Strip - Maus Arta Spigelmana
Okretaj žrvnja istorije
Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip
Izvorna svetska muzika – Srbija Sounds Global
Sviraj lokalno, zvuči globalno
Ne samo zbog ovih praznika, ako hoćete da ponesete u inostranstvo (u koje opet pomalo putujete) i/ili da poklonite strancu (kakvi nam ponovo sve više dolaze) neku muziku iz BJR (Bivše Jugoslovenske Republike) Srbije, i da se još time ponosite, izbor se udvostručio: ne mora to biti garage/grunge/HC/nu-metal, malo poznati bend koji možda i nerazgovetno peva na engleskom... I vaša zemlja zvuči svetski, odavno
Iz čega puca 007
Naoružan i glup
Decenije su prošle dok su se reditelji setili da u soundtrack ubace zveckanje izbačenih čaura; da primete kako akteri akcionih scena s pucnjavom treba povremeno da napune svoje oružje; danas od zveckanja čaura i izbacivanja praznih šaržera ne može da se živi. Seća li se iko da je Šon Koneri ikada menjao šaržer u svom pištolju?
Intervju - Slobodan Šijan, filmski reditelj
Na svoj način
"Moja interesovanja kreću se između dva antipoda, avangarde i pop-kulture. Uvek sam voleo da citiram francuskog reditelja Eriha Romera, koji kaže da je praviti razliku između zabavne i ozbiljne umetnosti – greška u mišljenju. Ja imam slično uverenje, sve to mi je nalik na veliku samouslugu za zabavu intelekta"
"Faust" u Narodnom pozorištu
Herojski pokušaj
Pored podatka da je ovo prvi pokušaj izvođenja oba dela Geteovog remek-dela u našoj pozorišnoj sredini, herojskoj ambicioznosti projekta doprinosi i činjenica da su i postavke prvog, kraćeg i jednostavnijeg dela Fausta bile relativno retke u srpskom pozorištu, da se on na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu izvodio svega dva puta (1886. i 1932) i to s malim brojem repriza i vrlo slabim uspehom
Spomenici NATO intervencije
Skrušeno dostojanstvo
Još se nije ni slegla prašina na spomeniku ustanicima u Karađorđevom parku, osušila boja na cerskom spomenu niti stegao malter na obeležju oslobodiocima Beograda, a već su počeli da niču novi spomenici u Beogradu, Valjevu, Grdelici, Aleksincu, Ćupriji, Varvarinu i drugim mestima. Nekad su se slavile velike pobede i slavne bitke, realne i izmišljene, sada se podižu spomenici žrtvama i porazima, neprijatno stvarnim
In memoriam - Hašim Kučuk Hoki (1946-2002)
Nema te više, sevdalija
Prošle sedmice u saobraćajnoj nesreći na autoputu Novi Sad–Beograd poginuo je poznati pevač narodne muzike Hašim Kučuk Hoki. Sve je simbolično u ovoj smrti. I "stojadin" koji je vozio čovek koji je prodao milione "nosača zvuka" i u kadilacima prešao hiljade milja, i to što je sahranjen par dana pre nego što 29. novembar prvi put posle pola veka nije bio praznik i to u banatskom selu Sakule, gde je u iznajmljenom stanu živeo sa svojom desetom suprugom i njihovo dvoje od jedanestoro dece koliko ih je imao. Nad njegovim grobom stajao je posmrtni venac sa grbom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
Dnevnik Čarlsa Bukovskog
Zapisi starog poštenjaka
Ako je Dnevnik 1991-1993 uistinu poslednje delo iz njegove zaostavštine, onda bolje tačke na jedan opus teško da je moglo i biti. Dok su se neki drugi linjali, Bukovski je bivao sve bolji
ENTER Music Fest, Beograd
Enterijer manjka
Hoće li Beograd (time i Srbija) imati propisan džez festival nije stvar koja bi ikad više trebalo da bude proizvoljnost, uslovljena entuzijazmom i sl. nego inicijativa i odluka gradskih/republičkih ustanova
Premijera - Država mrtvih Žike Pavlovića
Tenkovi, blato i bol
Testamentaran Pavlovićev film kreće na svoje putovanje od velikog platna, kroz magični mrak bioskopskih dvorana do publike, a već na premijeri mogla su se videti tužna lica sredovečnog i starijeg sveta, vidno pogođena težinom i istinitošću dela, ali i čuti nervozna cupkanja nogu mlađeg sveta
Omnibus -1’09’’01, 11. septembar
Kome zvona zvone
Imalo je smisla tražiti od istaknutih filmadžija da kažu nešto o tome, da ispričaju neke svoje priče, mada ne mnogo više nego anketirati bilo koje ljude u raznim uglovima sveta. Ne verujem, naime, da gospodu umetnike odlikuje ikakvo šesto čulo, ikakav dar da nam svojim slikovitim jezikom otkriju i objasne ili ne daj bože predskažu nešto. Mogli smo da dobijemo samo poneku zgodnu pričicu ili rečitu metaforu, ili kakav politički stav, što smo i dobili
Intervju - Milena Marković, pesnik i dramski pisac
Godine idiotizma
"Ja sebe zamišljam prvenstveno kao pesnika, pa i moje drame imaju formu pesme u smislu kompletnosti i zaokruženosti. One imaju svoju metriku i ritam. U Šinama sam jezik iščistila do krajnje mere"
Tribina o pluralizmu u kulturi
Mi i Oni
Dve suprotstavljene strane bespoštedno su se mlatile iznad glava preostalih posetilaca argumentima, uvredama i uzajamnim diskvalifikacijama dajući, na neki paradoksalan način, jedna drugoj smisao postojanja
