Izveštaji Ujedinjenih nacija, Reportera bez granica, ali i Evropskog parlamenta i Evropske komisije predstavljaju pravi poraz za Srbiju, a pogotovo za Vučićev režim
Izveštaji i reči međunarodnih tela upućene Srbiji poslednjih nekoliko dana daleko su od dobrih, čak se mogu smatrati i poražavajućim za režim Aleksandra Vučića.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Turk pozvao je na preduzimanje svih napora kako bi se osigurala odgovornost u Srbiji, rekavši da je ključno vratiti poverenje javnosti u institucije i održati vladavinu prava.
„Nije sproveden smislen proces otkrivanja istine i traženja pravde za tragediju koja je rezultirala smrću 16 ljudi na željezničkoj stanici u Novom Sadu. Ovo se dešava uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada pojedinaca koji su izašli na ulice, pozivajući na pravdu“, rekao je visoki komesar.
Kako je dodao, mnogi navodi o nasilnim napadima i hapšenjima mirnih demonstranata i novinara tokom demonstracija nisu istraženi i ostaju nekažnjeni.
„Naprotiv, takvi incidenti se i dalje ponavljaju“, dodao je Turk.
Šef Komore za ljudska prava ponovio je potrebu za brzim, transparentnim, nezavisnim i efikasnim istragama o padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koje treba da se dovedu do kraja, budući da su pravni postupci protiv navodno odgovornih zastali.
Turk je naglasio obavezu Srbije da poštuje prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, te time osigura da mere za održavanje javnog reda ne idu dalje od strogih ograničenja utvrđenih zakonima o ljudskim pravima.
Reporteri bez granica objavili su listu 34 „predatora slobode medija” koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na listi se nalaze i oni koji godinama nemilosrdno progone medije, prema rečima Reportera bez granica, a to su – Komunistička partija Kine sa Si Đinpingom na čelu, Mohamed bin Salman iz Saudijske Arabije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko. Svi oni su se i tokom 2025. ponovo „istakli“ nesputanim progonima novinara i medija.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103.
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.
Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.
Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala.
U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore.
Posle nedavne nikad oštrije Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji stigao je i oštriji godišnji Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije.
Napredak se beleži po nekoliko pitanja, dok je spisak nazadovanja ili stagniranja daleko duži – najveće zamerke se odnose na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, ali i na vrlo prisutan anti-EU narativ.
I dok vlast u Srbiji prilično selektivno govori o ovom dokumentu i poručuje da će ga pažljivo pročitati i reagovati, ocenjujući pritom da je „nemoguće uvek dobiti sve pozitivno i sve lepo”.
„U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo”, navela je EK.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je predstavila izveštaj, rekla je da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u reformi pravosuđa, hitno preokrene trend nazadovanja slobode medije, slobode izražavanja, autonomije univerziteta, da obezbedi napredovanje u izbornoj reformi, jer je sve to ono što građani Srbije traže.
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Od planiranih 11 odeljenja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, u prvom upisnom roku popunjena su samo dva, tvrde roditelji učenika koji ocenjuju da je škola ušla u ozbiljnu krizu
Aleksandar Vučić je za četiri dana oko sopstvenog političkog mitinga nebrojeno puta i u svakom pojavljivanju izgovorio reč izbori. Jedino što nije rekao jeste - kada će se oni i održati
Studenti u Kraljevu organizuju protest na Vidovdan pod sloganom „Sve se vidi na Vidovdan“. Skup je organizovan uz dolazak učesnika iz cele Srbije
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
