Foto: AP
U nedelju, 11. februara, u Las Vegasu za trofej Superboula boriće se branioci titule Kanzas Siti Čifsi i San Francisko Fortinajnersi
Za Čarlija Mekormika, studenta završne godine na Harvardu, kao i za mnoge Amerikance, Superboul je poput nacionalnog praznika. Sudar dve najbolje ekipe NFL lige u američkom fudbalu, na stadionu u Las Vegasu, biće prilika da se širom Sjedinjenih Država okupe i uživaju u sportu, ali i nastupima poznatih muzičara na poluvremenu, kao i svemu što donosi atmosfera koja okružuje „spektakl nad spektaklima“, piše Glas Amerike.
“Volim američki fudbal i mislim da je to sjajan sport. Trudim se da ga gledam što više mogu tokom sezone. Ali za mene je suština Superboula zajednica. Napraviću žurku sa cimerima i prijateljima. Biće tu mnogo hrane i napravićemo veliku zabavu”, opisuje Mekkormik za Glas Amerike.
U nedelju, 11. februara u Las Vegasu za trofej Superboula boriće se branioci titule Kanzas Siti Čifsi i San Francisko Fortinajnersi.
Prvi Superboul održan je 1967. i od tada je popularnost ovog događaja samo rasla, toliko da je u velikoj meri izašla van granica sporta, pa i Sjedinjenih Američkih Država i verovatno predstavlja jedan od najjačih izvoznih “proizvoda” Amerike.
U čemu je tajna?
“Tajna uspeha Superboula direktno je povezana sa činjenicom da je NFL neuporediva sa drugim sportom ili ligom u ovoj zemlji u smislu sposobnosti da ‘uhvati’ američku opsesiju sportom. Bejzbol nazivamo američkom razonodom. A fudbal je ono što nazivam američkom opsesijom”, objašnjava za Glas Amerike Martin Konvej, vanredni profesor sportskog menadžmenta na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu.
Dodaje da postoji više ključnih faktora za popularnost Suberboula – uloga kvoterbeka u NFL ligi, mogućnost klađenja na utakmice i fantazi sporta, u kojem navijači sami sastavljaju timove.
“Kvoterbek je u suštini postao slavna ličnost. Ne samo u sportu, već je postao lice tima i mnogim slučajevima NFL-a”. Drugo element su klađenje i fantazi sport. Ljudi se klade, prate omiljene igrače”, navodi Konvej, ali dodaje da na globalnom nivou Superboul i dalje zaostaje za finalom Svetskog prvenstva u fudbalu i Lige šampiona ili Olimpijskim igrama.
Profitablnost, „televizičnost“ i jednostavnost
Džeremi Duru, profesor sportskog prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, kaže da razloge opsesije Superboulom i američkim fudbalom treba tražiti u profitablnosti, „televizičnosti“ i ednostavnosti sporta.
Razlika između NFL-a i sportova je u tome što se, objašnjava Duru, tokom regularnog dela sezona, u američkom fudbalu igra samo 17 utakmica i svaka je važna.
„U bejzbolu i košarci igrači preskaču neke utakmice. Ali u fudbalu, svi vaši najbolji igrači igraju osim ako su povređeni. A čak i ako su ponekad povređeni, u izvesnoj meri, ipak igraju. I tako postoji osećaj u fudbalu da je svaki trenutak bitan. Morate da gledate svaku utakmicu. A Superboul – pa igra se samo jedana utakmica na neutralnom mestu i pobednik nosi sve“, dodaje on.
Globalni fenomen i raj za marketinške stručnjake
Kao jedan od najgledanijih događaja na svetu svake godine, Superboul je postao “raj” za oglašivače, a za kompanije koje plasiraju proizvode mesto gde moraju da budu.
Često se to naziva “Superboulom u oglašavanju” i zbog toga što privlači veliku publiku, “mreže mogle da prodaju reklame po astronomskim cenama”, navodi En Ozborn, profesorka Univerziteta Sirakjuz.
Prema podacima NFL-a, prošle godine je bar jedan minut prenosa Superboula gledalo više od 183 miliona ljudi u Americi.
“Druga stvar koju je NFL radila veoma strateški je da privuče i potpiše umetnike za šou na poluvremenu koji su zaista spektakularni, kao što su Bijons, Prins i drugi. Žele da se tako dopadnu ljudima. Razmišljali su da kroz te nastupe na poluvremenu privuku publiku koja možda nije toliko zainteresovana za utakmicu”, ističe Ozborn.
Ove godine glavna zvezda na poluvremenu biće Ašer, a himnu će pevati Riba Mekintajer, poznata i kao „Kraljica kantri muzike“.
Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme
Upliv veštačke inteligencije u svakodnevni i profesionalni život je nezaustavljiv. Da li ćemo svi morati da postanemo programeri ili će, naprotiv, programeri postati suvišni
U „Beogradskoj Areni” nedostaje veliki broj stolica. Navijači sa sezonskim kartama se žale da več drugu godinu zaredom ne dobijaju ono što su platili. Direktor „Arene” Goran Grbović kaže, međutim, za „Vreme” da navijači uništavaju skupe stolice, a da se onda žale da ih nema
Sto dvadeset godina od smrti Antona Pavloviča Čehova povod je izložbi Univerzitetske biblioteke Anton Pavlovič Čehov: liričar u prozi i drami. Ovo je 22. izložba ciklusa “Klasici svetske književnosti – jubileji” koji se u Univerzitetskoj biblioteci odvija od 2010. godine
Galama identiteta nije puka ideologija beskrajne tolerancije različitosti nego funkcionalni nemir kapitalizma koji ovom bukom upravlja – teza je knjige Identitetske politike Dejvida Pilgrima
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
