Poslednja vest kojom su nas bombardovale televizije bila je pojava prostitucije u školama. Ministri obrazovanja i policije su slučajeve zabrinuto opisali kao „pojavu u nastanku“, pa bismo mogli da pomislimo da su, eto, deca otkrila seks. Ispalo je da se radi o savršenoj temi za ekskluzivne i bombastične vesti, bez imena aktera i analize događaja, sa ogromnim medijskim potencijalom. Maloletnički seks je u Srbiji još tabu i uvek nosi prefiks skandala. Ponovo su posledice nadvladale uzroke. Što se biologije tiče, sva istraživanja u svetu pokazuju da se granica puberteta i interesovanja za polnost neprekidno pomera naniže. Deca sve ranije stiču prva seksualna iskustva, a ni mediji po ovom pitanju nisu nimalo nevini. Reklame su često erotizovane do banalnosti, tokom dana se emituju brojevi telefona za vruće linije, estrada je na granici pornografije, a SMS poruke u večernjim terminima postale su nalik vratima javnih toaleta, gde ste nekada mogli da se upoznate sa sočnim narodnim jezikom. Kako već obično biva, najveće zgražanje i licemerno dušebrižništvo pokazali su estradno–tabloidni mediji. Klinci u Kragujevcu su, navodno, snimali svoj pornić, što je, čini mi se, direktan nastavak Severininog opusa. Školski sistem je zabavljen reformama i socijalnim stanjem prosvetara, tako da su deca počela da rade ono što inače i čine – oponašaju odrasle. Javnost je u ovakvim situacijama po pravilu zgrožena i traži otkrivanje počinilaca i nalogodavaca – kao da je reč o zločinu. Setite se slučaja dečijeg kampa u vreme ministra Gaše Kneževića, kada se prašina digla oko dečije igre koja je protumačena kao maloletnička orgija uz blagoslov vaspitača. Svako bavljenje seksualnošću omladine u sve konzervativnijoj Srbiji automatski se anatemiše. Za to vreme, neki očevi su u panici jer je pre nekoliko dana u Mostaru ukrajinska prostitutka umrla od side. Otkriveno je posthumno da je bolovala od sifilisa, tuberkuloze i još nekoliko zaraznih bolesti. Imala je 21 godinu i tokom svoje nesrećne karijere radila je u nekoliko eks-ju država. Podsetiću vas da su se ne tako davno njene godine smatrale početkom zrelosti.
Odličan opis naše medijske stvarnosti dao je pre nekoliko dana Arsen Dedić, gostujući na HRT-u povodom objavljivanja svog novog albuma. Na estradi postoji razvojni put svih licemera koji po prilici izgleda ovako: Autorsku prazninu i nedostatak morala medijski radnici najčešće maskiraju „brigom za mlade„. Posle toga uhvate se domoljublja i patriotskih tema, a na kraju otkriju Crkvu i postaju moralne gromade. Kod nas ove tri teme na estradi često idu u paketu. Zato kažem – nisu krivi klinci.
Protekla nedelja bila je označena sa dva velika medijska proboja koja je učinila Televizija Pink. Prvi je koncert Željka Lane moje Joksimovića u Zagrebu pred 8000 gledalaca. Naravno, koncert je bio probni balon i noga u vratima hrvatskom tržištu, gde očigledno postoji ogroman potencijal za Pink. Pitanje je koliko će HRT moći da drži monopol, kada je čar ružičastog kanala toliko primamljiv i zabranjen – poput maloletničkog seksa.
Sredinom nedelje, ista televizija je emitovala prvi eks-ju šou-program iz studija u Sarajevu. „Pile i Maca šou“ vraća formu emisija koje je svojevremeno radio DJ Deki. U ambijentu gajbe, dva šalabajzera (Srbijanac i Bosanac) dočekuju Tijanu Todevsku (Makedonija), Seju Saxona (BIH i Hrvatska) i pobednicu Pop Idola iz Hrvatske. Bezmalo – cela Juga, publika u studiju i tempo koji nije padao tokom cele emisije. Maca je nova zvezda Pinka, a ispade da džiberluk može biti i smešan. Emisija je mudro izmeštena iz Srbije na neutralnu teritoriju Sarajeva, gde Pink bar prividno gubi svoju ideološku ili političku pozadinu. Ostaje samo čisto zezanje, rata nije ni bilo. OK, kapiram da je raja željna provoda, takođe kapiram da nikoga više ne zanima pitanje – a šta si radio u ratu?, samo se plašim da će nas ovaj veseli zaborav jednog dana koštati novog ludila. Zezala se sarajevska raja i pre rata.
Na kraju – reklama. Već dugo naše reklamdžije kubure sa spotovima za mobilnu telefoniju. Vrhunac je megaskupa replika pepsijevih spotova sa Peđom Stojakovićem u glavnoj ulozi. Imamo viziju srednjovekovne Srbije, sve sa etno-pevanjem i vešanjem glavnog junaka. Ispostavi se da je to samo snimanje spota i da je cela ekipa u rasulu. Peđa igra igrice i šalje poruke dok džudži. Problem je što nije iskopana dovoljno duboka rupa za scenu vešanja. Kakve to ima veze sa mobilnom telefonijom – za boga miloga? Mislim da bi mobilni mogao da se reklamira kao neophodan za život u Srbiji – kada se zaglavite u liftu, dok čekate u redovima, kad vam riknu kola (mnogo starija od tri godine). Jedino ako autori reklame vispreno hoće da nam pokažu Srbiju danas – transponujući nas u srednji vek. I tada smo kao i danas najbolje među nama – vešali.
