje je četvorodnevna nedelja pozitivna stvar i da to u stvari nije reprezentativni presek kompletne privrede. Osim toga, kako dodaje, ne samo da se skraćuje radno vreme, već se menjaju i procesi rada i organizacija. A ako nakon toga dođe do povećanja produktivnosti, to ne mora nužno da bude povezano s kraćim radnim vremenom, tvrdi Veber.
Takođe, kako kaže, skraćenje radnog dana najverovatnije rezultira i intenziviranjem. Društveni, komunikativni i kreativni elementi ostaju po strani. „Kompanije obično ne osete posledice odmah, već srednjoročno.“ Međutim, studije su dizajnirane tako da traju samo šest meseci.
Sumnje u povećanje produktivnosti
Holger Šefer iz Instituta za nemačku ekonomiju u vezi s poslodavcima (IW Keln) takođe veruje da bi četvorodnevna nedelja uvedena širom Nemačke bila kontraproduktivna. „Ono što deluje razumno s mikroekonomske tačke gledišta – na primer, ako konkurenti s četvorodnevnom nedeljom mogu da pokupe deficitarne radnike – nestaje kada se posmatra s makroekonomske tačke gledišta. Ako sve kompanije smanje radno vreme, na kraju dolazi do deficita radnog vremena“, kaže Šefer.
Osim toga, nema naznaka da bi smanjenje radnog vremena moglo značajno da poveća produktivnost. „Skraćivanje radne nedelje s pet na četiri dana odgovara smanjenju radnog vremena za 20 odsto. Da bi se nadoknadio pad proizvodnje, produktivnost po satu morala bi da se poveća za 25 odsto.“ Šefer smatra da je to utopija.
Po dogovoru?
Da četvorodnevna radna nedelja može da ima smisla u određenim preduzećima, evidentno je u zanatskom sektoru. Prema rečima Jerga Ditriha, predsednika Centralnog udruženja nemačkih zanatlija, poslodavci bi povećali svoju privlačnost, a time i svoje šanse da konkurišu za visoko kvalifikovane radnike.
Međutim, četvorodnevna sedmica ne bi funkcionisala podjednako dobro u svakom zanatskom sektoru. Ditrihov zaključak zato glasi: nekakvo opšte formulisano zakonsko pravo na četvorodnevnu radnu nedelju ne bi pomoglo nikome i samo bi značilo dodatnu birokratiju za kompanije.
Enco Veber je takođe protiv zakonom regulisanog prava na četvorodnevnu radnu nedelju i zalaže se za individualna rešenja. On to naziva „sedmicom sa Iks brojem dana“. Za tako nešto on dobija vetar u leđa od srednjih preduzeća.
Ona takođe zagovaraju individualna rešenja između zaposlenih i poslodavaca, kaže Kristof Alhaus, generalni direktor Saveznog udruženja srednjih preduzeća. Srednja preduzeća, s druge strane, odbijaju mešanje vlade i zakone koji predviđaju manje radnih sati za punu zaradu.
Ipak, i pored svih kritika, zanimljivo je da sindikat IG Metal, na primer, već duže vreme poziva na skraćenje radnog vremena. A već sada ljudi u industriji čelika rade samo 35 sati nedeljno.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
