Izveštaji Ujedinjenih nacija, Reportera bez granica, ali i Evropskog parlamenta i Evropske komisije predstavljaju pravi poraz za Srbiju, a pogotovo za Vučićev režim
Izveštaji i reči međunarodnih tela upućene Srbiji poslednjih nekoliko dana daleko su od dobrih, čak se mogu smatrati i poražavajućim za režim Aleksandra Vučića.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Turk pozvao je na preduzimanje svih napora kako bi se osigurala odgovornost u Srbiji, rekavši da je ključno vratiti poverenje javnosti u institucije i održati vladavinu prava.
„Nije sproveden smislen proces otkrivanja istine i traženja pravde za tragediju koja je rezultirala smrću 16 ljudi na željezničkoj stanici u Novom Sadu. Ovo se dešava uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada pojedinaca koji su izašli na ulice, pozivajući na pravdu“, rekao je visoki komesar.
Kako je dodao, mnogi navodi o nasilnim napadima i hapšenjima mirnih demonstranata i novinara tokom demonstracija nisu istraženi i ostaju nekažnjeni.
„Naprotiv, takvi incidenti se i dalje ponavljaju“, dodao je Turk.
Šef Komore za ljudska prava ponovio je potrebu za brzim, transparentnim, nezavisnim i efikasnim istragama o padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koje treba da se dovedu do kraja, budući da su pravni postupci protiv navodno odgovornih zastali.
Turk je naglasio obavezu Srbije da poštuje prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, te time osigura da mere za održavanje javnog reda ne idu dalje od strogih ograničenja utvrđenih zakonima o ljudskim pravima.
Reporteri bez granica objavili su listu 34 „predatora slobode medija” koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na listi se nalaze i oni koji godinama nemilosrdno progone medije, prema rečima Reportera bez granica, a to su – Komunistička partija Kine sa Si Đinpingom na čelu, Mohamed bin Salman iz Saudijske Arabije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko. Svi oni su se i tokom 2025. ponovo „istakli“ nesputanim progonima novinara i medija.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103.
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.
Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.
Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala.
U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore.
Posle nedavne nikad oštrije Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji stigao je i oštriji godišnji Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije.
Napredak se beleži po nekoliko pitanja, dok je spisak nazadovanja ili stagniranja daleko duži – najveće zamerke se odnose na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, ali i na vrlo prisutan anti-EU narativ.
I dok vlast u Srbiji prilično selektivno govori o ovom dokumentu i poručuje da će ga pažljivo pročitati i reagovati, ocenjujući pritom da je „nemoguće uvek dobiti sve pozitivno i sve lepo”.
„U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo”, navela je EK.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je predstavila izveštaj, rekla je da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u reformi pravosuđa, hitno preokrene trend nazadovanja slobode medije, slobode izražavanja, autonomije univerziteta, da obezbedi napredovanje u izbornoj reformi, jer je sve to ono što građani Srbije traže.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
